Босанска вила

Стр. 419

Воз је стигао у 12 сах. и 25 минута. Кад се појавише вође гл. Глигорије М. Јефтановић и Војислав

Шола — одушевљењу и клицању равдрагане свјетине не бијаше краја. /„Аивио Јефтановић — живио

Шола, проламаше се ваздухом и свак је грабио доћи доњих да се поздрави, а Јефтановићу још да цјелује јуначку десницу. А кад је г. Јефтановић проговорио неколико топлих ријечи, разјаснивши како је постигнут споравум и како ће и штатут скоро добити највишу потврду Његова Величанства, грмну поново: живио, живили, а г. Јефтановића носаше оду= шевљена свјетина, непрестано кличући живио и живиле вође. Док неки полећеше да дигну г. Шолу, он бијатпе раније измакао, али га одушевљена свјетпина нађе у колима, па је и њега на рукама носила непрестано кличући: „Кивио Шола, живиле вође! За тим вође сједоше у кола, а за њима остали народ у колима. Бијаше то врло велика и свечана поворка кола. Улазећи у варош звона са обје српске цркве поздрављаху вође добродошлицом, а велика множина, свијета прекрилила је улице и с једне и с друге стране. Сва кола допратшше вође до куће г. Јефтановића, гдје се сврађаше на честитање. Ту је уз чашицу ракије проговорио неколико одушевљених ријечи г. Шола, захваљујући народу на чвр-= стоћи и истрајности. У 2 сахата разишли су се гости, оставивши вође да се одмарају. Сјутра дан отишао је г. Шола у Мостар. == У понедјељак 29. децембра позвао је наш дични вођа око 40) првих и најугледнијих домаћина, па смо заједно са г. Јефтановићем повједали у кола пред његовом кућом и кренули се на станицу, да дочекамо г. митрополита Мандића. Кад је воз стао п владика се-појавио, зачу се бурно сивиојо 204 ~ обртановие поздрави т. митропојшта у име Срба Сарајлија, захваљујући што је и он допринио много срећноме- ријешењу дрквено-школског питања, (Он је пожелио да та“ слога између вођа-и јерархије буде трајна и ничим ненарушена. Заврштујући поздрав, кликнуо је г. митрополиту: живио, а

то је прихватио ишекупљени свијет и одушевљено га,

поздрављао. |. митрополит бијаше изненађен и врло пријатно дирнут овим дочеком. Он је захвалио вођи и народу, нагласивши како сем Његово Величанство интересира нашим црквено-школеким питањем, као и нови министар Буријан, који жели да се оно што _ прије сврши. Народ га је чешће прекидао одушевљеним живио. Г. митрополит завршио је говор Његушевим ријечима: »без ватре се сабља не сакова, без муке се пјесма не испјева.« Поново се захори живио, а наш дични вођа узе г. митрополита испод руке и уведе га у своја кола. За тим посједа свештенство и грађанство, па. свечано допратисмо г, митрополита до његова стана, Улазећи у варош, звона су поздрављала г. митрополи са, а радознала свјетина

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Кво на

искупила се по улицама. Ови смо одејели пред митрополијом и заједно са нашим вођом увели г. митрополита у његову резиденцију. Ту емо били послужени чашицом ракије у знак срећнога доласка и измирења, јер то је први пут да Срби Сарајлије прекораче праг митрополије послије пуних седам година љуте борбе, која се овако срећно свршава. Ејвала свој четворици г.р. митрополита, када су се сложили са вођама п тако поново ступили с народом у заједницу. Хвала и г. митрополиту Николи Мандићу, који је с нашим дичним вођама довршио у Бечу то. питање о дрквено-школској аутономији! те

Кажу да су тако исто свечано и одушевљено дочекане п друге наше вође, као г. Војислав Шола у Мостару, г. Лазо Јовановић у Д. Тузли, коме су чак и бакљаду приредили и г. Коста Кујунџић у Лијевну. Види се да је свијест српска врло јака, види се да је српски народ дозрео за аутономију.

РАИ ИЛ

Митрополит Фирмилијан У недјељу “. децембра преминуо је у Биограду тешко обољели скопљански митрополит фФир милијан Дражаћ, Та тужсна вијест из српске престонице дирнула је свакога Србина, особито кад се вна колико је муке етало ерпцеки народ док је на скопљанску митрополију дошао Орбин и то. Србин, коме не бијаше равна на далеко Шокојна магрополит Фирмилијан родио се у Шапцу 1852. У Орбији је евртио неколико равреда гимназије и богословију, за тим у Прагу Филозофски факулт г, па онда грчку богословију у Халки и теолошки Факултет у атинском грчком свенаучишту. У (0 ији је служио као професор и ректор богословије, а толико пута нуђен је ва владику, а могао је постати и митрополитом србијанским, јер се рачунао међу најспремније српске свештенике. Али он није хтио славе и госпоства, него је ишао ва вишим циљем, да послугт тамо гдје је. најнузние, -мајкорио бло - = браве — ве Е-= 7 окошљу је изабран и постављен прије три године, гаје је радио на опште задовољство патријаршије, турске владв и српскога на-

рода. Јесенас га је ударила кашља, а пред полавак из Скопља

опасно се равболио од запаљења плућа и бубрежпе болести, те

„није могао даље од Биограда. Ту је код свога брата, ере Дра-

жаћа, хотелијера, боловао неколико дана док није подлегло тешкој болести. У Биограду је одржапо свечано опијело покојном митрополиту, па онда је мртво тијело пренијето жељезницом у Скопље: У Окопљу му је погреб трајао од 11 сах. прије подне до 2 сах. послије подне. Службу је служило 67 свештеника. Од конзула били су српски, руски, грчки. и аустро-угарски Говоре држаше: на станици Васо Богојевић, тргонац из етова; пред митрополијом Св. Томић; у цркви грчки архимандрит; над гробом архимандрит Сава и грчки учитељ,

Завртшујући ову годину, срдачно захваљујемо свима нашим сарадницима, повјереницима и уредним претплатницима. Дужнике молимо да шаљу дуг, јер. нам ова година оставља 2300 круна дефицита. Нај= виша хвала п признање г Љуби Кресмановићу, који нам сваке годшне шаље по #00 круна помоћи! Надамо се да ће »Вила« у новој години са сваке стране

бити срећнија ш напреднија. „

_САДРЖАЈ: Песме: Код Бранжова г) оба, од От. Шутника. — Бранковој сјени, од Миле Јововића. = Отегоноша Бране, од Миле. О, томоз'те, добр“ људи, од Маригка. — Ноћ на бедемима, од Николе Д. Илића. — Шриповијетке: Мајсинм последњи Божић, од Данице Бандаћ. — Славољубље, од Милана Вука Јастребовића, — Спдразумјели се, од Ш]огенсе Мотботем. (' енгескор превела

_ Митра Морачина. — овијезде, од Алсонза Доде-а. Превео Ристо Џепина.

Бубитае се међусобно, од Непг Папсег-а. Копирао ри-

јечју Жив. М. Радосављевић. — Лос зобица-слушкиња, с маџарског превела Кристина М. Ђорђевићеза. – Поука: Хаџњ Стаке Скендерова (са. сликом) од Ал. Ј. Моповића. — Мешто о итавеком говору, од Влатка Богићевића. — Листак.

„Босанска Вила“ излази у Сарајеву два пута мјесечно, сваког 15. и 830. —- Цајена је за све крајеве на годиву 85 круна; на по године 4 круне. Баци и учитељи добивају лист за 6 круна. У краљевина 10 дин. сребра, или 8:50 дин. у злату. да ђаке п учитеље 6 дин. сребра. Претплату је најбоље слати поштанским упутницама или срчеке банке у новчаном писму на уредништво За Америку цијена 2 долара. — Претплата и рукописи шаљу се на уредништво. — Неплаћена се писма не примају. Писма из Србије мар-

киреју се 25 пара дин., а допибнице из Аустро Угарске са 5 пот,

_ВЛАНСИК И УРЕДНИК НИКОЛА Т. НАЈЦИКОВИЋ.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића,