Босанска вила
|
а и
н- а 71 та ај и ле | пл
а оде Алексину двору. г је узе за верну љубовцу, ___Па је вјенча Богу по закону.
Луда главо, беже Јован-беже, Што оћера вјерну љубу „своју,
__Ако си је беже оћерао,
- А ја сам је једва дочекао,
_ Ево ти је у мом бјелу двору,
Ако мислиш да сам је љубио,
Ја је нисам ни очим' видио,
Већ у тебе на мекану крилу, | Ђе јој бројиш по челу рубије,
И по грлу жуте махмудије.
Ако ли се томе не вјерујеш,
Ти изађи пред бијеле дворе, = Џа погледај с десна на лијево, Угледаћеш лаке мердевине,
(С којим сам ти Мару опањкао!« Кад то чуо беже Јован-беже, Он изађе пред бијелу кулу.
И угледа лаке мердевине,
Па се пљесну руком по кољену. »Јао мени до Бога милога! Вараше ме Турци и хајдуци,
А нико ме преварио није,
До ђидије Приморац Алексе!«
Свети Илија и гусле. ј- П3 | пло је то у оно време, кад је Господ Бог
(227 ~ ишао по земљи као и остали људи. 5 тако по свету, дође на конак код једног сиромашка п упита, може ли преноћити код њега 2 Спромашак одговори да може, али му нема шта дати за вечеру. Тада Господ (у виду калуЂера) замоли: да му спромашак нађе чисто место, а коме ће преноћшти, а за вечеру да се не брине. Док је спроматпак премишљао, где ће му наћи такво место, Господ га упшта: (и ако је знао) пма ли трмака, на што он одговори да има. Тада му Господ ојача да га одведе тамо, што спромашак п учини.
"Чим су пчеле опазиле, да је дошао Господ (а оне ___су вели се у причи то знале), __п свака је похптала, да матици поднесе извештај,
одмах су се узрујале,
"шта је тога дана радила.
(Све су пчеле биле донеле сока и прашка за прављење меда, само једна није тога дана ништа била урадила. Тада је упшта матица: а шта си ти "данас радила, те ниси ништа донела 2
Ишла сам до оне баре, где су ђаволи ухватили _ св. Џлију и уморили га, али ништа нисам могла наћи.
Тада Господ заповеди, да је оставе на миру, п да му покажу где је та бара. Кад је Господ стигао до баре, узео је гусле и стао гуслати. Чим су то чули ђаволи, изиђу из баре, да слушају гуслање. Кад је Господ престао с гуслањем, један од њих рече Господу: молим те чичо, да нам још гудишг
Господ је одговорио:
Хоћу, али да ми извадите п предате кости св. Илије из ове баре. Ђаволи су одмах извадили п донели преко 80 костију п предали Господу. Али један од њих, који је имао највећу кост, није хтео да је да, већ је само плакао; ну остали нападну га и отму му је, те предаду Господу.
За све то време Господ је гуслао, па кад је добио и ту кост, створио је иза леђа од тих костију св. Илију пи продужио гуслање, а ђаволи играху. Тада на један пут загрми, п гром све ђаволе побије, само се онај, што је плакао не хтевши да преда
Идући |
Српске народне приповијетке.
кост, био сакрио под глог, који је био мало насечен.
Видевши пропаст ђавољег племена, заплаче се говорећи: »Господе, Господе, не утри семе наше, не заборави име твоје«.
После свега тога Господ је отишао на небеса
господ и његов брат (Сатанаило).
Кад је Господ створио небо, земљу и остале ствари, имао је. обичај, да чешће пде ноћу. Једном се деси да је ишао, кад је била месечина, па спа= зивши своју сенку, упшта:
Ко си тиг
Од његовог страха створи се човек 5:50) и
одговори:
Ја сам твој брат.
Тада га упита Господ: Кад си мој брат, пристајеш ли да живимо у заједнициг Не, одговори ђаво. Па добро, рече Господ. Шта тражиш од свог дела Душе умрлих и сунце. На то ће Господ: добро, нека буде тако.
Сатанашло је ужасно мучио душе умрлих, и увек са собом носио сунце, бојећи се, да му га Господ не одузме. Сунце је намештао где му је било згодно, те је на тај начин ужасно пржио људе и сатирао поља (усеве). Господ је дуго мислио, како ће од Сатанапла одузети: сунце, и на послетку се реши, те пошље једног свог анђела, да сазна, како би се могло одузети сунце. Након неког времена, анђео се врати и каже Господу, да није могао ништа учинити.
Онда Господ дозове пчелу и нареди јој: да буде увек на рамену ђавољем и сазна, како би се могло одузети сунце од ђавола. После извесног времена, пчела се врати и каже Господу: да је ђаво, разговарајући се са својим друштвом казао: да му никаква сила не може узети сунце, осим кад би он био на дну мора, а оно се неким чудом заледило. Тада је Господ по други пут послао анђела, да заговара ђавола и гледа, да му одузме сунце.
Дуго су тако анђео и Сатанаило ишли по свету, док нису дошли до једног великог мора. Онда му