Босанска вила

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 1

често улазимо и у сасвим нов свет. Колико ли пута “сан пружа. каквој бригама и патњама, најађеној души у сну визију среће и живота без бола: у таквим случајевима сан као да блаженим илузијама, које у себи пружа, хоће да надокнади и сувише патнички живот јаве. Алп опет и обратно колико ли пута сан руши својим ужасним сликама блажени живот јаве каквога "богаташта, особито ако овај зна на каквим злочинима, · почињеним спрам малих и слабих, почива његова «срећа! Али не само. да је сан на тај начин у неку руку продужење свесног живота, него он изгледа да пма пи дубље везе са њиме п од увек је фантазија нашвних, необравованих људи и народа замишљала да сан својим садржајем стоји у дубокој мистеријозној вези са појавама буднога живота, да сеу појединим _ сновима _ претсказују догађаји _ новог будног живота. Колико у томе пма истине, како п на који начин постају снови, које су спољни знаци сна п т. д. то су питања, која желим у кратко али са тежњом да довољном јасношћу, преставим у редовима, који следују.

Општи услов да се јави сан, - јесте стање спавања организма. Спавање ш сан нису једно и исто, што се често превиђа услед недовољног разликовања телесних и психичких функција. Кад обичан човек говори о себи, онда он не мисли тиме на себе као свесно биће, као психички субјект опажања, већ мисли на своје тело, он замишља да су његово ја и његово тело једно п исто. Међу тим то тако није, моје тело ма да је тако нераздвојно од мога психичкога ја, није идентично са њиме, ја исто тако непосредно не опажам своје тело, као што не опажам ни друга тела ван себе, п моје тело псто тако је за мене као психички субјект нешто што је ван мене, као што је рецимо сунце ван мене. Свет мога опажања и свет пољњих реалних ствари два су равлична света. Моје ја, оно опажа, оно је свесно само својих садржаја, али ти садржаји, ти опажени објекти нису и сами спољни објекти. И престава тела мога није према томе само то тело, п ма да је престава мога тела стални пра= тилац свих мојих свесних садржаја на јави, ипак та престава није само моје тело. Стање мога тела није према томе само стање мене као пеихичкога субјекта, пошто ја и моје тело нисмо једно пи исто. Новија, тако звана физиолошка Пепхологија, која пспштује однос између тела и душе, између њега п свесног психичког субјекта, утврдила је да стање моје свести, да моје преставе зависе од стања мога тела, а у првом реду од стања мога нервног система (а особито централног органа његовог, мозга), али та наука јасно разликује стање свести од самих нервних процеса, који то стање условљају и у души изазивају. Спавање и сан нису дакле с тога исто што тело и душа, спавање је физиолошко стање организма, док је сан психично стање душе, условљено овим стањем организма. Спавање и сан могу се на-

звати анормалним стањем само у најширем значењу тога израза: јер шп сан и спавање периодично је стање организма и душе, потребно да би се и једно п друго одморило од свога непрестаног рада, они су дакле нормални као што је глад нормално стање стомака. (јер се периодично враћа) и т.д.

(тање спавања, као што рекосмо, стање је у коме се организам одмара. Тај одмор организма није апсолутан, спавање не преставља потпун престанак органских функпија, у спавању су само органске функције у неколико слабије од органских функција у будном стању, и та слабија радња телесних органа довољна је да се после извесног времена (које може бити дуже или краће) потпуно васпоставе оне материје у организму, које су потребне за повећану радњу његову у будноћи, а које су се пистрошиле радњом његовом у будном стању. Прво што настуш при спавању то је слабљење мишићне напрегнутости, сви мишићи у спавању олабаве, отуре се руке и глава спусти, ноге омлитаве п т.д. Тако исто слаби пи радња срца и дисање, те две најважније органске функције. Дисање постаје лаганије п дубље, у будном стању дисање бива 18—20 пута у минути, за време спавања 14—15 пута. Пуле, који је код деце 100 удара у минути, спадне на 89 у спавању; код одраслог од 70 спадне на 60 у спавању. Тако исто ш телесна је температура слабија, п спадне од прилшке за пола степена, услед чега треба тело покрити, да не би охладнило.

том

Стању спавања у телу одговара стање сна у души: одмор тела у исто је доба и одмор душе. Душа је тако привезана за тело, њене су функције тако условљене функцијама телесним, да у ствари душа само зато мирује што тело мирује. У стању спавања престаје функција чулних органа и души је тиме пресечена веза са спољним светом, она више не може примати утиске из спољњег света, у њој више нема свесних садржаја, нема престава које би биле директ проувроковане објектима спољњег света, те по томе она више и не зна за ствари спољњег света, она их више не опажа. И душа би услед овога пресека везе њене са спољњим телом остала без ика= квог садржаја, кад не би утисци спољњег тела оста= вљалш трагове своје у мозгу, трагове који се јављају као преставе у души, чим се ова ослободи директне везе са спољњим светом. Душа стоји у непосредној вези само са великим мозгом, а овај тек стоји (преко сенвибилних нерава у вези са чулним органима. Чулни органи спроводе утиске спољних предмета, преко сензибилних нерава у мозак, ту у мозгу настају треперења можданих молекила и тек та треперења утичу на душу тако да у њој пропзводе преставе спољних објеката. Мозак је међу тим један орган тако практичне природе, да сваки утисак, сваки надражај, који се из спољњег света спроведе у њега оставља у њему траг, она места његова, која су