Босанска вила

· бтр. 106

нитије му је дјело „Краљевина Србија а српоки народ од римског доба до данас“ Дјело се сад штампа у ивдању књижарнице Бернарда Мајера у Липиској. Има 3 свеске, 40 штампаних табака · и 250 слика. Стаје 28 марке. Шокојни Каниц израдио је и гео_ графеку карту Балкана, која је најбоље послужила Русима у "руско-турском разу. Каниц је био почасни и дописни члан мно-

рих учених друштава, Имао је више одликовања од страних и

српских држава, а на. погребу бијаху заступљене и Србија и Бугарска преко Својва посланика. Слава му и Бог да га прости и помилује.

_ Алекса Крешталица. У Сарајеву преминуо је у почетку зебруара вриједни Србин Алекса Крешталица. "Шокојник је био добар домаћин, вриједан и чуваран, па је својој породици оставио лијепо имање. Био је чешће пута члан српско-православне општине испре( свога, механџивбког еснафа. "Спровод му је био многобројан. Бог да га прости и помилује!

Јованка Фуфићна. У Травнику је преминула 20. Фебруара врла Српкиња и повната српска добротворка Јованка ФуФић, __рођена Кујунџић. Покојница је у новије доба била отворене руке

и прилагала гдје год је могла и прије стигла.

ситних дарова, обезбиједила је српску школу у Травнику, даро-

вавши јој 20.000 круна ва подизање зграде. На неколико дана пред саму сатрт сјетила се и нашег добротворног друштва „Про бвјете“ и поклонила јој 20.000 круна. Само са та два већа по клона стекла је име српске добротворке, на коју би се могла угледати многа Српкиња ових српских земаља. Бов да је прости

и помилује!

Петар Семејновић-Вановски. У Шетрограду је умро 17. гебруара чувени ђенерал и бивши руски мивистар војни и просвјете "Петар Семејновић-Вановски_ у 52. Покојник је свршио војну академију и одмах ступио у војску. Ратовао је у Маџарској : 1249. године. "Бенералом је постао 18561. тод. а 1568. постао је командант 12. корпуса, са којим је 1877. прешао Дунав

години живота.

и угазио у рат ва Турском. У Рушчуку се одликовао као начел-

којом је комапдовао нашљедник престола. а 1882.—1898. министар војни. Тада је, т. ј. 1898. а 1901. опет га цар поставио ва министра просвјете. За тодину дана опет

"ник штаба војске, Године 1881. пазтао је царев џенерал-ађутант, отилао у лензију,;

је отишао у пензију, а сад, кад је вапочво руско-јапански рат, ва.

неколико дана пред смрт, благосиљао је главпог команданта ђенерага Куропаткина и желио побједу рускоме оружју. Бог да га

прости 52 помилује!

Павле Ранковић У Биограду је преминуо. 98 Фебругра народни посланик и потиресједник народне екуптштине Павле Ранковић. Покојник је родом па Малог "грашја, крај "Омедерева. Био

__је врло честит Србин и родољуб и важио је као један од највиЂенијих радикалних првака на томе крају. Накада се није истидаб, јер бијаше одвише скроман Ноживио је 51 годину. Сахрањен је о државном трошку. Бор да га прости и помилује !

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Шоред осталих · вјечној куби.

·–болеет и да је отму од неумитне смрти.

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ,

- Шоводом смрти. моје непрежаљене стрине "пок. Јованиб Фужића, која бе послије дуже болести дана 20. гебруара о. т. преставила, примио сам са више страна ивјаве пријатељског саучешћа, те ми је дуженост да свима. који ми нисмено или усмено своје саучешће исказаше, на овоме мјесту најтоплије вахвалим.

Нарочито вахваљујем славним српским црквено-школоким општинама у Зеници и у Јеверу као и честитом друштву „Шроовјети“ који послаште своје изасланике на спровод,

_ Тако исто чиновништву и грађанству травничком свију вјера, а особито велемож, госи. окружном престојнику Мих. вит, Рукавини од Везиховаца као и котарским престојницима господи Бели ил. Марићу и Тоши Врги, па и свима другим одличницима, који својим присуством увеличаше тужни спровод. ~

Феобиту благодарност дугујем пречасној гобподи свештвницима: Јовану Гргуревићу из Зенице и Стојану Тркуљићу из Јевера, који не пожалише труда из даљине доћи, да са нашим свештеницима пречасном гобподом: Костом Божићем и Данилом Адамовићем смртне "спроведу

остатке наше миле покојнице

Нека је срдачна хвала господи: оцу Кости Божићу и учитељу Јовану Богданићу, који у својим говорима опрташе лијепим ријечима живот миле покојнице.

А нарочито хвала мојам милим пријатељима; оцу Кости Божићу и г. Милотву Миладиновићу, који су увијек, а особито ва вријеме болести и смрти непрежаљене покојнице, помагали ми у свему и били ми вазда на руци.

На пошљетку хвала и тосподи љекарима др. о и.

др. Штвајгеру, који су настојали да ублаже покојници тешку —-

Травник, 98. Фебруара 1904.

Нино фувић. ·

траматина. И.

| | Русно-о српени рјечнин.

написао Милош Анђелковић, професор. Може се набавити код писца у Јагодини. · Цијена Граматиди 80 потура а Рјечвику 10

круна. Најтоплије А рЕПОру чујемо. обје књиге.

веза Срби ип Српвиње, бјетите се „ГТросвјете“ друштва га помагање Срба ђака г 7 Босни и Херпцеговини на средтим "и вишим шиолама п опремање Срба ше-

грта па разне напредне « ганате !

САДРЖА!: Приповијешке: „Кеник слободе, Вазија од Драг. Ј. Идијћа. — Отлпаја, од Оеман-бега СОпикалића. = Буџнбатина, од Максама Горког. Превео Милан Матић, — Поужа: Богдан 1. Милаповић-ерајишнин (ба сликом) од Петра Ст. Иваачевићи. = Подује, од Дим. Јавановића. — Српске народиге улотиворипе: ФВитимовић Јово, забаљежио НТ. К. = Хафиј гна КЋИ, забиљежи

- Јово Илић, учитељ. Листоје. Е

„Босанска Вила“ излави у Сарајеву два пута мјесезно,

4 круне. Ђаци и учитељи добивају лист за 6 круна. У краљевина

сваког 15. и 80. =- Цијена је за све крајеве на годину 8 крупа, на по тодине

10. дин. сребра, или 850 дик у влату. да ђаке и учитеље

6 дин. сребра. Претплату је најбоље слати поштанским упутницама или српске банке у новчаном писму на уредништво. За Америку цијена 2 долара. — Шретплата и рукописи шаљу се на уредништво. — Неплаћена се писма не примају. Шисма из Србије мар-

кирају се 25 пара дин,,

ВЛАСНИК И УРЕДНИК НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ.

а дописнице из Аустро-Угарске са 5 пот.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића.