Босанска вила

Ј АЕ

КУ Ц х

со И У пе а

-4(6 А

6) САРАЈЕВО, 30. јануара 1903. Сфе

ЧИ рЕЕ. = ПУТЛИ СТЕВА ЗАБАВУ

ПОУКУ и књижевност

Год. ХУШ.

Димитрије Јосић.

5 (1845. — 1899.)

оним тешким данима, када је велики дио српскога народа пз Босне поносне, 1875. т.

оставио своја огњишта ш пребјегао у Далмацију. Хрватску пи Славонију, показао се Димитрије Јосић, који је тада бпо управитељ српске учитељске школе у Пакрацу, као велики пријатељ и добротвор српскога народа у Босни п Херцеговини. Шта је он у то вријеме учинио ната= ћеним босанским бјегунцима, а нарочито њиној недораслој дје= чици, изнијели смо шроште године у 6. броју > Босанске Виле,« доносећи слику његовог друга Петра Деспотовића, Ну Јосић-је_ п иначе Српству познат као одличан наставник, вриједан књи= жевнишк и велшки родољуб. За то у овом - броју доносимо лик из пошљедњих година теговог живота.

Димитрије Јосић родно се 22. октобра 1845. тод. у Сомбору. у спромашној земљорадничкој кући, Својим природним“ даром још као ђак основне школе екре-= нуо је на се пажњу, те га је по- Е могла неколицина врлих сомборских грађана. Тако је свршио у мјесту свог рођења њемачку нижу реалку п српску учитељску школу са одличним успјехом. За њега се може слободно рећи, да је био рођен за учитеља, Његов наставнички дар вашшњао је за око

не само наставницима, већ и друговима, који су га због тога врло цијенили. Тим својим наставничким даром скренуо је на самом учитељском испиту пажњу тадашњег најбољег српеког педагога дра Ђорђа Натошевића, који га је толико завољео, да га је одмах довео у Нови Сад, гдје је као младић од осамнаест година, почео своју учитељску праксу, с којом је брзо изишао на глас тако, да је професорски савјет српске новосадске гимназије донио ријешење, да се ученици, који код њега сврше ТУ. разред народне школе, могу примити у гимназију без пријемног испита. Кад је 1870. године српски, народно-црквени сабор у Карлов-= цима, послао десеторицу евојих учитеља у Германију и Швајцарску, да се, проучавајући уређење тамошњих народних школа, усаврше у својој струци, отиштао је и Јосић, као народни питомац у Њемачку, пробавивши годину дана у Бремену, гдје је тада на учитељском семинару био упра· витељ чувени њемачки педагог Август Либен. Поред предавања, што их је слушао на семинару, скрепуо је Јосић главну пажњу школеком раду, хоспитујући по свима тамошњим школама, у којима су радили одабрани и одлични њемачки учитељи, упућивани од свог управитеља Августа Либена, који је познат као изврстан методичар,