Босанска вила

Бр. 2

Отр. 89

дник ; Данило Никшић, медиц. подпресједник ; Данило Радоман, правник, тајник; Срета Шавловић, учен. трг. школе, благајник; Марко Томовић, трг. акад. књижничар; Милан Крестић, медиц. — новинар; Фрањо Отањек, медиц. и Владимир Матић, ум. бр. ревизори. Знаменити Срби Х!Х. вијека. Примили смо 6. свеску овога лијепога и екупоцјенога дјела, што га издаје српека штампарија у Загребу. У овој су свесци слике: Јован Обреновић, Петар Добрњац, Урош Несторовић. Саво Вуковић, Јанко Катић, Ђуро Милутиновић. Цијело дјело излијеће 36 свезака. Изаћи ће за 3 године. Може се на њ претплатити плаћајући у мјесечним оброцима по 3 круне. Препоручујемо српскоме свијету ово ваљано дјело, јединствено у српској књижевности. |

Преводи Пушкина. Чувени слависта Ватрослав Јарић занима се истраживањем превода Пушкинових дјела на српски језик. До сад је разабрао за ове преводе: Руслан и Лудмиша, (један), Полтава, (два), Кавкаски роб, (три), Евгение Оњегин, (три), Анџело (два), Борис Годунов (два), Русаљка (један) и Капетанова шћи (три).

Српска стража. Тако се зове нов независан лист за војне новости и књижевност. Почео је излазити од нове године у Биограду, под уредништвом Петра Бороте, почасног коњичког мајора у пензији. Лист се добро уређује, те га можемо препоручити официрима и другим пријатељима војне науке. „Лист излази сваког понедјељка. Годишња цијена 12 динара.

Горски Вијенац на позорници. Његушев „Горски Вијениц“ удесио је управитељ српског народног позоришта у Н. Саду Антоније Хаџић за српску позорницу. Пролог је написао др. Лаза Костић, а епилог Јован “Кивојновић. Музика је од Исидора Бајића.

Бесједа с игранком. Друштво „Св, Саве“ у Карловцу — приредило је. 20. јануара бесједу с игранком, уз судјеловање ученика и ученица свију та. мошњих завода и српског пјевачког друштва. У програму је девет одабраних тачака, међу којима се најбоље истиче жива слика „Херцеговачко робље“, уз декламацију, изводе чланови српског пјевачког друштва а дакламује Ка ија Бесаровићева, приправница. Чист приход забаве иде у корист фонда за помагање сиромашних а добрих ученика и ученица.

Добротвор. У Арадгају, у Банату преминуо је тамошњи ратар Урош Нецин. Покојник је све своје имање (кућу и 2'/, ланца земље) у вриједности 10.000 круна оставио српској школи. Тиме је покојник обезбиједио српску школу и постао добротвор српскога народа. Бог да га прости и помилује!

Српска учитељска новчана задруга. Српски учитељи

у Војводини оснивају своју новчану задругу, ради.

међусобног помагања и штедње. Та нова српска учитељска новчана задруга оснива се у Новоме Саду. Чланови задруге могу бити учитељи, а и други, ако их управа прими. Чланови се обвезују плаћати уписнину 2 круне и од сваког удјела по двије круне мјесечно, па колико ко акција хоће да узме. То плаћање траје три године и онда се почиње ново коло акција. А свако коло свршава се потпуно послије пет година, јер ода се сва имовина, са резервним фондом, раздијели на чланове по броју улога (акција). Ето лијепа примјера штедње и помагања и за српске учитеље у овијем ерпскијем земљама.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

У И ТУЛА

Тодор Ковачевић-Кораћ. Повучен, скроман, сједио је и дан и ноћ у своме маленоме дућанићу, продавао духан и читао кад и када политичке новине, које су му долазиле до рука. Хранио се готово сухим хљебом, одијевао се слромашки, не гледајући и не пазећи хоће ли му се ко год наругати, хоће ли му вамјерити. Није гулио никога, нити је на Фини начин мамио паре, него је од себе, од свога валогаја, штедио и остављао новчић по новтић, Форинту по Форинту, у равне сандучиће и чекмеџе. Шатио се због штедње, а талаедио је само за тпо, да шлао већу свотаџ, нажон смртан своје, своме миломе српскоме народу оставити моте. ИМ збиља, прије неколико дана, када га је љута бољетица била обрвала, сазвао је он, око постеље болесничке, своје пријатеље и сву своју уштеду ивнио им и дао, да равдијеле онако, како је он желио: српској школи у Мостару 3000 круна (ув ово кућу и дућан у вриједности 5—6000 круна), пјевачкоме друштву „Гусле“ 800 круна, занатлијском удружењу 200 кр. Српској општиви у Љубушком 800 кр, Српској општини у Бијелом Пољу 800 круна, српским ђацима у Бечу 200 круна, школама у Љубињу, Тријебњу и т, д. 400 круна... И кад је равдао новце одахнуо је душом. Кавао је уда му је лакше на срцу“ и до неколико дана иза тога мирно је испустио своју племениту душу. Тодору је било 74. године. У Мостар је дошао давно и ступио у службу чувенога ондашњега трговца пок. Јефтана Мрава, од кога се преселио у Вуке Кујкура. Од Кујкура је отишао у устанак 1875. године, гдје је остао све до уласка аустријског у ове земље. Кад се повратио, ступио је у службу код пок. Мијата Радовића, код кога је такођер био неколико година. И кашње је, са оним новцима што их је васлужио и наштедио, отворио дућан себи и радио у њему све до смрти. Џокојни је Тодор показао најбоље, како се може бити родољубом без велика истицања и хуке; показао је, да роду своме може више користити од многих, који своје заслуге износе на добош и раазмећу се својим патриотивмом. Лака му српска земља!

Х.

БОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ.

Оливера, песма у 5 књига из српске прошлости, од Д. Ј. Димитријевића. Београд, електрична нова трговачка штампарија. 1901. 89, стр. 108.

Фатме кадуна, приповетка из српске прошлости. Написала Мила. У Новоме Саду, штампарија Ђорђа Ивковића. 80, стр 95. Цијена динар,

Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића 1804.—1805. Написао др. Бартол. Превео др. М. Р. Веснић, У Београду, штампарија Д. Димитријевића 1901. 80, стр. 21 + 739.

или круна.

Цијена у меком повезу 8 дин., у тврдом 10 дин.

Песме Петра Прерадовића, са уводом, тумачем и речником. Београд, државна штампарија краљевине Србије 1902. Из дање књижарнице Велимира Валожића. Цијена ! дин. 20 пара. О животу пјесникову и овим пјесмама написао је предговор проф Милан Шевић.

Српска књижевна задруга у 1900. години. Годишњи извјештај, Рад осме редовне скупштине. Именик добротвора, оснивача и улагача; регистар оснивача. Београд, штампано у државној штампарији краљевине Србије 1901. По њему видимо да вадруга има у Србији 5366 чланова, а изван Србије 2831. Свега има 245 добротвора, 448 оснивача, 5534 улагача, Дакле свега: 8197 чланова

Одабране приче браће Гримл, са сликама. Превео Глиша. Регнеровић. Издање дворске књижаре Мите Стајића у Београду 1902. Цијена% Згодна књига за поклоне омладини.

Смиља, књига ва омладину, са сликама. Прерадио Саватије Грбић, учитељ. Издање дворске књижаре Мите Стајића у Биограду. Цијена2

Трговачке Новине, лист српског трговачког удружења, Излави у Невом Саду сваке сриједе на читавом табаку. Уредвик