Босанска вила

Бр. 2

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Отр. 87

првој и почетком друге половине прошлога вијека, писали симпатично о српскоме народу уопште и његовој судбини, да ће тако од сада продужити и радити и њихови данашњи потомци. Ови су, да будемо правични, бар до данас, поклањали, на жалост, много више пажње дивљим и полу-дивљим племенима централне Африке и Азије, него ли једном младом и културном народу у Европи, интересантном у сваком погледу, који у своме карактеру има много заједничких црта и одлика са француским народом, и чије су симпатије, најпослије, биле увијек, па ма у коме се положају налазила Француска, на страни овога великог и племенитог народа. Овим не мислимо казати, да до данас није довољно писано у Француза о ерпекоме народу.

На против! Квантитавно, број је публикација, које се тичу српскога народа, много већи пошљедних деценија, него што је био раније. Али квалитативно, то не можемо рећи, а нарочито о њиховој правој вриједности, као оригинала и употребљених извора: Па, најпослије, морамо се оградити и од њихове незаинтересованости, а често и од смјерова, који су их изазвали. У томе, чини нам се, има довољно и наше кривице и погрешке, и рекли би смо, да је то тако готово са нашега немара. У осталом није овдје мјесто а можда ни тренутак, да улавимо дубље у ова расматрања. Од свих покрајина у којима живи данас српски народ, писано је за пошљедних неколико година највише о Босни и Херцеговини. Откуда то да су спепијално ове двије српске покрајине предмет толике пажње и студија од стране француских писаца. На ово питање остаћемо дужни читаоцима. Али ипак морамо констатовати да, и ако је у пошљедње вријеме угледало свијета тако много списа о Босним Херцеговини, међу њима има врло мало са којима би могли упознати детаљније читаоце овога листа. И сама књига чији натпис исписасмо у зачељу овога приказа, не би то можда заслужила — многим својим одјељцима и врло сумњивим тврђењима, — да нам њен писац није познат иначе као пријатељ српскога народа; а послије, и из обзира према оној маси његових титула и декорација (преко тридесет на број), које су се нанизале испод његова имена и међу којима налазимо и одликовања Султана, српскога Краља и прногорскога Кнеза.

Г. Апеизје Мешешалз провео је, ако се не варамо, неко вријеме на Цетињу, у својству генералнога консула Француске, и написао је недавно једну занимљиву књижицу о Црној Гори (1897.), која је била врло лијепо примљена у црногорској престоници ; писао је, за тим, у два маха, о краљевини Србији, а данас уређује у Паризу познати недјељни дипломатски лист Га Кеоце атрдотатдиг, гдје врло често даје мјеста стварима у којима је ријеч о српскоме народу и земљама гђе он данас живи овако поцијепан.

Послије овога малог увода и потребног представљања, да кажемо ријеч двије о књижици, којој смо данас поклонили нашу пажњу. Г. Мешешапв не износи ништа ново у својој пошљедној публикацији о Босни и Херцеговини, нити се пак може за њу рећи, да је какво оригинално дјело. Она је на против, једна смјеса исписа и компилација из различитих француских писаца, којигсу до данас писали са више или мање успјеха, о Босни и Херцеговини, међу којима се редају један за другим: ЕИзбе Кесјпиз, Р. СодцеПе, Р. Јоапве Тћ. Саћпе, грофица М. Оојоппа, и т, д. Писац је, истина

позајмљену грађу добро средио и књизи дао карактер цјелине; али она ипак, и овака каква је, неће подмирити какву озбиљну потребу, мањ ако писац није хтио да задовољи своју сујету, да је писао и о Босни и Херцеговини, и још, ко зна, да објеси један орден више.

По натписима појединих одјељака, које овдје доносимо, читаоци могу добити једну идеју о садржини саме књиге, Шрва је глава посвећена земљи, народу и религијама; у другој и трећој износи се кратак историјски преглед ових земаља од почетка до данашњих дана: о босанским бановима и краљевима, пропаст Босне под пошљедним Томашевићем, турско освојење и прилике до 1818. г.; четврта глава говори о данашњој Босни и њеној управи ; пета је једна кратка шетња кроз Босну и Херцеговину; шеста и седма посвећене су трговини, индустрији, земљорадњи и рудницима ; осма говори о индустријској умјетности : шта се данас чини у земљи, да се сачувају и развију старински умјетнички занати и народне рукотворине, у којима су Срби у Босни и Херцеговини од старина прави вјештаци; девета и десета глава посвећене су народним умотворинама и обичајима: на шест листића збијено је све, што је писац знао казати о народним пјесмама и приповијеткама, обичајима и вјеровањима (0 пошљедњима говори на основу неколиких превода из књига Луке Грђића-Бјелокосића). Овдје је штампана, у преводу и везаноме сгиху, из пера госпође Мепетапз, једна народна женска пјесма која се чује у Црној Гори, а по цитирању пок. Сундечића.

У деветој глави, којој је дао наслов закључак, писац завршује, пошто је изнио, како вели, кратку слику Босне и Херцеговине од постања, њихову славну историју и данашњи положај, њихова природна богаства, обичаје и вјештине, не изјашњавајући се шта ће с њима бити у будућности, али им предвиђа лијепу будућност. Он жели само, да привуче пажњу европских капиталиста, трговаца и индустријалаца, на изврстан положај који уживају странци у земљи, и који би требали да се озбиљно заинтересују за експлоатацију природних богастава Босне и Херцеговине, што је, чини нам се, и била главна сврха ове књижице да изнесе и да препоручи.

Н. С. Петровић. »Трговин. данатлијсеки Шгеематизам Краљ Србије“

Ш. издање за 1902 и 1908. год. формат већи, на, српском, француском т њемачком језику уједно. Саставио тп израдио то службеним тодацима Св. Р. Христић, Београд. Рова електрична трговачка штампарија. Цена у енглеском повезу 6. дин.

Из предговора у овоме дјелу видимо да је за рад на уређењу и издању овога дјела утрошено 16 мјесеци а за штампање пуних 6 мјесеци.

Техничка израда дјела, сасвим је нова појава штампарске вјештине у Србији, служи на понос издаваоцу и штампарији.

Дјело садржи сву трговачко-индустријеко-тривредну моћ краљ. Србије. Ово је дјело јединствено ова врете у Србији; оно је трговински компас краљ. Србије. У књизи ћете наћи поред 80.000 адреса свију главнијих трговаца, занатлија индустријалаца, љекара, инжињ ра, адвоката и т. д. још и обиљне статистичке податке о жељезницама, међународној трговини, и свима државним управама. Она је обух ватила све оно, што Србију представља као трговачку јединицу у 105 разних мјеста краљевине.