Босанска вила

Старо је, па му и ћуд добро знаш; А новог оно, добро је и то; Ама док превре, докле остари, У хале.

Марко: Збиља, Милуне, ти то боље знаш, Џа и у плећку умеш гледати И маштанији свакој хваташ крај, Џа је л збиља то, што у Потоку Сељаци зборе: веле од некуд Знаменија се овде јављају.

Милун: Је л' она светлост 2 (Сви: Јест, јест! Милут:

Истина, браћо, ко што видим вас; Тебе, и тебе Марко; дваред угледах Ту светлост око гроба Порчиног. Проблесне, севне, кад муње блеск Џа тек ишчезне. Једном тек у трен Преда мном севну на лик човека;

· Ама некако није као ми,

Већ друкчиј.. нако, човек... није то, Погледаш.. јок!.. није... човек је... Да речеш, нако.. очи, уста, нос... Све као у нас, па опет није то! Станко: /ољеје се) Дашто ми — дашто: човек, није то, Ал налик њему... па опет, човек је! Дед, одгонени „ако који знао

Марко: Ја, знам. - Станко: Не знаш, у опклад! | | Марко: У што ћемо Станко:

Ако погодиш узми што ти еф; Поклонићу ти све што уграбим У првој пљачки.

Марко: | То ти је таман, ко на грани гуњ! Станко: Узимај, море кад ти поклањам! Марко: (размишља) » Човек... није то!. Да речешнако: очи,

уста«... Ха, Џогодих!

(ви: (екуте се око њега) Шта» Шта 2 Марко: Пљоска, славе ми! Стамко: Пљоска ти у главу — откуд пљоска тог

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Марко: Докле у пљоски с миром почива Ти не привираш, ал у главу кад Из пљоске оде... ех, онда ћеш све. Видети све и оно никад што Видео не би. Па и Милун сад Ето, бенета... (весео жагор и сме) Мијин: Не брбљај, Марко! Не верује л ко Нек харамбашу пита. Баш у часу том Кад спазих сабласт као тебе ту Ја. га пробудих. Станко: Ако је тако, онда погађам Шта предсказање показује тд:

· Биће рата! Марко: С ким» Станко: С Турчином. Марко:

Ба!

Ко да је зато нужно знамење!

Окачити се о ког Турчина

И без знамења предстоји ми то. Станко:

Друго је тако... већ онако — рат!

На пример, Швабо раскајо се зар

Што Дахијама народ упусти,

Па грех га гриве кад погледа сад

На муке што их народ испашта,

На колац, оков..

Марко: Јест, гризе га грех Из очију му ваљда испасмд. Море, не спрдај..

(Из дубине звиждање).

Стамко : Чуј, то стражар наш!

Милун:

На опрез, браћо, он нам даје знак. (Сви, како је који лешкарио шли седео, тпоскачу и прихвате оружје).

Појава П.

(„Курно улази стражар).

Марко:

- Шта је, Јоване 2

Стражар: (узнемирено) Где је харамбаша» Марко: Још се не врати. А што ће ти онг

Стражар: (обазире се) Тамо, ва стеном.. (Сви скупе се око њега).