Босанска вила

(Стр. 32

1903. БОСАНСКА ВИЛА. 1908. ј 5

Бр. 2,

Перихана увиђе, да је запливала у други живот, другу сласт ужшвања. Чинило јој се да се поново родила, јер њена прва љубав, Адил Кирај, бпјаше јој увијек пред очима ш непрестано мишљаше о њему. За њим је бољаше срце, као рањеника ненадна и тешка рана.

До зоре није очију склопила. Вријеме јој про= лажаше као сан, јер у двадесет првој години мла= дости необично јој је бшло што промијени начин живота. Она се задуби у љубав, све своје бујне мисли поклони животу Адилову. Штшта је не би могло ра= ввеселити што би видјела пред очима. Своје љубавно срце сматраше као разбјено огледало. Непрестано мишљаше, да је с оним дивним створом у загрљају. Душа јој је тонула у равним љубавним сликама, те бунцаше у себи као да је неко дохвата до тијела руком. У тим љубавним мукама једва је једне ноћи савлада умор, па заспа. Зора заруђе, сунчани зраци обасјаше васељеном. Нестаде тамне ноћи, која је мало умприла њену љубавну »вараву«. Шерихана дознаде да ће Шехријара бити неколико ноћи нобечија“) у шахову двору. Она емисли да се том приликом, на само састане на тајни разговор, који ће много утицати на њено распламтјело срце. За то нађе своје људе, који Бе се увјеришти, да ли ће збиља ШехриЈјара дежурати у двору. Тако би она могла, без утицаја њена, открити своје срце, младоме принцу п своје му мисли исповједити, онако како их она тајно гаји у евом срцу. Тако бп могла колико било ублажити ватру срца свога. з

Наде њене бијаху двоструке. Сад мишљаше ово, а сад сасвим друго. Каткад би се забавила шутњом у тишини, а каткад би ставила руку на чело па измишљала разне идеје.

Дух јој бијаше јако уздрман за то, што се сувише бринула како ће јој испасти усамљени разговор п да ли ће успјети у својој жељи. Колебајући се тако заносним мислима, стаде пред огледало, да се увјерпи, је ли јој лице задржало своју природну љепоту.

Опази да су јој се очи помутиле због неспавања, ~

али... лице... — лице... оно — блисташе као мјесечина пред зору, а час као сунчани први зраци зажарило се, е би рекао, сад ће из њих пренути крв љубави. Та слика красног јој лица ублажи је, па остаде подуже пред огледалом, да ужива у својој љепоти. - |

Како не, пређе јој преко памети, оно што створи природа, томе се диве и људи јер их то очарава, баца их у ропство. Тако ће ваљда п Адилово срце = мишшљаше она — постати роб њене љепоте и све њене наде остварити.

Најпослије у том бунцању п заблуди, постаде хладнокрвна и према својим надама, него.се предаде судбини, која надвлада много дубље и шире мудролије. Мислима се пребаци на савјетовање с принцем,

1) Дежурна.

када мора бити пи Шехријара, која надовезује и своје мишљење. По наредби шаховој обадвије се састајаху са

"Адил Кирајем сваке друге вечери. У савјетима би-

јаху сагласне, да Гази Кираја оставе у Персији, а Адил Кираја поставе па чело персијске војске. Овај њихов уговор, као готов. вакључак, Адил Кирај слушао је сасвим флегматично. Ту понуду, као и прије, одбијале од себе п то равним разумним равловима. Шехријари би необично што ће се еваки други дан, т. Ј. један пут у 48 сати виђати са Адил Кирајем. Она мишљаше да ће њен досадашњи утицај охладњети. ( тога се одважи да му искаже своје мисли на само. Тада ће га замолшти, да јој исповједи, шта мисли о Џерихани, која се чешће уплеће се њиме у разговор у опште, да јој објасни све то. Адил Кирај јој рече, да му је најугоднија забава кад је с Џериханом у разговору; јер му се вели, врло свиђа њена учтивост ш њене паметне и поучне ријечи, које му стварају весеље.

Перихана бјеше одважна у разговору. Њене ријечи бијаху много слађе; важније и умиљатије од, Шехријариних. (С тога она једне сриједе у вече предложи Адил Кирају да не позову Шехријару на разговор, макар то противно било и наредби штаховој.

Шехријари бијаше жива жеља, да се једнога. дана састане на само са Адил Кирајем, па да би ву жељу пспунила, рече у сједници, да би требало тај разговор одгодити за. другу вече. Још додаде е није потребно да обадвије буду на томе састанку. _ Овај предлог узбуни мало Перихану, па ће јој рећи: »Та. ви сте пи узрок да се држе ове сједнице. А мени је свеједно, или ја ту била; или не! Ви можете, кадгод. хоћете, говорити на само са Адил Кирајом о све што- желите можете сазнати од њега«. Овај Пери– ханин одговор развесели мало Шехријару. Ипак је сумњала, да, то не буде каква проба и искушење, да не буде све измајсторисано. За то одговори Перихани да је и њој слободно, кад год хоће, разговарати с принцем на само ш испштати све оно, што бих и што ћу говорити с њиме на само, па нек из тога. извади, какав хоће план п закључак.

Ове двије хануме водећи између себе оваке разговоре и стављајући једна другој разне предлоге о састанку са принцем татарским, споравумију се е је најбоље да се с њиме свака посебно састаје и разговара. |

- Шехријара рече: »Ја ћу се вечерас са принцем састати и с њиме говоршти, а ви сјутра на вече можете разговарати и сазнати мој разговор. Тако се Шехријара састаде с принцем те вечери. У разговору, између осталога, рече му, како јој је врло мило што је Перихану прошла пут примио врло уљудно и рав= говарао о персијским познатим пословима, на чему му пзриче своју особиту захвалност. За тим окрену