Босанска вила

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Васиљ: Што паде шака то побише све И осрамотише; а што уграби Остави села, одбеже у збег.

Слети:

Ако не пречух, ти си Васиље 2 Васиљ:

Ја, Виде, ово Ломо, Јанко то. Калуђер;

Па куда ћете 2 Ломо:

А куд, до у збег

Тамо нам нејач, а већ села нам

Зулумћар пали, равмеће у прах. Калуђер :

А. после 2 Ломо: После шта нам Господ да! Јанко: Ја куће немам. Васиљ: Гора ми је дом! Ломо: Хајдуци ће нам бити браћа сад. Калуђер : (0, јадна децо, из смрти у смрт! Слепи :

(), кад би мого само, народ вас Да се одметне, да Србија сва Хајдуком стане!

Ломо: Виде, никада! Усуд је Србу да га нестане Да није, слепи, не би ли се зар Избраник наш'о, да избави род Косовског ропства. Сломљени смо ми! Напустише нас где гајисмо над Или на кољу изгибоше, тек Осташе слаби: измећар и роб, Ил ко звер дивља да се ноћ и дап Туцвари гором, тек да сачува То голе душе, што га служи још.

Ружица (која је детале вамишљено стајала код уриксе-

нога зида и гледали негде, врисне поплашено).

калуђер:

Шта би>2 Слепи:

Ружице!

Ружица, џпотрчи слепоме онако треплашена им притије

се уза њ):

Ох! Слепи:

И овде зарг Кога си видела 2 Ружица :

· Њега! Опет он!

Слети, (милује је, да је умири) Не бој се, ми смо с тобом; то је сан! калуђер: Чега се плаши 2 Слети (милује 26) Јадна сестрице! У Београду од кад виде све Страшило неко привиђа се њој: Међу мртвима гази зао дух Спутану жену вуцара кроз крв И сплетом гуја шиба њену груд. калуђер : (узме је благо за руку) Спрото дете, страх ти мрачи ум! Крст на се увек; пред знамењем тим Све маштаније губе своју власт! Ружица : Ах, оче није маштанија то! Често га виђам, ноћу и у дан, И жену ону, јадну сморену, Чујем јој јаук, чујем врисак њен Видим спутану где је вуче он, И пакосни му слушам увек глас! Ломо: Спрото дете! Ружица: И онда када заурлаше пси Око трупине хаџи Рувима; Видех га како уза самп труп Несретну жену поче вући он, Док светог старца раскидаху пси, (Он је шибаше и уз лавеж пса Урлаше: »где су гусле, где је крст, Да те избави 2« Калуђер: Ходи, јаднице! У светом храму испод распећа Наћи ћеш лека. Слети: Видај, оче мој! Једино добро она ми је све. Ружица (замишљено): Пишти, а поглед очајнички свој Упрла па ме, ко да иште спас! Ох, брате, брате како завидим Слеп што си! (лети; Сејо, хајдмо у храм, Бог бе помоћи! (оду) Џојава Т[У. (Сви, осим калуђера, стевога пи Ружиђе). Ломо: Не знам, Катићу, Зао ил' добар је л у њојзи дух; Но то што виде има смисла свог.

Стр. 128