Босанска вила

· Отр. 124 -

“ татрић:

Ломо, тако је! нисмо л и ми сви

Налшк на жену што је сабласт та =

Шиба и вуче» Да смо људи, тек.

Сносили не би оволико зло,

Да нам обешчасте жену, кћер и храм! Васиљ:

И пред поганцем пузили ко пси!

Ломо (валипљено);

»Гусле и крет,« = Не та девојка

Махништа није. То је истина;

Да није слепог с калуђером тим,

Бег знаде не би л' невоља и јад

Око главе нам чалму завила! __(Из тфркве се чује Тужип глас).

Ружица: Видим га,-он је! Ломо:

Браћо, сви у храм! Нечета има (уђу у цркву).

Појава У. (Шо тратткој тауае јавља се Ружица на уртвеном прагу врло узрујана по устрашено еледа у даљину).

___Ружица:

"Смилуј се Боже! Ох, она је то,

Патница јадна, то је врисак њен

И фијук гуја што раздире слух.

Ужасни душе милост! Не, не, ох,

Не шибај тако! Куку, какав бол

Срце ми цепаг Браћо, у помоћ!

___ Спасите жену! (Врисне ц сакрије очи шакама а главу окрене та страну). Ах, демон је то! _ Појава У. (Ша фртве изађе калуђер и иде Ружи) калуђер:

Ружице! | Ружица: | - и (Оче, спаси! Ено је! | Огрезвли крвљу газе је у прах.

Ва име света, камо руке те. Да је избави Оче! Помагај! Ево ме уши! (посрће, калуђер је тритвата).

Појава УП.

(Слепи: се тпетура до на траг 9, ужве. Ва њиле остали).

1904 БОСАНСКА ВИЛА 1904

= " Слети;

"Сестрице! Ружо!

" Не остављај ме!

Ружица: | Људи, у помоћ! | Та ви сте слепи, то је она звер; Под градом што је видех! "| Ломо: Јаднице! : Где је та жена 2 калуђер (водећи је у трат): Хајде, смири се! Гле брат ти плаче! Ружица: Уклонте ме, ох! _ Кад моћи немам да јој пружим спас Бар да пе гледам ..... Слети (који је уг довратат наслоњен јецао) Јадна сестрице!. Ломо Видовита је! (изгубе се у рам) Појава УШ. (Чил њиг местане у тркви, јако се смртне. Око тркве _ ипула по сижттање; у исти маг улети „Демот Србије и бо - филе Коварство п Издајство). Демон, Србије (завпрујући у трал): Ту сте, ту сте сви: Калуђер, Гуслар, Хајдук; а ово онај храм Из праха косовекога Геније што га створи. Издајставо: · Руших га кроз векове и опет не оборих! – Демон: Мадајство! о Изгдајстиво: – Изволи, Господару! Демон:

_ Потеци верна слуго, докле су скупа овде, Србију доведи ми. И ти Коварство с њим, И ти Подлости иди! Под ове мрачне своде, (Све бу их претворити у пешо, прах и дим!

Издајство: А ти, зар овде сам Демон (лупи ногом срдито) : На пос'о слуте! (Сеп оду).

(Свртиће се).