Босанска вила

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 119

вачка тополивница излије 8000 звонцади. То је краљ поклонио ђацима за врбицу. — Др. Милан Јовановић-Батут држао је 29. фебруара у оиоградској великој школи јавно предавање »О здравствености Биограда.« И краљ је био на предавању. — У АустроУгарској оснива се ново талијанско свенаучиште у вароши Роверету. — У Москви је умро чувени руски научењак Борис Николајевић-Чичерин у 76. години живота. — Наш врли сарадник г. Драгутин Ј. Илић написао је нов комад, у једном чину, из живота Бранка Радичевића. Зове се »Три депутације,« — У петроградском Маријинском позоришту приредили су руски умјетници нарочити копцерат у корист набавке нове руске флоте. — У недјељу 14. марта састао се у Карловцима заједнички збор српских књижевника и умјетника, да прегледају правила за удружење »Вмај«. — У мармарошкој жупанији у Угарској већ је прешло 890 породица из унијатске у православну вјеру и добили су свештеника Герасима Петровића. —_ Говори се да је између Србије и Турске склопљен савез за одбрану и нападај. — Љубљанска градска општина послала је жесток телеграм у Петроград, у коме жели побједу рускоме оружју Медаља за успомену избора краља Петра носиће се одмах до медаље за храброст. — Васељенска, цариградска патријаршија упутила је посланицу свима, митрополитима, опомињући их, да чувају народ од римокатоличке пропаганде и препоручујући да се боре противу тога и ријечју и пером. — Ректор карловачке богословије г. прота Јован Вучковић одликован је од архијерејског синода златним крстом на црвеној траци. — Афоризми гђе Савке Суботићке, који су излазили у нашем листу, прештампани су и американском »Србину« а многи преведени и на енглески јевик. — На свенаучишту Фрање Јосифа у Загребу основан је ове школске године и педагошки курс за учитеље основних и грађанских школа. — Срећке »Биоградског пјевачког друштва« важе и данас, само се не зна, кад ће бити вучење. — У Биограду је почео излазити нов политички лист од 1. марта. Зове се »Слободна Ријеч,« а уређује га Пера С. Талетов. — У половини марта приказаће се у биоградском народном позоришту нова драма Луја Војновића. У Србији има 2! школски надзорник. Сви заједно имају годишње плате 84.500 динара. — Из Црне Горе отишло је 200 јунака у помоћ браћи Русима. Руско »Новое Времја« скупило је за три седмице 115.000 рубаља добровољних прилога за војску. У сјеверо-американским савезним државама појавила се силна поплава, која је шочинила много штете,

нарочито у Пансилванији. — Американски »СОрбин« доноси у 100. бр. слику г. Јове Личине, главног благајника савеза »Србобрана« у Шштебургу. — У св.

Лују у Америци сазива се у септембру свесловенски новинарски конгрес, на који се позивају сви Словени

из Америке. — Преко замрзнутог Бајкалског језера у Азији намјестили су Руси жељезницу, дугачку #05 километара. — Војнички одбор за прославу стого-

дишњице српског устанка у Биограду приредиће витешку свечаност, на којој ће учесници бити обучени у одијелу онога доба и носити оружје, које су јунаци онда носили. — У Србији има 23 учитеља грађанске школе, виших учитељица 23, учитеља основних школа 1326, учитељица 854. Укупна плата њихова, за годину износи 2,617.780. динара. — Српско-православна црквено-школска општина у Џраћи одржала је забаву 7. фебруара у корист градње нове цркве. — У, Бечу

. Брвака у 14. и 15. броју од

и Прагу појавише се немири између словенских, румунских, талијанских ђака и њемачких великошколада. Словенско и романско племе сложно је противу Нијемаца. Било је мртвих и рањених. Оба су свенаучишта затворена.

ЧИТУЛА.

Данило Прица. У Глини је умро окружни прото киринскоглински, стари борац ва народна права и врли родољуб — Данило Прица у 58. години живота. Покојник се родио у Корјеница, гимнавију и богословију свршио је у Карловцима. По свршетку коле био је учитељ у Српским Моравицама, па управитељ граЂанске школе у Тителу. Био је стални сараднак Суботићевог „Народа“ и Милетићеве „Заставе“. Године 1879, дошао је у Плашки за конвисторијалног биљежника, а друге године у СЏењ за администратора и пароха, Године 1887. изабрат је ва проту киринскоглинског. За све то вријеме радио је живо готово по свима че. ститим српским политичким листовима и био је посланик на сабору. У потоње доба живио је повучено, док га није и смрт затекла. Бог да га прости и помилује!

Цвијета Делић. У Требињу је преминула добра Српкиња, мати нашега врлог сарадника г. Стевана Делића, таман на бијеле покладе 8. Фебруара, по имену Цвијета. Покојница је поживјела часно и поштено 58 година. Сахрањена је на чисти понедјељак, уз многобројно учествовање требињског грађанства бев равлике вјере. Ове требињске школе са својим наставницима укеличале су свечани спровод, а особито српеко пјевачко друштво „Соко“ својим појањем. Бог да је прости и помилује!

Арсеније Поповић-Косорић. У Горажду је умро још 17. децембра прошле године тамошњи свештеник и бивши пресједник српско-православне општине Арсеније Поповић. Рођен је у истом

"мјесту 1858. Рукоположен је у Мостару 1871. и постављен на ту

парохију, гдје је и умро. Од 1878.—1898. био је пресједник српске црквене општине и није умио сачувати сршску школу. Бог да га прости и помилује!

Вукосав Мачкић. Још 12, јануара преселио се у вјечност стари, ваљани прото из Доњега Раткова, Вукосав Мачкић у 60. години живота, а у 40. свештеничке службе. Сахрањен је лицем на св. Саву код цркве на Бањици поред свога оца и ђеда, такође свештеника. Шокојник је у млађе доба своје доста препатис. Био је и у тамници и 218 дана носио на врату гвожђе од 70 ока. Иза себе оставио је синове: Борђа, свештеника, Јова, кандидата. богословља на московском свенаучишту, Милоша и двије кћериз Бог да га прости и помилује!

Драгомир Брзак: Стиже нам изненадна тужна вијест из Биограда, да је: преминуо 4. марта наш ваљани сарадник и добро познати српски књижевник Драгомир Брвак. Покојник се родио у Биограду 1853., гдје се и школовао. Био је врло духовит човјек. Рано се јавио у српској књизи. Шисао је добре пјесме и приповијетке. Познат је не само у Србији, него у свима српским вемљама. Ко се не сјећа позоришног комада „Ђидо“, који је написао Јанко Веселиновић и Драгомир Брзакг Брзакове су и оне лијепе декламације: Синђелић, Ајдук Вељко, Рајић и т. д. Преводио је многе позоришне комаде, па и неке оперете као: „Гејша“, „Лутка“, „Кармена“ и др. Ми смо донијели опширну бијографију покојног год. 1898. У остављен од многобројних другова и пријатеља због неких њихо-

потоње доба био је

вих ствари. Бог да га прости и помилује!

НОВЕ ХЊИГЕ И листови.

Спромах Марко, од Чеде Мијатовића. Малз баблиотеке евзека 67. пи 68. Број 1. и ШП. ив године 1904. У Мостару, штампарскоумјетнички вавод Пахера и Кисића 1904. Цијена 60 потура (80