Босанска вила

Бр. 2.

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 85

Земи ме, Радо, Земи ме младо, Верувај ме, радо, Верувај ме, младо, Ја сп имам Радо, Кућа оугата:

Од туска шија Пуна је раћија, Од сламно бочва Пуна је вино,

Од мише, мешез)

#) меше вначи мешине.

Пуно је сиренце, (0ј, Рако, Рако, Свински пуштурако, Скрти се врато!« на ак

Што ти је Стано море — Из Сереза. —

» Што ти је, Стано море, Те болна лежиш 2« » >Главаме боли, тресказ) ме тресе

8) треска значи грозница,

Ја ће да умрам млада, зелена, Млада зелена ненагодена •)....« « Не бој ми све, Стано море,

Ја ће да одам у Битољ града, Ће ти пспишам три хамајлије, Једна од глава, друга од очи, Трећа од треска,

Да не загинеш, млада зелена, Млада зелена, ненагодена, Ненагодена, непаносена;“«

4) ненагодена значи неиспро-

шена.

— СЕР У Како је постало стопало издубљено.

= Народна приповетка. —

Прибележпо: Милан Вук Јастребовић.

(Свршетак.)

ад је најмлађи брат видео да су га ораћа заборавила, и да га сад посигурно више никада неће нико извући, реши се да отумара у негде по доњем свету. Лутао је много месеца по разним пределима, ш сносио сваковрсне тешкоће, док га једнога дана не нанесе пут на једно велико, гранато дрво. Како је било баш подне, сунце је јако пекло; то се он пзвали у дебели хлад лиснатог дрвета. Али тек што је легао, баци поглед горе и опави у круни дрвета велико гнездо, пз кога су провиривале голишаве главе орлшћа. А изнад самога гнезда, далеко

у висини, угледа сивкасту тачку, која је свакога часа.

бивала све већа п већа, док се не приближи толико. да је могао врло добро распознати змаја, чији су плен требали да буду орлишћи. Одмах запе стрелу, те чим змај суну на орлово глевдо, он је одаше и убије змаја. Не потраја дуго, а он опет спави далеко у висини сивкасту пегу, која је бСивала свакога часа све већа п већа. Алп кад се приолижи, распознаде да је то био орао.

Кад угледа орао испод дрвета човека, а неда= леко п убијеног змаја, спусти се на земљу, дође до њега и захвали му што га је ослободио прождргљивог змаја, који му је већ неколико година узастопце сатирао децу, док би им тражпо хране. Још му орао обећа да ће му све испунити што потражи. Тада га от замоли да га однесе на горњи свет. Орао радо пристане, али затражи да му спреми три бурета воде п дванаест јаловица.1)

Онда се најмлађи брат одмах с њим опрости пи крене даље, да потражи све опо што му је казао орао. Лутао је дуго, док једнога дана не нашђе на

ђ) Јаловица св назива она овца која се није ојагњила преко целе године, па зато су оне врло дебеле,

-сак, главу метну у њено

неко велико језеро. Идући самом обалом опази девојку где седи на камену. Коса јој беше расплетена, главу је била заронила у руке и горко је плакала. Он јој приђе, метну десницу на њено раме, од чега се она трже и тужно га погледа. Тад он седе поред ње, п у разговору дознаде да је њен отац цар, и да

сваке године мора по једна пајлешпа девојка из

њиховог царства постати плен аждаје, која живи у том језеру. Сад је пи на њу дошао ред, зато јој жао живота; што се тако млада мора с њим овако брво пш грозно растати. Он јој тада рече да се ничега не плаши, да ће је он спасти од те аждаје, само нека: га мало пошште по глави. По том леже ма птепреда се.

Не потраја дуго а вода се у језеру поче узбуркавати и пенушати, поче на далеко запљускивати

крило, а стрелу

обале, а од средине језера убрао поче да се мути.

Царева ћерка стаде дрхтати, алш је најмлађи брат непрестано тешио да се чега плашити, да Бе је он те аждаје лако ослободити. У том се појави троглава аждаја пз средине језера, п упути се право ка девојци. Најмлађи брат скочи, дохвати стрелу, одапе на аждају, и погоди је у једну главу. Она се сва затресе и суну ка обали, али он брзо одапе другу стрелу, која је погоди посред средње главе, због чега се аждаја трже, стаде витлати у Вода поче јурпти водени стубови су се уздизали изнад мутног ш бурног језера, ш са грозном праском ударали у обалу пи тако се разбијала п обалу рушили,

нема

ковитлац, те начини читаву соуру. из корита,

Тада он одапе п трећу стрелу, која погоди аждају у последњу главу; Аждаје одмах пестаде, а вода се опет орао утитша.

Царева кћи паде“тада на колена пред најмлађим братом, заблагодари му што је спасао, и по-