Босанска вила

Стр. 10

1903. БОСАНСКА. ВИЛА. 1903.

»Ви сте принц. од царске породише па шта вам треба још и за то допуштење тражити. Ви слободно можете рећи, да спремате велику ордију са којом ћете за неколико мјесеци поћи Ширвану. Када га приправите, онда ћете навалишти и на Крим, само да се дочепате владарске столице, која вам им приличи, јер робовање треба да престане!“

->Боже сачувај! Боже сачувај. Зар ја да учиним ту пакост пи невјеру своме халифу и орату, то би за мене била највећа брука. Ја не бих то учинио, па да бих постао свјетски цар, а не хан и владар незнатне провинције!«

»Да чудне нарави! СОмијешно је и помислити да човјек за љубав Османлија воли и даље остати роб, него ли бити владар своје земље!«

»Ја бих волио бити не роб — него гроб, волио бих епокојно умријети, него ли се попети на престо као издајпца,«

„Господару! — тебе ће до Крима довести Персијска војска, па ако те она уздигне и на престо, то не би било издајничко дјело =«

И такав поступак противио би се мојој мирној савјести!«

»Ја мислим. мој очињи виду, да смо обоје у опасности, коју треба избјећи што прије. За то те молим, дај ми ријеч. да ћеш поћи за мном. Ја ћу те, како било прокриумчарити у нашу ордију. Ми ћемо се тако обоје спасти.«

»Како могу обећати, што неђу и не могу учинити > Зар ви мислите да моје благородно срце тиме превајште 2«

»Ви се много упорни показујете, инад чините, а како ће ствар: испасти =«

Адил Кирај сасвим одважно рече: суђено, онако ће се пи свршити!«

»Не. немој да буде такој« — загрли га па рече: »да име Бога, немој да буде тако! Зар не волиш сам себе Зашто помишља на зиндан у Кахкахи 2 Учини милост и мени! Зар не видиш да су мин душа и част у опасностиг Ја не знам веће сласти, него за љубав умријети. Ја те сматрам као своју другу душу, а тип према томе не показујеш никакве наклоности« — у себи говорећи — његова гордост, инад и јогунство задаће ми емрт — онда поче плакати и нешто гунђати. као да је памећу преврнула.

»како буде

ЈЕ Пе

Адил Кирај гледајући шта она ради, душа га савлада па из милости рече, како пристаје да ступе у преговоре са Џериханом па макар, вели, у невољи и лажно говорили. Видићемо најпошље шта ће суд= бина донијети.

__Ова одважност принчева обрадова Шехријархануму. јер видје да се спасава великог белаја и на пасти. Сад јој се чињаше да је тек ступила у нови живот. Е |

Пошто се Шехријар ханума дубоко захвали

Адил Кирају, растаде се с њиме, препоручивши Пе-

рихану. Онда, започе мислити да би најбоље било, на даље у разговору држати се опрезно и бирати ријечи. Адил Кирај оставши сам, започе мислити, али му се помутише мисли, па поче по соби шетати горе доље, п нехотице сам себи говорити:

»Ала је овај шах чудноват човјек! Зар није више него чудновато, кад он нема у својој пространој држави друге способније п повјерљивије савјетнике, него ове двије жене, и то какве женер Ону другу толико п не познајем, али ова, што сам је виђао и с њоме разговарао. кад помисли човјек да је мајка Хамза Мирзина мора се задивити, јер од оваке жене, да се роди онака делија, то је чудновато! Она је доиста мени, као заробљенику, велику част одавала, али у исто вријеме наговарала ме да с њом заједно побјегнем и тако окаљам част њеног мужа. а мога ваштитника. Ова жена тражи од мене, да изневјерим свога добротвора ш заметнем буну противу њега, обећавајући ми Кримски шресто! Колико је алчак ова животиња, човјек не може ни замислити! Шта би хтјела, и какве ли су њене животињске намјере, ко зна, али оне могу човјека довести до крајњих мисли! Она измишља разне ујдурме, наћерује ме да лажем, ласка ми да ме воли и љуби, а овамо ја видим да бимп моја покојна мајка. да је случајно жива, била млађа од ње. Она тражи да с њом бјежим из овог мира п рахатлука п да у овој земљи мир пореметим. Што је тог! Човјек докле год је живи длака му другу боју добива. ( тога треба и јау овој забуни добро да равмислим, па да не водим бриге шта ће бити са њом. Макар је и убили, — то ваљда и заслужује. Најпослије закључи да сам себе на сваком кораку чува од несреће пш белаја.

(Наставиће се)

А А О сну и прорицању из снова.

ан долази несумњиво међу најчудније п најзагонетније појаве, којима се бави мислени дух

8,2 неким од јаве равличним светом, који истина стоји у вези са овим, али има и целину за себе. После уморног, често мучног и брижног живота

Од Дра Брапислава Петронијевића.

на дому, ми се одајемо спавању са жељом да се опростимо брига -и болова дневног живота и тако би радо желели да сасвим заборавимо на њега; али место потпуног заборава и одмора, ми се тако рећи само пресељавамо у други свет, у коме често само продужујемо патње и муке дневнога живота, али