Босанска вила

Бр. 2.

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 81

Цецилија му радосно притрчи, шалћући : > Молим -те, тата, води нас у паркје —

„А шта би рекла мама и госпођица г«

Госпођица неће ништа, боли је глава !«

_ Пуковник Мидлтон учтиво поручи госпођици, да ће извести кћери у шетњу, а она нек се мало «одмори. - -

»Ама се лијепо нагиздајте !« »Онда штедне2« — рече Цецилија. »УШтедне2« — понови пуковник Мидлтон збуњено.

» Мислим огртаче п шешире«.

»Огртаче и шеширег« — упита још чудније.

„Нино: шта хоће Цецилија 2«

„Пита хоћемо ли обући штедне хаљине, нај-= љешше хаљине« -= одговори Нина.

А, знам. Да, ваше најљешне хаљине. А кад будете готове, дођите у моју собу. За десет минута, били су заједно. Обје су биле тако њежне и лијепе као што само пожељети може. Он устаде, узе шешир

и пођотше. (Наставиће се.)

Џезмија.

Историјска прича од Намик Кемала. (( турскога преводи Алекса Ј. Поповић.

(Наставак.)

ХХШ.

5 ханом у дворац Адил Кирајев. Ту је упозна с њиме п отпоче разговој:

Да бисмо и даље ковали своје планове, престављам вам Перихан хануму, која ће нам бити савјетник. Она је за то и одређена, а свакако вична државним пословима. (С тога треба да и она чује п савна ваше племените мисли у тим нашим, мање више, државним пословима, гдје ваља пазити да су нам сагласни предлози п мисли, да нема међу нама раздора и несугласица, које би могле изродити мржњу; у опште да будемо сложни, п предусретљиви, како бисмо придобили Перихану. _

Овај интимни разговор Шехријар хануме са Адил Кирајом трајао је скоро два сахата. Перихана је ћутала за све то вријеме. • |

Џерихана се доцније умијеша у разговор. Она рече Адил Кирају, да је добро разумјела његов разговор са Шехријар ханумом, особито онај о кримском престолу и о војном предувећу Персије. За то, вели, рада би била знати, у случају рата, колико би требало персијске војске да му се одреди под команду. Адил Кирај одговори да не мисли предводити персијску војску на своју отаџбину, јер би се то сматрало као издајство. А кад би случајно ушли с војском тамо, ту би се умијешала османлијска војска, отпочео би рат, који би запалио цијелу Татарску. (С тих разлога савјест ми не би допустила дићи оружје на своју драгу домовину. Овај се одговор не свиђе Перихани, п ако га је саслушала са највећом пажњом. Посумњала је да ће то бити нека ујдурма споразумно удешена са Шехријаром, која по њеном мшшљењу циља на то, да Адил Кирај својски ради да спасе из ропства себе и свога брата Гази Кираја. Тако је мислила, али није могла схватитиш каква је упуства и савјете давала Шехријар ханума Адил Кирају. Само је знала да је она њему казивала некакве дјетињасте приче и хтјела га при-

2 ерхијар ханума оде друге вечери с Пери

добити познатим женским обманама. Но уто је придобијање ипак сумњала, за. то што је поуздано мислила, да је принчева нарав јака и оштроумна, а такву нарав врло је тешко придобити. Така људска својства не могу освојити никакве ласкавости ни обмане. Тиме Перихана у неколико ублажи своје мисли.

ХХТУ.

(ве ове појаве треба добро равбистрити! У. најљепшој бујици младости п раздраганости кад свака дјевојачка душа шламти за љубави, своје срце пара у заносима и идејама тога најмилијег и најслађег живота, који душу осваја и који губи из вида све претпоставке будућности, многе женске душе залуде пи постану очаране. Тако п Перихана, у разговору са Адил Кирајом, постаде роб свога срца.

Запста, од како се родила, па све до првог са= станка са принцем, није знала нити је појмила шта је то љубав, шта ли занос. Није она на то ни помишљала, нити је до тога времена кога вољела, али ето први разговори с њиме очараше је и она први пут поста заљубљена.

Перихана гледајући у љепоту, гиздавост и заносни разговор Адил Кирајев, задуби се у мисли. Ванесоше је чарне очи и у том првом бујном заносу | није готово ни памтила говор, него је само са усхићењем слушала његов умпљати глас и господске ријечи, које, као ситни бисер, сипаху из његових уста. Тај је разговор трајао готово два сахата. Пошто су у сваком питању били споразумни, закључе да ту сједницу одгоде. Шехријара опазивши забуну Периханину, узбуни јој се ђаволско срце. Осјетивши да је уморна, оде кући узбуђена. Ту ноћ проведе у неким чудним сновима, који би јој милији били да су се десили на јави. Адил Кирај већ бјеше занијет љубавним мислима, јер га поплавише таласи љепоте и срца Периханина. Он заплива у опасне бујице љубави, и ако физички и морално бјеше снажап. Ум се његов од тога умори, предаде се новој судбини. Сад већи