Босанска вила
У 35
55 х (4 4) И Му | ЛЕУУ
|:
ћи
==
Милош С.
скога, 16. октобра 1840. године. Основну ј школу учио је у селу Глоговцу, а гимна= зију у Бпограду. Од тод. 1859. до год. 1862. учио је правне науке у бпоградском лицеју, а за тим слушао по шест семестара на правном и филозофском факултету
московског универзитета
упоредну филологију еловенских живих и изумрлих племена с политичком песторијом књижевности. По повратку у отаџбину, године 1865. ступио је у државну службу и одмах те године 16. септембра постављен је био за писара треће класе у ваљевском окружном суду, 22. новем. исте године постављен је за писара друге класе у апелационом суду, а 8. маја 1866. године за писара прве класе у истоме суду: 4. новембра исте године постао. је секретар друге класе у трговачком суду; 11. феб. 1870. године постављен је за професора бпоградске гимназије. Наредбом г. министра просвјете п црквених послова од 14. августа. 1878. године одређен је за професора П. одјељења биоградске богословије, коме је заводу био и управитељ све, док завод није
5 зк) САРАЈЕВО, 31. марта 1904. Сфе
1 (= ЗА ЗАБАВУ и књижевност
Год. ХТХ.
Милојевић.
затворен. Указом од 11. септембра 1881. г. постављен је бпо за професора и директора љесковачке виже гимназије; 22. фебруара 1887. год. постављен је за управитеља приправне школе у Љесковцу, која није ни отварана, те је он и даље вршио дуж ност директора љесковачке ниже гимназије, докле вије указом од 1. јануара 1890. године и утврђен за директора исте школе. Те године је изабран за професора велике школе за руски језик скњижевношћу, но није постављен. Указом од 6. октобра исте године премјештен је за професора. 1. биоградске гимназије,
али дужност није вршио у гимназији, већ је био управитељ и професор у светосавској богословеко-учи-= тељској школи, докле није тај завод укинут крајем 1890.—1891. школ. године. За то исто вријеме био је и управитељ светосавске вечерње школе. Указом од 1. маја 1893. год. стављен је у стање покоја, п 24. јуна 1897. године преминуо је послије краткога боловања.
Од важнијих књижевних радова Милојевићевих долази по хронолошком реду на прво мјесто, чини ми се, један повећи чланак, који је изишао у листу » Световиду« под натписом » Пропаганда у Турској.«