Босанска вила

4

«3 САРАЈЕВО, 45. јануара 1903. офе

Ји | 4).

АНА ~

Па 42

Год. ХМ.

Краљица Драга,

бновивиш Србију, Милош Велики врло је добро знао, да послије ратног мача долази просвјетни мач, који је исто тако силан, као и новој

Б,

онај убојни, па је зато одмах почео у Србији заводити школе и про-

свјетне установе. Појимао је он да је Србији задатак прихватити зубљу цијеле српске просвјете, књижевности и науке, па је тај. јучерашњи сељак прионуо помагати сваки културни напредак српски не само у Србији, него п ван Србије. Милош Велики није штедио ни свој новац када је требало потпомагати књижевне, просвјетне п научне уста= нове, а брат његов, Јеврем Обреновић, прикупља око себе српске књижевншке, потпомаже их и из даје дјела њихова.

Кнез Михаило не само да иде стопама свога оца и стрица, него корача још даље — он са српским књижевницима дијели свој иметак, За његово доба, па било да је он на престолу или не, ријетко је наћи књиге којој он није био меценат, риједак је ондашњи књижевник, кога он није потпомагао!

Зар би био Вук створио све оно што нам је пружио, да му није било велике помоћи кнеза Милоша и Михаила!

Покојни краљ Милан, вјеран традицијама дома

Обреновића, радује се да српској књизи, ерпској

РАДА ЕН #24

деначкој

српска мајка и добротворка.

умјетности и науци учини све што јој се може учинити, да би коракнула бржим кораком, па да би им српски народ могао стати упоредо са осталим народима, који су били у сребнијим приликама од нашега народа. Довољно је поменути само његов велики поклон науци имање Јевремовац и велики прилог Српској Краљевској Академији, па да се схвати његова брига о српској науци и просвјети.

И на обновљени српски престо дошао је краљ Александар, а с његовим _ доласком српској књизи, српској просвјети сијну још боља још сјајнија свјетлост. Српска књига, данас је јача, снажнија, виђенија него што је била под Милошем Великим; али је српски народ ма-

још нема оне снаге, оне коју имају други, већи на-

лен, он јачине, роди, с којима се он мора такмичити. || велики задатак српске просвјете и српске науке, потпуно је схватио краљ Александар, п оне у њему имају највећег заштитника.

Али краљ Александар поглавар је земље; на њега гледа Србија п у унутрашњој и спољашњој политици; од њега очекују среће: правда, војска, привреда, финансије и све друге државне установе. Крмило Србије у његовој је снажној, мушкој и младесници, а он, ш поред поклања необичну пажњу ерпској књизг»

свију државних послова,