Босанска вила

Стр. 390

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Ра 91. | 25

Буковац, умножио је познати издавач српских слика Џетар Николић у Загребу. Но како је та слика прилично скупа, умножио је краљеву слику и Стеван Лукачевић, трговац биоградски. Продаја је уступљена Миливоју Поповићу, трговцу на Сави. Слика је израђена у два формата. Већи стаје 15 дин. а мањи само 5 дин. док Николићева слика стаје 54 динара. Књижарница Ернеста Ајхштета издала је Марш краља Петра, који је компоновао за гласовир у двије руке Јосиф Бродил. Цијена динар и по.

Српска академија. Од српске академије из Биограда примили смо на приказ пету књигу »Српског етнографског зборника,« у коме су »Насеља српских земаља,« књига П., уредио др. Јован Цвијић. Књига има 81 штампан табак. У њој је описано неколико група српских села: !. Радомира Илића: Љубићска села; 2: Риста 'Т. Николића: Врањска пчиња; 3. Љуб. Јовановића: Млава; #. Тодора М. Бушетића: Левач; 5. Попа Богдана Лалевића и Ивана Протића: Васојевићи у црногорској граници; 6. Попа Стјепе Тривковића: Вишеградски стари Влах; 7. Јевта Дедијера: Билећске рудине; 8. Риста |. Николића: Околина Београда; 9. Обрена Ђурића Козића: Шума, Џоврш и Зупци у Херцеговини. Цијена је овој књизи 10 динара. Уз ту књигу добили смо: Насеља српских земаља, књига |. Атлас, уредио др. Јован Цвијић, са 22 карте и 51 фотографских снимака и слика. Цијена # дин. Уз њих примисмо и Годишњак академије 16. за 1902. у коме су записници академијиних сједница, особље академије, извјештај о рачунима, некролози чланова, биографије живих чланова ит.д. Цијена динар или круна.

_ Дјечији сад. На Цетињу је отворен тако названи Дјечији сад велике књегиње Милице Николајевне. То је дјечије ·абавиште, или како га тамо прозваше Мала школа. При уписивању јавило се 170 дјеце, али се примило само 90, због малог простора зграде пи оскудице учитељица.

Змајева седамдесетогодишњица. Свуда. по српској Војводини, па и у Србији прославише Срби 27. новембра седамдесетогодишњицу рођења прослављеног српског пјесника Змаја Јована Јовановића. На више мјеста по варошима посветише слављенику поједине улице, да се зову његовим именом. »Матица Српска« одржала је свечану сједницу у славу те седамдесетогодишњице, а биоградско народно позориште свечану преставу. Само Срби Босне и Херцеговине не учинише ништа за ту значајну седамдесетогодишњицу.

Нова књига пјесама. Наш цијењени сарадник др. Светислав Павловић, љекар у Јагодини, штампа код Пахера п Кисића у Мостару књигу пјесама. Књига ће изнијети 5—6 штампаних табака. Цијена динар или круна.

Особита пажња. Главна скупштина. српских земљорадничких задруга у Вуковару, донијела је лијеџ закључак за српски привредни лист »Привредник« у Загребу. Закључак гласи: »Умољен је свако, а нарочито сви прави пријатељи српског привредног напретка, да никад. не забораве »Привредник.« Моли се сваки Србин, да скупља за њ претплатнике (годишња је претплата само 4 круне), да у веселом друштву, сватовима, спроводу, кад се пише тестаменат и у свима сличним приликама не забораве и »Привредник,« а нарочито на сиромашну дјецу, коју он упућује на занате.«

Убиство султана Азиса. Овако се вове нова књига; која је изашла у Биограду. Израдио је Пертеф ефендија Сарајлија. Дјело износи 6—7 штампаних табака, а проткано је младотурским идејама и мудром политиком чувеног турског реформалора. Мидхал-патше, који је био иницијатор убиства. Књига се може на= бавити само у књижарници Антонија П. Ђорђевића на Теразијама у Биограду, а за ове крајеве код г. Спасоја Трнчића у Сарајеву. Цијена динар или круна.

ИУ 5

Всеволод Сергијевић Соловјев. Скоро је преминуо у Москви популарни руски романсијер и прослављени књижевник В 6. Соловјев. Написао је читав низ романа, већином историјских, а у потоње доба бринуо се око уређења јавних предавања за народ.“ Књижевни рад започес је пјесмом, па је и доцније пјевао и писао критике, али се тек онда прославио и стекао гласа, кад је почео писати приповијетке и романе. Чувенија су му дјела: Млади имтператор, Цар-дјевојка, Стари дом, Изгнанит, Волгжви, Татетан гренадирске чете и т д. Свако његово дјело доживјело је више издања,

Волтавријанаћ,

а сва заједно штампана су 1887. у седам књига. Бог да га прости и помилује!

Јевросима Ивановићка. У Шеготину, у Србији, преминула је 3. новембра ваљана Српкиња, добра мати, увор-домаћица, супруга тамошњег врлог Србина и предугимача Ристе Ивановића, родом ив Призрена. Покојница је поживила са својим добрим ПоБог да.

супругом пуних 27 година, а поживила је свега 49 година. ред вјерног јој супруга Ристе, оплакује је и син јединац је прости и помилује! —

Никола Прица. У Карловцу умро је 4. новембра професор тамошње велике реалке, честити Србин и родољуб — Никола Прица окојник се растао са овим лажним свијетом у 48. години живота. Оплакује га добра му супруга Мица, три шћери, син, зетови, шуре, свасти и многа родбина. Бог да га прости и помилује!

Христифор Милутиновић. У мостарској болници преминуо је 15. новембра сиједа калуђер и управитељ манастира Ж'итомислића Христифор Милутиновић. Покојник је послужио св. цркви пуних 40 година. Тијело му је пренијето из Мостара жељезницом до манастира Житомислића, гдје је свечано сахрањево. Браство манастирско оплакало је свога настојатеља и поред свечанога спровода издало је посмртнице. Бог да га прости и помилује!

Дафина Илачевић. Честитог српског учитеља у Санском Мосту г. Бошка Илачевића задесила је тешка жалост, јер му је 23. новембра преминула добра мати Дафина, у 63. години живота. Старица је умрла у Биограду, гдје је живјела код своје сестричине гђе Јелене Марковићке. Сахрањена је у ново биоградско гробље. Бог да је прости и помилује!

НОВЕ ХЊИГЕ И ЛИСТОВИ.

Мала библиотека св. 56. У њој је штампана приповијетка, Максима Горког Челкаш, с руског превео Ник. Николајевић. Цијена 30 потура. У Мостару 1903. Издање и штампа књижарбр. 14

нице Пахера и Кисића. Уз ову свеску додат је „Шреглед“

и дописница са сликом митрополита Х. Саве Косановића.

Несме Бранислава Лукића. Издали Срби, другови његови. У Сомбору, српека штампарија Влад ШП. Бајића 1903. Чист приход ове књиге намењен је „Алумнеуму српске учитељске школе сомборске“. Цијена 50 потура.

Правила „Кола Српских Сестара“. Београд, електрична штампарија Тодора К, Наумовића 1908.