Босанска вила

| та“ је

_и допадљиве. Ево их по реду, како их је он

Стр. 96

| 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Шмао је кукавац онда и неге, штао је сваке године у Глајхенберт, опорављао се донекле, али најпосле

_ ппак у очи Петрова дне 1896. морао је подлећи И вам

сам године 1895. био у Глајхенбергу те сам се онде састао са стротим Јефтаном. После га више нисам видео, али сам добијао од њега писама у којима ме је извештавао о себи. Веома је лепа црта од њега што ве није, као велика већина песника-полетараца, нашао увређен, што му песмицама, које ми је ђаком шиљао у писмима с потписом »Бајле Лахорић«, нисам хтео дати места у »Стражилову«, него ме је као свога

учитеља поштовао до смрти и свом поштовању давао

израва у писмима која хоћу овде да саопштим. Јефтан је као шестошколац спевао химну »Новој гимназиј= ској застави о св. Сави 1893. на освећењу јој«, химна изашла у Извештају о новосадској гимназији за школоку годину 1892./3. Мени је међу осталим и у почетку године 1894. дакле пре но што Бе се разболети, послао за »Стражилово« пет песама

"уз ово пропратно писмо:

Велеумени гост. уредниме!.

Слободан вам тослаши Вам неколико својит тесама, молећи Вас ако јекоја достојна, да је уврстите у Вала цењени листа „Сларагшлово«. ТЕ

(6 одличним тоштаовањем Бајле Лажорић, У Иовом Саду 18.177. 1894. ; =

"Рукопис Јефтанових песама, које у онај мах нисам хтео да пустим у »СОтражилово«, сачувао сам и ево их сад накнадно овде износим на јавност, уве= рен, да се тим Т 3 сенку младога покојника, јер су песме, изувевши по који тривијалан израз и недовољну умешност у вервифлкацији, и по садржини и по основном тону лепе сам

и мало не Ку огрешити 0 блажену“

написао:

На растанку. | Голушче мило, ходи ближе мени, Наслони главу ту на груди моје, . Још који часак будмо загрљени, Отајри, душо, плачно лице твоје!

7

(ј, иде часак, иде доба, злато, Када ћеш сама овде сузе лити, - _ Славуј ће опет певат умиљато, Месец се бледи за облаке крити.

= Шјуштаће лишће, лелујат се трава,

Брујаће звуци песмице милене, Трептаће звезде горе с неба плава (Свега ће бити, само не бе мене.

Ти плачеш, лутог! Ах, и мене боли, У грудима срце јеца ми и плаче (0х, лакше, лакше! Утоли, утоли! · Грли ме, влато! Тако... јаче... јаче!

Година цела — вечност дуга то је! : Бог сами знаде, шта ће све се збити, _ Можда ће сунце помрчати моје те Ил можда... можда... Шта све не можу бити!

Гровна је слутња, гровни су јој гласи, Гле, у мом оку суве ми се крећу Теците, сузе, ја вас не угави... _ ПШлачи ми срце, уставит те не ћу.

Голупче мило, ходи ближе менш Наслони главу ту на груди моје,

Јопт који часак будмо вагрљени, Отари, душо, плачно лице твоје!

(Наставиће се).

_ ЖРИЖЕВНЕ И ЖУЛТУРНЕ БИЉЕШЊЕ, |

Српска академија. Ово највеће српско просвјетно друштво шадало је Геолошки олилас Маћедомије 1 старе Србије, од дра Јована Цвијића, у коме има 8 лијепо израђених карата. Ево их редом: 1. Екскурзије по ст. Србији и Мабедонији; 2. Геолошка карта, Маћедоније и старе Србије; 3. Геолошки профили |; 4. Геолошки профили Ш, 5. Геолошки профили ПТ; 6. Тектонска скица старе Србије и Маћедоније; 7. Дринско-албански тектонски сукоб; 8. Централно било Балканскога полуострва. -

_ Почетак стогодишњице устанка у Биограду. На Тодорову суботу, када су се прије сто година састали народни прваци у Орашју, да се договоре када ће почети устанак, започета је у Биограду прослава, стогодишњице пуцањем топова. Биоград бијаше у свечаном руху. Тај дан била је свечана архијерејска. служба, на којој је био краљ Петар и сав краљевски дом. У подне је код краља био свечан ручак министрима и народним посланицима. Тада је краљ напио двије здравице: влади и народу. Одговорио му је пре-

· сједник мтнистарства г. Сава Грујић и пресједник

скушштине г. Аца Станојевић. У вече била је у поворишту свечана престава: Програм је бпо овај: 1. Пролог, од Милорада Ј. Митровића; 2. Почетак буне

противу дахија, народна пјесма приказана у о слика;

3. Заклетва по Јокићевом причању, сцена. од С. 4. Бој на Мишару, народна пјесма приказана у једној

"слици. Престава је завршена сликом борбе и освајања,

риту. - =

Ковање новог новца у Србији. Народна скупштина. донијела је нов закон о ковању новца у Србији од никла и бронзе. По томе закону може министар фи-= нансија сковати и пустити у течај 6,000.000 динара сребреног новца; #00.000 динара никленог новца од 5 пара и 250.000 дин. бронзаног новца по 2 паре.

Биограда. Краљ и сав дом био је то вече у пово-

Музикалије. Ристо Мисита, српски учитељ и хоровођа српског пјевачког друштва у Д. Тувли хоће да изда читаву серију класичних (оперских) зборова за мјешовити и мушки збор са српским текстом. У првој свесци биће свега пет композиција, 4 за мјешовишти п ! за мушки збор. Ове композиције добро Бе доби српским пјевачким друштвима, и свакоме ко воли музику и пјесму. За то ко хоће да се претплати, нека ве јави издавачу г. Ристи Мисити у Д. Тузли.

· Цијена је !. свесци 5 круна. У њој су ове пјесме:

1. Обор сељана, из Сметанине продане невјесте; 2. Свадбент тор, химна брака, из Вагнеровог Лохенгрина; 3. бор токломика (молитва), из Мехолове опере »Јосиф у Миспру«; # бор морнара, из Маснеове опере »Карло велики«. Ове све четири пјесме уде-