Босанска вила

5 , Ди 5 МР М КАР И

= = АЗИЈЕ

Е о

. у И

ј-> Пт

= А

зе САРАЈЕВО, 15. априла 1904. бује

КОЗу У МИ ее

Хију

ИС ЕВА ЗАБАВУ У И КЊИЖЕВНОСТ

Год. Х1%Х.

Прота Алекса Илић,

српски родољуб и новинар.

одана ЈЕ ад узимам перо да пишем о личности, у %625ф истини ријеткој и заслужној признања, п | нехотице помишљам на уобичајено у нас | у хвалисање мало заслужних, па често и сасвим | незаслужних људи, који учине неко добро да их хвалимо, и који без устручавања грабе себи мјеста на првим странама наших књижевних листова. МИ што више мислим о томе, све више ми изгледа неподесно: врстати у ред људе, жељне славе; људе, који ту славу ситним новцем или " пријатељством купују; — и она лица, која стварним жртвовањем свега својега теку име и добар глас. Ва ове пошљедње наше су ријечи — лоша фотографија, што не може дати пуну слику и пуну предетаву о њима, онш су нешто мпого савршеније, него што се то да видјети у рамовима слабе ријечи и кратких натписа. Па ипак, на тражење вашпе, одазивам се у овом случају врло радо, и са дубоким увјерењем, да је личност, о којој пишем, у истини заслужна оштега тризпаља.

Прота Алекса Илић личност је добро знапа свакоме, коме су драга начела искреног, отвореног и незаинтересованог рада у цркви, у црквеном и народном мјесту. Тип старог свештеника, који зна само

ва Бога п народ свој, у лицу проте Алексе и његових вршњака, броји данас ријетке своје егземпларе. Богати дари духа, удружени с дарима природе утим типовима, не могу се прећи погледом да на њима не застанеш, као пред ријетким производом класичним с дивљењем и поштовањем у исти мах. Такви су облици данас ријетки, но у колико ређи, у толико милији, драгоцјенији. Прота Алекса родио се 1. маја 1842. год. у селу Остружници код Биограда. Основну школу свршио је у мјесту рођења, а четири гимназијска разреда у Биограду. Љубав према вјери одведе га у богословију, гдје се четири године марљиво спремао за свештени чин. Год. 1860. рукоположен је на једну од најсиротнијих парохија у Србији, гдје је дужности свештенога позива па велико задовољство пастве и духовних власти обављао пуних шест година. На једноме пролазу кроз народ покојни кнез Михаило уочи младог | свештеника и љегове дарове. Овај сусрет пшје остао без пошљедица. Отац Алекса буде позван у духовно-судску службу, у којој је, с прекидима, остао до пошљетка, оставивши иза себе успомену савјеспа и способна чиновника. Његова преданост позиву стављала га је, не једном, у искушење,