Босанска вила
ИУ
КОЛА ЈЕ | МУ МАУ у 1
з#3 САРАЈЕВО, 15. Фебруара 1903. бфе Год. ХУШ.
Џ Хаџи-Сава Косановић, _
митрополит дабробосански.
-рвојавна жица из нај јужнијег, најудаљенијег црногорског, приморског града Оциња изненадила
је п дубоко потресла сав српски народ поносне Босне пи кршне Херцеговине. Та брзојавна
жица разнијела је по цијелом свијету за нас тужни и жалосни глас, да је 18. фебруара испустио своју витешку ш племениту душу наш најомиљенији архипастир, велики и ријетки Србин, митрополит Хаџи-Сава Косановић.
Сав народ овијех српскијех земаља, без разлике вјере, стања и занимања жали и оплакује тога великана српског. А колико јаче, колико више тај ненакнадни губитак осјећамо ми Срби православне вјере, којима је он био духовни отац, заштитник и учитељ. Сваки с поносом и поштовањем изговара његово име, сваки подиже капу и из дубине душе моли се Богу за душу свога миљенца, најдичнијег и најпоноснијег сина земље Херцегове за душу Хаџи-Саве Косановића.
И допста таку љубав и поштовање свога народа могао је стећи човјек, који је сав свој живот своје знање ш имање посветио своме драгоме српскоме народу, са којим се никада није раздвајао, него је с њиме дијелио и добро и зло, и срећу и несрећу! За народ је живио, за народ радио, за народ текао, у народу му је била сва снага, срећа и утјеха. Ништа га није могло смести, ни заплашити у светоме раду за свој народ и своју цркву.
Џа и кад га је судбина од нас раставила, опет није заборављао ове српске земље и српски народ у њима. Све своје имање оставио је да се оснује фонд за пензије српских учитеља, а тиме је хтио показати своме народу примјер, да још ко пође стопама његовим и тај фонд мјесто за двадесет година, одмах у дјело приведе.
Многе изјаве саучешћа отишле су из ових српских крајева, а на сам дан спровода српски
дућани били су сви затворени. Много је око тада засувило, много српско срце уздахнуло, И послије
толпко година растанка још су живе успомене на тога најомиљенијега митрополита српске Босне.
Бог му дао у рају насеље, — ЈУ народу вјечно спомињање!