Босанска вила

Бр. 5. 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 99

ска градска општина послала је брзојавну честитку руском министру Ламедорфу приликом руске побједе у Порт–Артуру. Богати Србин у Новом Саду г. Лаза Дунђерски раздијелио је 300.000 круна на разна добротворна друштва у Пешти. Од тога је добила Српска женска задруга »Мајка Анђелина«. 100.000 кр. и за оснивање ерпског интернанта у Пешти 100.000 круна Остало је отишло Маџарима. == Сви становници села Залуче у Војводини, прешли су из унијатске у

· православну вјеру. — »Коло Младих Срба« у Пешти

одржало је 22. фебруара Змајево вече. — У Паризу су уведени поштански сандуци са електричним зв0ном, да се писма не краду. — У Банипотоку Бовићу и Чоки основаше се срп. земљорадничке задруге. — За. потпресједника српске народне скупштине у Биограду изабран је г. Никола Николић, бивши министар. Биоград и Пешта биће скоро везани телефоном Пресједник Француске републике Лубе иде у посјету талијанском краљу 10. априла. — У сјевероамерикан“ ским савезним државама има #,000.000 неожењених (кркуша). Руски цар Никола П. срдачно је захвалио српској народној скунштини у Биограду на послатом брзојавном поздраву приликом рата на крајњем истоку. То је учинио преко биоградског отправника послова рускога посланства г. Муравјева. — У Задру у Далмацији прославили су ове године први пут св. Саву заједнички пи Срби и Хрвати. — Српски нашљедник престола Ђорђе уступио је своју војничку плату двојици спромашних војника своје чете. — У Пилзену, у Чешкој, отвара се међународна изложба за умјетничку производњу намирница и трајаће кроза сав мјесец јули. — Оцјењивачки одбор друштва »Бечких умјетника« одабрао је за изложбу у Ст. Лују и слику свога члана Паје Јовановића »Битка у Тевбуршкој шуми«. — Српски престолонашљедник Ђорђе произведен је за каплара 27. фебруара. Срби и Хрвати на Ријеци основали су заједничко

пјевачко друштво. — У Лаутенбургу у Швајцарској смјели су људи пушити за вријеме св. службе. Сад је то забрањено. — За професора инжињерских кон-

струкција у биоградској великој школи изабран је г. Драгољуб Спасић, инжињер министарства грађевина. — Великошколско пјевачко друштво »Обилић«, на повратку из Софије, приредило је копцерат у Свилајнцу. — У талијанском парламенту поднијет је предлог да женскиње кад сврши права, може отварати адвокатске канцеларије. — Ћоровићева прича »Пуштеница« преведена је на њемачки и штампана у »Бегђлаећез Тагђјан-у«. — Народна банка у Биограду поклонила је српском црвеном крсту 10.000 динара. — Американски »Србин« донио је у 99. броју

слику попа Илије Комадине из града Ме Кееспрт Па. .

— Шапчани су замолили министарство да се од ниже гимназије у Шапцу створи велика гимназија и отвори пољопривредна школа. — У јеловцу у Корушкој одликована су два најбоља српска шегрта Младен Дојановић и Милорад Поткоњак дипломама и новцем. = Грчки принц Никола, трећи син грчкога краља, понудио се рускоме цару да иде на бојно поље, што му је дар и одобрио. — Др. Момчило Ивковић одржао је јавно предавање у биоградском »Руском клубу«: »О утицају историјских прекрета на развиће руске литературе«. — За управитеља бпоградско-народног позоришта биће постављен Драгутин Илић. Митрополит српски Њег. Високопреосвештенство т. Инокентије изабран је за почасног члана друштва »Душан Силни« у Биограду. — Његово Величанство

краљ Петар био је 22. фебруара у сједници академије наука. Тада је Сима Лозанић читао свој састав о радијуму. — Главни командант руске војске, на крајњем истоку ђенерал Куропаткин има годишњу плату само 400.000 круна. — Рим-папа установљава нов докторат св. писма, који ће давати библијска комисија папске столице. — Њемачки фелдмаршал Валдерсе умро је у Хановеру. То је био најбољи и најспособнији војсковођа у Европи. — У подлиску службеног »Сарајевског Листа« (бр. 29. п 80.) изишла је лијепа причица из муслиманског живота »86бог писме«, од Васе Кондића. — Прашки »Илустровани Гласник« расписује награду од 30 круна за најбољу приповијетку. Награда се добива послије три мјесеца — Фехим-бег Алибеговић у Бос. Шамцу поклонио је српској општини у Милошевцу 80 дунума (хектара) земље, у вриједности 2000 круна, за градњу православне цркве, а 1885. поклонио је земљиште за грађење српске школе. Живио! — У поштанско-теле-

графској служби у Њемачкој има 12.744 женске

главе, од којих су 9982 стални чиновници. — Друштвени љекар биоградског женског раденичког друштва »СОвијест« доктор Станишевски држао је предавање 29. фебруара о туберкулови. — У Госпићу је основана нова српека земљорадничка задруга. — У Цариграду су ухватили уредника службених листова Тахир-бега гдје тргује с орденима. Двадесет витезова турских ордена изгубиће их. — Удружена, српска омладина у Пешти, са својим пјевачким друштвом »Слога« и будимским »Зора« приредили су 22. фебруара Змајево вече. —— У Херцег-новом основана је српска кредитна задруга. — У Биограду се оснива арнаутски комитет, који ради на слови и заједници Срба. и Арнаута. —

МИТУ ЛА.

Херберт Спенсер. У Брајтопу, код Лондона, умро је чувени енглески научењак и Филовоф, који се прославио у свему ученом свијету, по имену Херберт Спенсер. Покојник се родио у Дерби, близу Лондона, 27. априла 1820. Отац му је био сеоски учитељ. Основну школу свршио је код оца, даље је учио сам и учио је оно ште је волио. Кров читав живот неуморно је радио на свом усавршавању. Прво веће дјело његово ивашло је 1850. Од тога доба, па све до његове смрти нижу се многа његова научна и Филозофска дјела, којима се прославио и задивио цио образовани свијет. Био је племенит човјек и неуморан радник. Бавио се и педатогијом и једна од педагошких књига „О васпитању“ преводена је на српски. Бог да га прости и помилује!

Филип Митровић. У Недовићима у Далмацији умро је на Богојављеније имућни Србин и родољуб Филип Митровић. Покојник је оставио један дио свога имања за оснивање Фонда под његовим именом. Из тога Фонда помагаће се Срби из Боке, учитељски приправници, ђаци пољопривредних, занатлијских и по-

морских школа. Покој му души !

Феликс Каниц. Ковцем прошле године умро је у Бечу њемачки научењак, познати срџеки и бугарски прајатељ и најбољи познавалац Балкана, тако да га навивају „балкански Колумбо Фелике Каниц“. Он је пуних 40 година путовао по Србији и Бугарској, проучавајући земљу и народ. О томе је много писао по равним страним листовима па тако је.и стекао глас одличнога научењака – Важнија су му дјела: „Византијски споменици у Србији“ (на ерпски превео А. Савдић), па „Римске студије у Србији.“ Знаменито му је дјело „Дунавска Бугарска и Балкан.“ Дјела су му већином

илустрована, а илустрације сам је радио. Најљепше и најзнаме-