Босанска вила

_ Стр. 122

_ 1904. БОСАНСКА Вила 1908 |

Силни, овога свијета побијеђени у борби с њим мо-

рално, да би сачували свој кредит, пуштали су на њ громове гњева ш немилости, и прота „Алекса не једном налавпо се без службе и без ужитка. Поњењу власничком ишло је на руку и црквено поглаварство.

И оно је мало водило рачуна о захтјевима правдеп.

хришћанеких врлина; истом методом, које се држаху власници земље, дјејствоваху и архијереји, и прота Алекса је често пута стајао изван заштите закона, (во особито важи за времена развода брана краља Милана с краљицом“ Наталијом, у коме је прота Алекса штрао важну и часну улогу, зашто је био од= мах уклоњен из Биограда м са својега тадашњег предеједничког положаја.

Прота Алекса жива је књига, у коју је уписано

име његово као врла свештеника и патриоте, вођа духовног и журналисте. Довољно би било прочитати из те књиге само један лист, па да појмимо колико је прота Алекса васлужан нашега признања. Он је творац црквене журналистике у Српству; покретач духа и полета у свему клиру; заснивач једног значајног кадра посленика, који данас са успјехом дјелају у винограду Господњем, на славу Богу и народу

своме. Око његовога »Хршшћанског Вјесника« окуп-=

љало се све што је имало вриједности за цркву све што служи као драгоцјен украс српске књижевности у другој половини ХЈХ. вијека. Џа зар је то мала заелуга 2

Као журналиста имао је стално једну интенцију:

да чува истину до пожртвовања себе. У томе је остао.

ненадмашан и без подражавања у пуној мјери. У

истини прота Алекса је неустрашив и борац за истину; у тој борби падао је, али није малаксавао. Угледајући се па високи примјер издржљивости апостола Павла, он је дочекивао истина многе невоље, тамнице, мучења, проживио »у страху у градовима, у страху у шустињи, у страху међу лажном браћом, у труду и послу, у многом неспа= вању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зимш и голотињи« (1. Кор. ХТ. гл); али је и у невољама могао опазити да му је спремљена двогуба част. Невоља се пропела као оркан над животом његовим и у два маха прота Алекса је славио свечано побједу своје истине. Пошљедња прослава (четрдесетогодишњи јубилеј 17. септембра 1901. год.) ујединила је стварно око слављеника киту свештеника из свију српских покрајина. Бјеше то дивни плод многогодитшњих на= пора влављеникових на дјелу уједињења духовнога, којему је он посветио све силе својега духа п тијела Тада је љубав и пажња шетините браће крунисала. рад проте Алексе и одала му заслужено признање. Џлодни рад проте Алексе Илића није остао непризнат и од цркве и од државе. Црква је дала видна признања тиме, што га је одликовала протским чином и крстом о врату; владари земље одликовали су га високим државним орденима у неколико пута.

По изобиљу кориснога рада и доброга дјела, по ненадмашној издржљивости у борби за добро пркве и народа, по беспримјерној вредноћи у раду; прота Алекса Илић остаће за углед каснијим нараштајима у вршењу узвишене службе Богу и народу своме.

В.

чувар истине

Женик Слобосе.

Визија у три слике, од Драг. Ј. Илијћа.

- Е (Наставак). Појава, Ш. - Ружица : - _(Допрче Ружица овна А отац [о ти, да чекате зар о Ружица : Слети : | · Долазе! (С нами нек буде како даде Бог! | Калуђер: " _ Плашим се за те, бежи, склони се! Ко је» - - Калуђер. (који је на капију изашад) :

Ружица : Тројица, под оружјем сви Ма оне шуме, ено, избише; (вамо слазе.

- Слети: Турци 2 Г- Ружица: Не знам то Пена а (Слета : =

Бежи, Ружо, склони се ма где Док не дознамо ко долази то) | -

Не бој се! Наши! Појава Ш.

(Аревпије „Лолго, Васиљ пз Бајевуа и Катић Јанко долазе

журно. Сви су оружатт). Момо т другови му: Благослови оче!

НЕ МЕ Калуђер:

Бог благословио! Откуд, браћо Ломо:

Зло! Јанко :

Ни на Косову не би страха тог