Босанска вила

Стр. 382

анђео рече: Хајде да се облажимо (опкладимо), ко ће пре донети песка са дна морског.

Ђаво на то пристане и остави петла да чува сунце на обали. Анђео је брзо узео песка са дна · морског, изишао из мора, које се по наређењу Божјем одмах заледило с девет тавана; узео сунце и почео с њим да бежи на небо. Џетао видећи, да анђео однесе сунце, стане кукурекати; ђаво се сети шта је и појури из мора, али видећи да је залеђено, почне пробијати лед. Кад је и последњи таван провалио, анђео је било близу неба, и таман да уђе у њега, а Ђаво га ухвати за стопалу и откине велики комад меса, али сунце није могао да поврати, Кад је анђео предао Господу сунце, кавао му је, како га је ђаво

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908. |

и Г .

Ј | Ује

у па а отака ка = је. пи а аи

унаказио пи врло се ожалостио. Онда му Господ рече: да се не жалости, јер ће он наредити, да у будуће свима људима буду таква стопала, те је зато данас. у стопалима удубљење. ТВ

Повративши сунце, Господ је ухватио Сата-

напла, оковао га п метнуо у море, свезавши му врат великим синџиром, да се не би ослободио. Ну пошто Сатанаило непрестано глође синџир, који при крају године постане врло танак, а да се не би прекинуо п тако се ђаво ослободио, Господ је наредио итанима, да сваке године о Ђурђеву-дне пре сунца. ударе по један пут чекићем у свој наковањ, јер вели се; да: од тога ударања синџитр постане дебео, као и пре што је био. Радивоје Р. Михаиловић.

рт 5 |

о “Да

(ој

ста |

Ату)

ОДЈЕНЕ И ЦРИХАЗИ.

Шрактична руска граматика и руско-ерпеки речник за средње школе. По Будманију и другим грамати= чарима израдио Милош Анђелковић, професор мушке учитељске школе јагодинске. Штампано у државној штампарији Краљевине Србије 1908. Цена 0:80 дин. Одавно се код нашега друштва појавила потреба

за што бољим и тачнијим изучавањем рускога језика

_и руске литературе. Та потреба расте, па године у годину, паралелно стим великим утицајем, који врши руска литература не само на словенску но на

општу светску књижевност. У Немачкој је руски језик.

већ давно обавезан и по војним и трговачким школама; њега тамо врло темељно и марљиво изучавају. По већим варошима основани су и курсови за практично изучавање рускога језика. Немци обраћају пажњу на изучавање руског језика више него ма који словенски народ. То псто видимо и у Француској п у Енглеској. да последње три-четири године основано је тамо много руских кружок-а, а у самом Паризу постоји већ и руски универзитет. Исток такође изучава марљиво руски језик. И, како на дападу, тако и на Истоку, постоји читава литература

одлично састављених руских граматика. и речника =

пепних, великих и малих Па за то Енглези, Немци, Французи и други народи имају много више начина и средстава за користење богатом ризницом рускога творачкога генија, него ли и сами Словени.

И код нас се у последње време осећа већа тежња за изучавањем рускога језика. И код нас се основаше руски кружки у Београду, Нишу, Крагујевцу и другим местима, али ипак изучавање рускога језика шишло је пужевљевим корацима, јер не имађасмо ни подесне руске граматике, ни потпунога речника руско-српског, ма да је њихова потреба при изучавању рускога језика била и сувише очевидна. Руске граматике. Јеврема А. Илића и Будманија сувише су ошишрне и веома тешке за почетнике и прве покушаје. Да, опширне по обиму, оне су више

39'

55 одбијале од себе него што су примамљивале љубитеље рускога језика, јер је за усвајање многих граматичких правила и за навике практичне њихове примене у преводу требало много муке пи времена, У средњим нашим школама, особито у богословији и учитељским школама, много се часова посвећивало изучавању рускога језика, али је успех био врло слаб. Што се једне године научило, то се убрзо заборављало; за понављање није било ни воље ни времена; ишло се напред без икаква знања п умења користити се преводима. Граматике су, дакле, ометале сав посао, а немање доброга руско-српског речника

сметало је још више успеху у овоме погледу. Јер,

ко је хтео да добро изучи руски језик, тај га је морао пвучавати по немачко-руским или францускоруским речницима. А то је бпо тежак посао. Појавом пак руске трактимне грамалпике п рускосрпског речника г. М. Анђелковића дато нам је најлакше и најбоље средство за изучавање рускога језика п руске литературе. Ова граматика и речник новине су не само у српској, него и у целој јужно-словенској литератури. При изради граматике аутор је био веома, строг и обазрив у погледу систематичнога распореда. суштаственога граматичкога материјала и градива. Он је пмао у виду, да се без великих тешкоћа изнесе систематски све оно, што је најпотребније, најглавније,

без чега се не би никако могло прећи ва штиво.

Имајући ту практичну страну пред очима, аутор је ове граматике избегавао опширно, сухо нагомилавање реда, примера и правила, која би само отежавала посао. Уз српске граматичке термине нису стављени руски; нема оних таблица, које су готово неизбежне у свима руским граматикама за средње школе; не види се ни редање одломака, ставова, дугих реченица, којима кипте остале граматике. Необична тежња за што лакшим, а бржим и самосталнијим радом у преводима и усвајању граматичких правила види се још и у простим, типичним примерима, који су употребљени при мењању именица и осталих променљивих врста речи, као н. пр: домљ, слонљ, сарат,