Босанска вила

Стр. 16

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

ЈЕ |

скица, али опет лијепо заокружено умјетничко дјело Само скица из живота босанског сељака, изведена је јединственим али и врло сигурним потезима. Пред мојим очима приказује се прави, природан Србин старкеља, идеал доброте, човјек, који свом снагом своје старачке душе љуби ону груду српске земље, на којој је угледао свијета, на којој је провео и добро и зло, вшше зла но добра. И тај старкеља љуби ту груду српске земље, он кваси сузама

ту груду земље, кад је чуо, да ће га са ње отјерати

жандари.

„Олалика Душа“ особа је, у којој је Кочић приказао један дио српског живота у Босни пи Херцеговини, особа, које ће се п странци врло радо ејећати.

Кочићева. „Слатка душа“ љуби ту српску земљу,

он кваси својпм сувама ту земљу, која га кадра ни хљебом псхранити. И те

није увијек сузе „Слатике

душе“ то су суве нашег Кочића. Он заједно плаче са њиме. Штил те слике, описивање, говор „Слике душе“, све је то зачињено искреним, топлим сузама

нашег Кочића. И управо те суве, што је пролио заједно са „Слатком душом“ учиниле су, да нећу више никада заборавити на његову „Слатку душу“. Толико искрености, толико љубави, са којом је извео Кочић „Слатику душу“, нијесам нашао ни код једног од наших млађих приповједача.

Кочић је прави пјесник — њежан лиричар. Он

нам не слика реалност, не слика природу, коју је видио, него штимунг, који Је природа у његовој души пробудила.

Кочић умије слатко приповиједати. Он је сладак, али при томе још увијек здрав, свјеж, природан, искрен; он не зна афектпрати.

Кочић је показао доста вјештине и у приказивању п у описивању природе.

У његовом опису јутра слике „Код ЉМауконова точка“ нашао сам нешто свечано, величанствено, као и у Боск! т-овој слици » 2 тер Рет« Онај опше јутра могла је створити само права пјесничка душа.

Беч. Децембра. Џавле Лагарић.

Из ноје некадашње уредничке архиве. Од Јована Грчића.

Као уредник »Стражилова« у годинама 18851888. п 1892—1894. п као сауредник »Јавора« у годинама 1889.—1891.- стајао сам у преписци како са многим нашим, онда виђеним п уваженим, тако п тек незнатним новим и још младим књижевницима, Њихова сам пшема сачувао. Не пшту — рекох — хлеба а злу не требала! Лепо сам их сортирао, па их сад у доколици често узмем у руке, да се зар сетим прошлих времена. Десетак и више тих мојих сарадника одоше Богу на пстину. Писма тих честитих покојника сматрам за драгоцен аманет. Чувајући и штујући тај аманет, чувам и штујем успомену на налше просветне трудбенике, који суп у тим писмима оставили једру зрнцад свога ума, чисте изливе своје душе п јасне доказе свога родољубља. Па као велим: што да не загледају у њих и други, који, бтло- као наши познаници, било као повнаници њи– хова књижевног рада, стекоште права на: то, да се од њих не затајпи оно, што их мора занимати. Па с тога се ево реших, да нека од тих писама, која карактерштпу своје писце, изнесем на јавност. Шат скоршете некад литерарним историцима ма и најмањим податком 2

Ићи ћу редом, како је који отишао са света, Где буде потребно за карактеристику и писаца п прилика, изнеђу и оно, што би ми скромност налагала да ћутке пређем.

Знам да ће ми то многи упшсати у личну сујету, но: што им драго! Ако је сујета: поносити сеп дичити пријатељством дичних и ваљаних људи, радо ћу поднети прекор, да нисам довољно скроман,

Први, кога је најпре тама умне немоћи, а на две године за тим, п смрт извела из кола сарадника ми на »Сражплову«, био је пежни п симпатични песник Мита Ноповић. Од његових ћу писама овде саопштити неколико из године 1886. које га је несретна болест свладала, да га после две године преда црној својој другаршци. Прве половине те године био је још у пуној мушкој снази здрав и чио и необично вољан на раду. Ево његових писама, која ми је-написао у то време:

ЈЕ Поштовани п драги господине!

Радујем се, што Вам се моја тесма »из суди“ онтце« допала а још се већма радујем, е сте вољни, да о драмским делима мојима са мном мисли измењалив. Ја ћу радо усвојитии све Ваше тримедбе, неје се на истини и драматским законима оснивају. верен сам, да ће ми тао много користити, да Ћу тако народу и боље тослужилим моћи.

Вама ваљда није позналио, да сам » Цара Јована« по критици М. Савића ч М. Димитријевића сасвим прерадио и да таај »Јован« није онај стари, шта сте га Ви гледали и читали Ја Ћу ту своју трагедију — ако тоћеше —- послали најпре Вама, та онда »Малиици«, с тим додатком, да п Ваше тримедбе ако ит буде — уважим ш усвојим. Толико Вам смело могу рећи, да је сад »Цар Јован« много бољи, "него штао беше: ваљда од свију мојиг глума најбољи.

Ја не тишем радо песме тригоднице, ал Ружићу ћу“ итак то свој траилици натисалим. ако ме срећа тослужи и ту песму пригодницу натисати могбудем, тослаћу Вам је најдаље за 10 дана. Ако је дотле не добијетте, онда већ меће ни билпи,

Данас тишем и Милану (Савићу, јер п он се канџи, да о мојој драмској радњи растраву матише. Молио сам га, да ва неко време — док дела своја токупим ч пречистим — причека, та онда Ћу му све рукотисе — које сада на жалост немам = тослалти.

Остајте здраво т весело Вашем тоштовачу т тријативљу! Валп одани:

Мита Поповић,

(Наставиће се) адвокат.

КЊИЖЕВНЕ И КУДТУРЦЕ БИЉЕШКЕ.

Илустровани Мали Свијет. Овако се зове нов српеки дјечији лист, који“ ће излазити у Сарајеву. Власник и одговорни уредник му је Сава Савић, а главни уредник и илустратор академски сликар Шпшро Боцарић. Први број изаћи ће концем јануара на два табака, или 82 стране п са више илустрација. Овакав лист добро ће доћи српској омладини у овим српским земљама. За то молимо све српске књижевнике п пријатеље Српства да овај лист помогну сзојим радовима, а родитеље такође да претплађују на њ своју омладину. Годишња је цијена # круне. Како је сваки почетак тежак, ипак видимо да ће »Илустровани Малш Свијет« имати лијепа одзива, јер први број има