Босанска вила

(Стр. 88

1902. БОДАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 2

Овај Шематизам (А дтевеђисћ) распоређен је празилно, тако, да свуда влада азбучни ред, ради брже оријентације читаоца. И најневјештији читалац може се у њему брзо наћи.

„Српеко 'Прговачко Удружење“ у Биограду, на дан ев. Николе у своме органу „Трговинском Гла= снику“ донијело је о овоме дјелу нарочиту похвалу и препоручило га као најкориснију српску, трговачку књигу свима који желе да се са Србијом упознаду.

Нема сумње ово ће дјело донијети велике користи сваком ономе који се њиме елужио буде, јер ће доћи у директни споразум са дотичним лицем, с киме жели да ступи у трговинске односе, а не мора се повјеравати преко страних агената, који само за себе црпе своје користи.

Појавом ове књиге Србија је ушла у ред оних угледних европских држава, које полажу велику пажњу на своју локалну и извозну трговину, она је данас у српској меркантилној књижевности заузела прво мјесто, на шта се само може честитати вриједном и заузимљивом господину Св Христиђу.

Према скупоцјеној изради, дјело је врло јефтино, што елузжи такође госп. Христићу на част.

Ми ово дјело топло препоручујемо свима нашим поштованим читаоцима; а г. Христићу благодаримо на послатој нам књизи, и желимо му успјеха који и заслужује.

КЊИЖЕВНЕ И ХУДТУРНЕ БИЉЕШКЕ

Освећење друштвене заставе у Питсбургу (Америка). На Божић је први путу Питебургу српско пјевачко друштво „Св. Игњатије“ отијевалс цијелу литурђију у цркви дупке пуној српекога народа. Тај дан била је за српско пјевачко друштво двострука слава, јер тада је осветило своју друштвену заставу. Застава је од чисте свиле, украшена српеком тробојвицом и американском заставом. На самој друштвеној застави, осим других драгоцјених украса имају двије ленте. На једној је дан установљења друштва, а на другој име његова заштитника: „Св. Игњатије, српеко православно пјевачко друштво“.

Четрдесетогодишњица. Познати српеки књижевник и умјетник Милош Цветић и госпођа му прославили су 10. јануара у Биограду — четрдесетогодишњицу своје умјетничке службе на српској позорници, а г. Цветић још и двадесетогодишњицу свога редитељства на биоградској позорници и петнаестогодишњицу књижевнога рада на српској драми од Немање. Чланови краљевеско-ерпског позоришта у Биограду прославили су тај дан свечаном представом у славу г. Цветића и гђе Цветићке.

Путовање свршених српских учитељских приправника. Свршени приправници свију српских учитељских школа састаће се у Биограду и отале започети пут по српским земљама. Ради тога образовао се нарочити одбор у Алексинцу, који зове у своје братско коло све (прбе, што свршавају ове године учитељску школу. Приправници моле такође српске родољубе да их помогну у овоме предузећу. Ко даде 10. дин. или 8 круна прилога постаје члан добротвор. Шрилози се шаљу Петру „Деспотовићу, управитељу · учитељске школе у Алексинцу.

Становништво Русије по вјерама. По службеним подацима у Русији има свега 122,668.000 душа. Од тих је 81,884.000 душа правеславне вјере; 11.420.000

римокатоличке; 18,880.000 мусломанске; 5,180.000 јеврејске и 83,748.000 протестанске, а остало долази на остале разне вјере.

Српска књижница у Чешкој. Чешки професор у Златноме Прагу А. Екерт, као добар пријатељ српски, почео је за браћу Чехе издавати најбоље преводе из српске лијепе књ' жевности. До сада су изашле двије свеске „Српске Књижнице“ : „Тако је морало бити“, Нушићева драма у преводу дра В. Хворке, а друга свеска : „Швабица“, приповијетка Лазе К. Лазаревића.

Св. Јован Крститељ. Одлични српски књижевник и академик г. Чеда Мијатовић написао је за кршњаке дивну књигу : „Ов. Јован кретитељ и претеча Христов“. Књигу је издала књижарница И. Даничића. Књига је у тврдом повезу и стаје 2 дин. или круне.

Радничка библиотека. У Пешти је почела излазити тако звана Радничка библиотека, под управом Милорада Поповића. Доноси популарно израђена дјела изворна и преведена. Шретреса савремена питања, економска и политичка код Срба у Војводини. До сад су изашле двије свеске: Опште траво гласа, од Слободана Шравдића и Комунистички маншфеста, од Маркса и Енгелса. Претплата је 5 круна и за то се добива библиотека докле год излази.

Вукова дјела. Биоградско „Коло“ јавља да сеу државној штампарији у Биограду ради девета књига Вукових српских народних шјесама и четврти дио Вукових граматичких списа. Осим тога доштампава се 1. и ТУ. књига „СОрпеког етнографског зборника“, што га издаје Српска Академија. ;

Четрдесетогодишњица. На нову годину навршио је познати стари глумац и управитељ позоришта г. Фотије Иличић четрдесет година глумовања и тридесет година управљања позоришном дружином, са којом је обишао све српске земље. Сада живи у Србији и још управља дружином, са којом путује кроз Србију. Слављеник је неко вријеме био врло ваљан члан српског новосадског народног позоришта. (Он је свакако врло вјешт глумац и управитељ, добар Орбин и велики родољуб. Управитељ се обратио краљевско-српском народном позоришту у Биограду, замоливши да му допусти прославити своју двоструку славу и са својом дјецом једно вече у јануару одпграти „Цаганина“. И ми му честитамо п желимо да по заслузи буде. награђен !

Прештампано. Из „Српског Књижевног Гласника“ прештампан је у засебну књигу Балзаков роман „Евгенија Гранде“, у преводу Душана Л. Ђокића. Уз књигу је и студија о писцу романа, од Хиполита 'Тена, у преводу Богдана Поповића Цијена д дин. — Из крагујевачке „Нове Задруге“ оштампана је у засебну књигу лијепа културно-историјска студија: „Бадњи дан и Божић“. У твој се истиче истовјетност наших српских обичаја о томе великом празнику са обичајима у браће Чеха. — Из „Нове Искре“ засебно је оштампана студија о животу и раду Светозара Милетића, коју је написао Гига Гершић. Студију ову хвале многи ерпски листови као врло

"ваљан и одличан рад Гершишћа, којим се расвјет-

љава ондашње етатље Војводини.

Српско друштво Шумадија у Прагу. Ово српско академско друштво у Праву држало је ванредну главну екупштину 8. децембра ове године п овако се конститупсало : Ђока Суботић, вел. трговац, пресје-

и прилике српскога народа у