Босанска вила

Стр. 98 НЕ

1004 БОСАНСКА ВИЛА 1904.

шевљених великошколаца, 250 на броју, која живо ради на слози и заједници два братека народа, кре= нула се из Биограда у суботу 21. фебруара, заједно са својим пјевачким друштвом »Обилићем« и отишла. бугарским великошколцима у Софију. Ови млад српски соколови, којима је и српски престолонашљедник Ђорђе даровао 100 динара у злату, у име путног трошка, свуда су на путу најодушевљеније сусретани. Нарочито одушевљење било је на самој граници, гдје су их предусреле читаве гомиле бралскога нам бугарскога народа и изасланство бугарских велокошколаца. У недјељу су стигли у престоницу Бугарске — Софију, гдје су бурно и срдачно поздрављени. Тај дан разгледали су варош, а у вече приредило је српско пјевачко друштво » Обилић« свечани концерат. Ојутра дан био је заједнички конгрес српске и бугарске великошколске омладине, на коме су донијели заједничку резолуцију, а у вече био је свечан банкет. У уторак су опет разгледали варош, а у вече вратили су се у Биоград, бурно поздрављенш и испрабени од бугарске омладине и народа. Знајући како је ово важан и значајан састанак и ми смо га брзојавно поздравили овако: Српекобугарској великошколској омладини — Софија. Шапријед браћо! Тај пут све нас води срећи мн слободи. (Српско вам поздравље из српске Босне.

Руски мусломани. Закавкаски Шепх-улислам упутио је позив Мусломанима, да им се прочита у џамијама. У њему се, између осталога, каже ово: »Одазвати ве из дубине срца позиву врховнога вођа __руске земшље, јурнути, као један човјек, на дрски Јапан, жртвовати за спас отаџбине свим што се има. _— света је дужност сваког вјерног подајника Русије. Мусломани! Ваша је отаџбина Русија. Држава, бринући се о вама очински, гледа на вас као на вјерне синове Русије. Настао је тренутак да докажете да, се

_ држава није преварила. Сјетите се како се прије 25 година ваши оди и браћа под руским заставама, јуначки борили против својих једновјераца, Турака. Ни најмање не сумњам да ћете и ви у редовима руске "војске доказати оданост Русији и рускоме императору. Памтите да је Алах кроз Корав проклео идо· попоклонике, а Јапанци су идолопоклоничка вјера«. Ово треба да прочита »Бошњак« и »Бехар« неколико пута, па бе им бити слађе јело, јер ће видјети да

њихова мржња на Русију налази братекога одзива у

срцима њихових једновјераца. -

Женски курс о домаћем газдинству. У Петрограду се отворио 18. фебруара нарочити курс женскиње ради изучавања домаћег газдинства. На њему ће предавати најчувенији професори из градинарства, млијечне индустрије, живинарства, пчеларства и т. д. Куре бе трајати до августа, а онда ће опушатељице отићи на иввјесна добра, близу Џетрограда, да своју теорију окушају у пракси, Овако што могла би удесити п наша »Просвјета«.

Нова српска драма. Неки Петар М. Лубурић, Херцеговац у Никшићу написао је и дао у штамшу нову драму из Херцеговачког. живота. Зове се » Аманет«. Књига. ће бити посвећена, сјени покојног Филипа, Петровића, вучедолоког рањеника. Биће велика 5 штампаних табака, а цијена јој је 90 потура.

Нов лист у Сарајеву. Брат Чех Рудолф М. дах-·

радник покренуо је овде нов лист за народну про-

Српски великошколци у Софији. Једна група оду- ;

за

свјету и словенску свијест. Зове се »Покрет«, а излави за сада двапут мјесечно на 5 страна мале осмине и штампа се само латиницом. Уредник се обраћа за помоћ једнокрвној браћи Хрватима и Србима без равлике вјере. Налше је мишљење, ко хоће да његује словенску (а не славенску као што он пише) мисао, тај треба да се служи, прије свега и словенским писмом. Друго, ко хоће да просвјећава народ, тај треба добро да познаје и тај народ и његов језик, а то код »ЏШокрета« не налазимо. Сршеки народу овим српеким земљама неће га разумјети, осим ако лист није намијењен само дошљацима. Иначе у листу има понешто и добре поуке, али само за оне који су у хрватским школама покварили свој лијепи материнеки језик, или који су већ научили на хр-= ватске накараде (новине). Е

Дописнице са сликама. Српска књижарница Јакова Х. Тривковића, у Ферхадији улици (зграда. српске школе) у Сарајеву јавља српскоме свијету, да је добила особито лијепе дописнице са сликама, св. Васкрсенија и св. Ђорђа. Ове су дописнице врло лијепо израђене у Русији по типу чисто православном. Има их у бојама и без боја. Продаје их на мало и на велико уз знатан попуст. Нарочито препоручу= јемо ове дописнице пажњи читалаца.

Слика краља Петра. Највећа и најбоља руска литографија И. Д. Сатина у Москви израдила је на хартији слику краља Петра. Ова је слика врло лијепа, израђена је у 15 масних боја и превучена лаком. Дужина је 64, а ширина 43 центиметра. Слика је рађена за народ; тако да је може набавити и сиромашнија српска кућа. Продаје се у Биограду код Малаћа Бојовића, Маћедонска улица 29. бр. Пијена 9 дин. или круне. Препродавцима 209, рабата. Овако лијепу слику, коју смо добили на углед; требало би

_ да набави свака српска кућа

СВАШТИЦЕ, “Србија. је имала прихода“ од- класне лутрије, од како лутрија постоји +706.87710 динара..— Славни

руски сликар Верешчатгин отитао је на бојно поље. — Американски »Србин« доноси у 97. броју слику младог српског пјесника у Америци Ника Мусића.. — Српско министарство просвјете расписало је стјечај за нову српску химну (текст и композицију). Награда · је 1000 динара, а рок стјечају до 15. јуна. — Фебруара 17. приказана је први пут у биоградском позоришту »Вјештица«, од Сардуа драма у 5 чинова, која износи свирјепа дјела шпанске инквизиције. Пљеваљски валија Сулејман-паша одликован је од Султана великим кордоном Мепџидије. — Јован Са= ровић, Србин, родом ив Котора, сада у Аустралији, изабран је за посланика. — На Цетињу су држали молепствије за побједу руског оружја 12. фебруара. — Глумац Гавриловић, са госпођом одржао је на Цетињу 7 престава у Зетском дому. — Госп. Стево Лукачевић у Биограду издао је двије врсте слика краља Петра, Веће стају 15 динара а мање 0 дин. — Овдашњи њемачки политички лист »бЗатаетоег асфђа« престао је пзлавити. — У Госпићу и Петрињи основане су неве српске земљорадничке задруге - а кад ће код нас почети> — За ванредног професора. историје српске књижевности на великој школи ·_ у Биограду изабран је г. Шавле Поповић. — Спљет-