Босанска вила

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 391

Слободна Штампа, орган напредњака. Излази у Београду сваки дан по подве, осим недеље. Власник Љуб. Марковић, књижар; одговорни уредник Коста Ј. Бладић. Штампарија Чеде Стефановића. Годишња цијена за Орбију 18 динара, а за остале

_ српске земље 86 франака. Ово је неоправдано стављали двоструку цијену изван Србије.

Овенчо, отљ А. Г. Коваленска. Разкавђ ва дбца. Ивдава редакцинта на „ЗвБздица,“ ва подаракљ на спомошцесвователитБ

Оле вљ

си прбађ 1902. Книжка 5. Џечатница (Ст, Атанасовђ и

Софил. Цијена 20 стотинки (потура).

Манастир Ходош. Реч поводом иввештаја дра Мите Му тицког саборском одбору. Написао Аркадије.

Како да себи помогнемо, или реч у шрилог учитељског У Сомбору, српска штампарија Наклада пишчева Славонија).

сталежа, од Ј. Ј. Кнежевића. Влад. П. Бајића 1908. Цијена 50 потура.

“'Шакрац,

Историја новије филозофије 1. део. Од Ренесанса до Канта. Написао др. Бранислав ЏШетронијевић, протесор велике школе. Београд, штампано у државпој штампарији краљевине Ор-

бије 1903. велика осмина стр. 379. Цијена 4 динара или круне.

Како да сачувамо очни вид, од дра Ђ ЛП. Нешића, очвог љекара. Београд, штампано у државној штампарији краљевине Србије 1908. Шрештампано из „Народног Здравља.“ Цијена 2 Ми је не добисмо.

0 болесним и здравим нервима. Шредраг М. Исаковић. Београд, штампа (0.

Прерадио с немачког Хоровица 1903. Цијена # Ми је не добисмо.

За напредак отаџбине. Чланци Чедомиља М. Тодоровића, учитеља у Сремчици. Посвећено свима мисленим људима и свима просветним и јавним радницима, Издање књижаре Рајковића и Ћуковића. Београд, 1908. Цијена дипар или круна.

Сељанчице. Песме Милорада М. Петровића. Друго умножено издање. Београд, 1908. Цијена 50 пара.

Издање књижаре Д. Лапчевића

Споменица о првом контресу српских новинара 1902. Београд, 1908. Кргљенско-српска државна штампарија, Велика 89, стр. 100. Ми је не добисмо.

Основиа пнема стипендијских и других задужбина, које стоје под управом и руковањем срп. прав. вар. цркв. саборског, одбора. Карловци, српска манастирска штампарија 1903. 80, стр. 127. Издање саборског одбора.

Ријеч српској омладини. Прештампано из ускршњег броја Новог Србобрана. Српска штампарија у Загребу 1908.

Светозар Марковић, од Слободана Јовановића. Београд, штампарија Доситије Обрадовић 1903 Цијена 2 дин. или круне.

Сатпипа жејесја, пјесме Вуке Пећанца. Посвећено милом другу Петру Колендићу, Дубровчанину. Сарајево, прва српска штампарија Ристе Ј. Савића 1903. Цијена 50 хелера. Ово су први покушаји младога Србина, одушевљена ва поезијом, па и ако су доста слаби, улијевају човјеку наде, да ће се млади поета временом усавршити и доцније што боље и јаче пружити нам.

Византија и Срби. Књига прва. Написао Станоје Станојевић. У Новом Саду, издање „Матице Српске“ 1908. Цијена 2 круне и 50 потура. Ова је књига из књига „Матице Српске“ бр. 1, и 8. Топло је препоручујемо српскоме свијету, док о њој не донесемо опширну оцјену.

Оршфуо п епгјезкот јеки. Мапијепјело општа Кој! пе тпајп снан епрјезк а гјебшкош Као 1! зушта пајробгеђшијип ргаушипа ла ршшке а Атетјеј Тудауатеђј Птасолиг Мајоут6, '"Ргеђ, Ко Хакоје Шотазеа ђг. 1. Буа ртауа ртатаје 1гдауагеј. Степа 1 Кгипа. Зкатрамнја КопвогИја Пура „ЕФтог“ Тгар, 1908.

Коментар казненог законика од 29. марта 1860 Написао др Коста Петковић, судија на расположењу. Прва евеска. Штампано у државној штампарији у Београду 1908. Цијена 2

Увод у изучавање грчких и латинских гласила, Написао др. Џеме Гоу, управитељ колеџа у Нотигему. С Француског прерађеног издања од Саломона Рерака, члана сранцуске академије превео Миливоје Поповић, професор у богословији св. (авег Штампано у државној штампарији у Беогреду 1908, Цијена 25 динара. Ми је не добисмо.

РуПог та Таппп окопсе тпозбагзке, Маргзао Атица РиЈег, ртотевог. 1] Мовгати, Олоплека шзакага. Степа 2

Србинство у европској Турској. Написао Бдин. Издање уредништва „Србина,“ Штампарија Фодора К. Наумовића 1903, Цијена 2

Шрва књига песама, од Чедомира Павића, Београд, штампарија Дим. Димитрајевића 1908. Цијена динар или круна. (О

"овој књиви критика рђаво говори. Шросто је оцјењује да не ваља

ништа.

Косово, опис вемље и народа. Издање са сликама. Написао Бранислав Ђ. Нушић. Свеска П. бр. 9. У Новом Саду, 25 круне

Књиге „Матице Српске“

„Матице Српске“ ивдање 1908. Цијена

Ејога ћегсевоуабкћ гтођајја, од Аптпа Раићега, ргог Џ Мозгаги, Фоплска изкага 1903. Спјена >

На ведрој обали, новела. ( пољског превео Јосие Холубек. Штампарија Браће М. Поповића у Н Саду, 1908. Цајена 80. потура.

Статистика спољашње трговине краљевине Србије. Штампано у државној штаппарији у Београду, 1903. Цијена 10 динара.

Ивандански атентат и његове жртве. Биљешке проте Алексе Илића. удДневног Листа“. У Београду, штампарија К. Николића 1908. Цијена 50 пара или потура.

Обезбеђење стоке, расправа дра Ф, Хилзелмана. Цревео В. Зделар. Оштампано ив „Финансијског Прегледа“. У Београду државна штампарија краљевине Србије. Цијена дичар али круна.

Оштампано из

Односи између Српства и Русије, историјска расправа за поуку народа. Написао Вукадин (6. Ђорђевић, свршени академеки студент. У Београду 1903. Штампарија код Просвете, Цијена динар или круна.

РАСТИ НАГРАДЕ,

Матица Српска расписује из задужбине Јована Остојића у жене му Теревије рођ. Зовук за год 1904.

Награду од 50 дуката за поједине расправе или монографије из историје Срба у

Уједно се напомиње, да су ив исте задужбине с роком де 31. децембра 1904. расписане још ове награде:

1. Живот баве Текелије — награда 50 дуката,

2. Историја српске књижевности ва школу — награда 100 дуката.

8. Опширна историја и етнографија о Буњевцима — на-

града 200 дуката,

4. Историја српске православне цркве у Угарској — награда 50 дуката.

5. О српском сликарству — награда 68 дуката, и 100 круна, обећаних од г. др. Владимира Николића, адвоката у Земуну.

6 Монографије о српском новинаретву — награда 50 дуката.

Дела на расписану награду не могу писци шиљати под својим именом, него треба да их овначе натписом или знаком. Име, презиме, положај и место становања морају писци у засебном писму написати, писмо вапечатшти и обележити га оним истим внаком или натписом, који је с поља на самом делу.

Само ће се она писма отворити, на којима је исти натпис или внак, који је и на награђеним делима. Остала ће се писма уништити,