Босанска вила

БИ

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

покреће српски политички лист, отвара српску штедионицу, у опште стара се о ерећи и напретку народном. |

Глигорије Јефтановић значајна је појава у животу и историји новога времена српског народа у Босни п Херцеговини. Са њиме отпочиње нов период у културном развитку Срба на овим странама. Он је риједак родољуб и човјек, носилац идеје, која води народ српски бољој и свјетлијој будућности,

Стр. 8

Његово ће име бити записано златним словима у новијој историји Босне и Херцеговине.

И ми честитајући му 68. рођен-дан, желимо му да се остваре све његове лијепе и племените жеље за срећу и напредак ових српских земаља и српскога народа, који је срећан и поносан, што је у своме крилу одњихао такога великана. Слава му и хвала!

| А Мике

Женик Слободе.“)

Вивија у три слике, од Драг. Ј. Илијћа.

ЛИЦА:

Ђорђе Петровић Црни

Васо Чарапић, харамбаша на Авали Милун )

Станко | Марко; Хајдуци у чети Чарапића Јован |

Оборкнез Алекса Ненадовић Павлија, старица из Белог Потока Виде, слепи гуслар

Ружица, сестра му

Калуђер

Арсеније Ломо

Васиљ из Бајевца

Катић Јанко

Геније Српства

Демон Српства

Вук Бранковић

Равијојла,

Шар-планинка.

Дурмиторка

Србија, кћи Генија Српства

Ти П. косовски витез, хајдуци.

Догађа се уочи устанка. ДЛролог на Авали

више Београда; 77. слика на пољу Косову;

177. слика пред манастиром Манасијом у Србији.

Пролог.

Густа шума на Авали. Лево у дубини види се, међу

шитражтјем и. дрветима, бедем разоренога градића.

Сумраж је. Чује се орловско кликлаање, а за тим из дубине дозивање.

#) У овој години краљевина Србија слави стогодишњицу уставка и ослобођења. „Босанска Вила“

слави, доносећи ову вивију. Ур.

Глас из дубине:

Хој! Хој! 11. глас с тротивне стране: Хој! На ово гомила хајдука долази са разних страна. Појава, !. Милун, Станко, Марко са гомилом осталих гајдука Милун: Шта, је2 Ко кличе» Станко :

Наши, Милуне. То арамбаша, можда, даје глас. (С Алексом кнезом јутрос оде он, Па сад се враћа. Милун: Шта велиш, Станко, ако нешто кнез Остане с нама, хоће л Чарапић Првенство своје кнезу предати 2 Марко: Буди Бог с нами, ти, то, ко у боб! Хајдук да пушта своје првенство Пред домаћином мирним! јеси л луд» Милун: Домаћин, јест, ал какав домаћин 2 Дакле нас Немац није издао Са фрајкорима он им беше моћ. Од харамбаше није гори, мним.... А штог... (Обазире се то дружини) Станко: И није можда, тек ја никада Мењао не бих; некако сам спор Да се приклањам новој навици. То ти је, виш, ко вино преврело,

придружује се тој