Босанска вила
та Стогодилица 1 устанка.
__ скоме народу, _ старих и славних Немањића, српски краљ брине о
Пе ШИ
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1908.
· Одбор за скупљање прилога У биоградоком руском клубу био је 8. марта састанак најугледнијих _ биоградских госпођа, са принцезом Јеленом на челу, Ту су се посавјетовале и изабрале одбор за скупљање прилога за руски црвени крст. Здаштитница је одбора " принцеза Јелена. У одбору су ова лица: Фурђина Пашићка, Савка Суботићка, Катарина Миловук, Анастасија Г лушчевићка, Ленка Кремановићка, Марија | Торовна п Надежда Бошковићка. Од мушких: др. · Миленко Веснић, Живан „Коитвановић, мајор А. Шушлави Паја Аршинов, П. Џротић,
прото А. Илић, - М. Поповић, свешт. М. Торбица, трг, М Цемовић,
"новинар и др "Ђока. Нешић. Одбор је закључио да се.
прпреде три концерта и Порија у поима Пеко
црвеног крста.
Краљ и његов дом 22 храм св. Саве. поене бо друштва за подизање цркве св, Саве на Врачару,
Његово Величанство краљ Петар приложио је 10000
динара, престолонашљедник Ђорђе 2000 дин, краљевић Александар, принцеза Јелена и принц Павле свако по 1000 дин. Ово је врло лајеп примјер орпкако се са највишега мјеста, попут
подизању српских цркава и пирењу св. православља. Слава му и хвала! |
_ Празник дрвосађења. „Личка пољопривредна подружина прославила је стогодишњицу устанка на овај начин. Марта 14. одржала је у цркви службу божју,
а затим свечано изашла са ученицима ратарске школе
- на Плакин шанац, одакле је 1805. синула слобода · Краљеву. Ту је посадила 30—40 младих борића, што је добила од краљевачке ратарске школе. Краљево је било окићено заставама и закључило је.да сваке године 9. марта засади по неколико дрвета и то да
_ се вове празник дрвосађа.
Мадаље у спомен стогодишњице С! рпски нашљедник престола Ђорђе обећао је као дар од своје стране "начинити 60.000 медаља споменица за ђаке основних
"школа. На. медаљи ће бити с једне стране лик краља
Петра, а е друге палмина гранчица обасјана. јутарњим вунцем и година 180%.—190%., а у средини словима: Неки листови противни су медаљама, већ траже да се напшше ва дјецу књига, о устанку са сликама.
_ Жељезница испод воде. Између Енглеске и Француске, испод канала, Ламанша саградиће се тунел
_ жељезнички, што ће свакако бити највећа рукотворина људског ума. Кроз овај дугачки тунел провешће
бе ваздух нарочитим машинама, тако да путници неће ни осјетити да се налазе испод мора на стотину
· метара дубине. Од колике ће важности по жељезнички.
саобраћај бити овај тунел држимо да је излишно говорити. Ако овај покушај испадне за руком, у што не сумњамо, неће бити никако изненађење, ако чујемо да ће се једног дана моћи путовати испод мора жељезницом између Европе и Америке.
| СВАШЛИЦЕ.
За руског посланика у Биог раду долави г. Гу-.
бастов, руски посланик у Риму. Кнез - Арсен Ка_рађорђевић послао је принцу Па своју. најновију - слику у одијелу козачког официра. — Срби у Сан Франциску (Америка) свечано су прославили седам-
_ потписао ни једне
о вбачкој читаоници
- дошао је у Србију,
- десетогодишњицу Вмајеву. На бесједи су били сви
тамошњи Словени. — У четвртак 83. марта била је у биоградском позоришту свечана престава за ђаке основних школа. Шрестављао се: »Шрви српски а нак под Карађорђем, од Мих. Сретеновића. За професора иеторије ш српске књижевности у великој
_ школи биоградској постављен је Павле Поповић. —
Од 6. марта почео је у Биограду излазити нов по-
литички лист »Јутро,« који ваступа радикална начела.
=— У 5. бр. дубровачког »Срђа« штампана је неповољна критика на пјесме. Чедомиља Павића. = У Нишу се основало друштво противу пушења и то са два разлога: здраветвеног и због поскупљавања духана. = Један предузимач понудио је "биоградској ошштини, да начини челичну калдрму, као што је имају неке вароши у Америци и Шпанији. — Бу
гарска дјевојачка гимназија у Софији слави у сеп= тембру двадеветпетогодишњицу опстанка. == Српски. краљ етар, како је сло на краљевски престо, пије смртне осуде. — У тополској пркви
био је помен пок. књегињи Зорки 4. марта. — У
_Биограду је гостовао неколико дана чувени руски
новинар Орбин Јероним Павловић-Табурно. Био је п у аудијенцији код српског краља. — Заповједник брода »Ретвизана« Србин Стењевић одликован је орденом св. Ђорђа, а то је рпјеткост Пе тако велико "одликовање добије млађи човјек. раду је умро најстарији члан цареве Раше ПОП ЕЛЕ ЈЕ тант Алексије Гал. — Српска читаоница у Ст. Ста= пару приредила је 8. марта Змајево вече. — Српско грађанство и омладипа у Шиду про вравиће десетогодишњицу ширења српских народних игара учитеља Карапетровића. = У Никшићу, у Црној Гори еклон= љено је акционарно прутено са. 150.00.) кр. главишце, за оснивање пиваре. == У »Српском Родољубу,« штто излази у Њујорку и сада се шрештампавају лијепа афоризми Савке Суботшћке ив нашега, листе. — Јоваф Штукултети, књижевник у Турч. Св. Мајутпиу примио је понуду Матице Српеке, да за њезин Љетопис напише расправу- о словачкој књижевности. = Новаковићево дјело »Мир Петра Ичка« преведено је на руски. — Профеворско друштво у Биограду издаће у једпој књизи све народне пјесме о српском устанку. = Сима-пл. Богдановић држао је у српској предавање » 0) женама у срп ској историји« — Милан Обрадовић, уредник »Вијенца« у Питсбургу (Америка) штампао је књигу: Ко је и шта је Србин > Цајена 20 центи. —= У Ирској се продаје читава варош, која је својина некаква грофа. — У Аленији у Америци састали су се Срби, Хрвати,
· Чеси, Словаци, Руси и Словенци и договорили се, да
оснују свесловенски клуб. — Француске најотмјеније госпође отвориле су у Паризу радпоницу, гдје саме израђују ствари за руске рањенике. = На Цетињу је закључила градска општина зидати пову зграду ва основну школу. — Бугарски новинар К. Бребенко а одатле креће у све српске земље, да проучи наше прилике и да о томе пише. = Маџарско т министарство одуз ело је розе деђи срп= ском социјалистичком листу „Радничке Новине« Српски кнез Павле постављен је заповједником првог читинскор пука ру гске војске на бојном пољу. — У Биограду је умро ватрепи омладинац и 7 птени нравник Драгутин Димитријевић. = рикиња Зорка Иљева пз Маћедоније, која је била у тамошњем устанку, ступила је у руски црвени крст и огишла на бојно поље, — Краљ Петар Пе Дио је, да крагује-