Босанска вила

Стр. 2 |

Бр. 1.

прави избраници, али инстиктивно осјећа да за њима иде.

Таки људи доприносе 1 много правилном схватању _ живота и дужности, схватању да је на земљи живот _ ва то, да могу радити за народ и добра чинити, Они _ доказују да и у тешким временима може бити здра· вих идеја, да и тешки и облачни дани имају својих · ведрих тренутака. Послије олује обично наступа ведрије“ доба, наступа вријеме рада. Тада долази јак» здрав и честит нараштај, који у борби за животи идејама за народно добро има прокрчен пут, одређене циљеве п слободне руке за рад. -

Глигорије Јефтановић јесте човјек који претходи бољем времену. Он је сигнал за наступање нове периоде живота народнога. Рекло се: он је познат у свој Босни и Херцеговини. То је мало. Он је поштован у својој отаџбини више но и један човјек што је. У сваком граду, у сваком селу и засеоку, у дому и у срцу српском има мјеста за слику овога поборника српског. Глигорије је човјек који је нашао нешто велико у животу, који је нашао пут, којим треба да се креће читав народ. С разлогом се сматрају у културном свијету народни поборници, родољуби, књижевници и т. д: као апостоли. И Глиша је такав апостол.

Један веома уман Американац Р. Емерсон у свом дјелу »ОЗаступник човјечанства, « говорећи 0 значају великих људи, даје особито лијеп нацрт о типу њиховом, а таке особине има Глигорије Јефта= новић. То је човјек, који не само шде, него води, који претапа. масу јединица у једну "нераздвојену пјелину. Он је од оних, који чине оно, што би многи други појединци жељели чинити, а не могу сами. Он је огледало на коме се огледа душа множине, јачина хиљаде руку сложених у један покрет, у један замах, у један ударац. Што је јачи један човјек, у толико је силнија моћ његова дјеловања. За то тражимо за крупне послове јаке људе, за велике идеје велике духове, за епохалне подвиге умно или морално крјепке

духове, који могу бити полуга, за покретање многих јединица свога народа.

Потребни су пи мали људи, мали 1 нам дају ситне ствари, отпатке или зачетке идеја. Велики људи стварају од тог материјала велику граБевину. Од много ситних ствари постаје једна крупна. Они крче нове путове и дају храбрости и снаге онима што иза њих долазе да слободно иду напријед. Они живе са епохом п раде за њу, а личност своју заборављају. Глиша Јефтановић осјећа свој повиви

неодољиву вољу да му шљедује. Позив је његов јачи од њега. С тога се ни најмање не треба чудити

Јефтановићу, што је послове дома запоставио пословима народа. У велшким народним пословима, он је исто што је и душа у живом човјеку. У тешким часовима, у мрачним временима, он нам је био близак као друг, тјешио као вјера, кријепио као нада. Народ

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

му је сам одредио то високо мјесто, сам му је додијелио велику улогу, истакао га напријед испред свију и пошао за њим. Народ му је дао велико и неограничено повјерење, јер је знао да је то човјек, који ће га достојно заступати, да је то родољуб, који народне послове ради као своје, који у срећи народа гледа и своју срећу. И доиста Јефтановић је све своје имање, своју породицу, своју жену и дјецу, па чаки своју главу заложио за добро и срећу свога драгога. народа. Глиша је овој борби дао нарочито обиљежје, он је био највећа и најјача морална потпора свога народа и то позитивна, истинита, искрена. Ништа га није могло смести ни заплашити, а толикој слободи и одважности његовој диве се и непријатељи, али га у толико више цијене и поштују. Његова је заслуга што цио тај покрет није избио изван граница мирнога м природнога развитка свога. Јефтановић је са својим друговима, осталим народним вођама, Војиславом Шолом, Костом Кујуншићем и Лавом Јовановићем отворио пут за правилно и праведно ријешење једнога од нијзначајнијих питања по духовни живот српскога народа у овим српским земљама. Данас Јефтамовић преставља центар у културном погледу за српски народ у овим крајевима. Око њега се групишу идеје, мишљења, људи и он им обиљежава вриједност и правац кретања п развијања. Глигоријева. је кућа — кућа свију Срба из Босне и Херцеговине. Ко дође — добро је дошао. Ко је имао прилике посматрати, морао се збиља чудити. Његов дом или је нека врста хотела, који је обилато посијећен, паи огроман биро: сваки дан је пун људи са свију страна и крајева. Једни дођу просто само да га виде п поздраве, други да их разговори, трећи да их посавјетује и упути, четврти да им помогне, пети да их утјеши. За свакога има он п савјета и тона и потпоре и осмијеха, и разговора и

- саучешћа. И какав је у приватним односима и опхоЂењу, такав је и у народним пословима, којима ру-

ководи. Он је човјек који не води рачуна о времену, и жртвама — кад је у питању општа ствар. И за ових седам година ми га виђасмо тако често, готово редовно ш стално — на далеком путовању: Сарајево Цариград, Беч, Пешта. И нити се умара, нити сустаје: њему је само пред очима света ствар цркве м школе, а то је ствар народа. Због ње се драговољно подносе и напори и труд, и жртве и материјални губици, и путовања и управо све што један човјек може дати. Не пштајте што је осиједио; не питајте да ли се уморио, или да ли је бар једним јединим знаком показао да је сустао и да му је тешко ићи по тој трновитој стави > Никад! Па и сад, кад је већ једном постигнут споразум, и то крупно питање приведено крају, Јефтановић не малаксава, него са још већом вољом, још чвршћом снатом и одушевљењем спрема се да нови штатут приведе у дјело. Осим тога оно ствара у Сарајеву српску акционарну штампарију,