Босанска вила

__Стр. 136

_ 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1908. |

се у ХУЈ. стољећу на Кавказу. Као што се критика изражава, Оумбатов у овој драми иде стопама Ши= лера и Виктора Ига. Сумбатов љуби дирљиве ш потресне драмске сцијене и иде за ефектом ма то било жртвом петине и логичне могућности. Сумбатовљево »Ивдајство« приказују руске позорнице уз велико допадање публике. Но од свију сувремених руских драматичара највише је пажње на себе скренуо врло млади пјесник О. Најденов. Прије двије године приказана му је прва драма Рањушкина дјеца, и као што је било са Бајроном, када је издао свога Оде Шагоја-а, тако је и Најденов обноћ постао славан пјесник, док се о њему прије ништа није знало. Најденов се послије двије године, у овој везони, опет појавио новом драмом под натписом: Богалаш човјек. Успјех и ове драме ништа не заостаје иза успјеха прве драме. Овим двјема драмама прикавао се Најденов као драмски талент пре вог реда. Снажним индивидуалним осјећањем, презире у свакој оцијени ш напаја је нарочитим парфемом, одликује се овај писац и објективним погледом на људе. У његовим драмама шма и опсежна садржаја и пдеје. Од њега се руска драма може још многом надатп.

Од осталих драматичара спомињемо Тамковског, Потапенка и Протопопова, но овој тројици још није ивпало за руком створити дјела трајне драмске вриједности. Миљеник руске поворшшне публике. јесте гроф Алексије Толстој, чије драме критика. још није прихватила, по свој прилици због његовог засебног "становишта према социјалном и политичком питању,

но његове драме пуне позоришта, а то је јеметво да :

ће оне, бар донеле, одговарати | некојим захтјевима _ драме; Овдје смо набројали само оне драмаличаре, који су у овогодшшњој сезони дошли до ријечи. Можда је руска лирика за Љермонтовим пи Џушкином прва етапа, руски роман друга етапа у развоју духа ру_ ског, а на пољу драме тек престоји руском духу, да _ створи дјела, која ће исто тако, освојити свијет, као

што је то био случај са руским романом. Ми вјеру-

јемо у духовни прогрес раса. Тај. прогрес чека и нас

(Словене, на челу са нашим вођама, браћом ба вје-

__ вера. Привремени неуспјеси још не значе назадак, не, они ће још већма оснажити дух за велика дјела: |

Француска књижевност, |

О принципима ф начелима умјеане критике. Послије тешке праксе, коју имаде француска. умјетна

критика, ево данас луџају главу њезини преставници.

- 0 законима и начелима критике. Под горњим налљписом расправља (0) тој теми фуравиту си критичар и

естетичар Андре Фонтен (Алдте опбајте). Пошто се

и у наб у пошљедње вријеме поводом Недићевих литерарних студија повела ријеч о самој критици, то

ћемо овдје изнијети главније мисли овог Француза.

о умјетној критици у опње. Фонтен се слаже са 30"линим ријечима по којима: умјетно дјело није ништа друго до ли један дио природе, гледан кроз темпераменат. На основу овога, каца захтијева Фонтен прије свега индивидуалност. У . дјелу се мора огледати индивидуалан поглед и становиште писца, ори= гиналност и темпераменат — његова индивидуалност.

Даље тражи Фонтен од умјетника дубљину, којом.

треба умјетник своје дјело да прожима, за тим ши риму, која се огледа у томе, што У Ден своју идеју

"које _

"жевног; у

"стилом најсувопарнијих ствари ју

изводи на широком темељу у свези са осталим свијетом. Умјетник нема никакву другу задаћу, до ли да саму мисао, потпуну мисао изрази са срествима, дотичне умјетне гране.

__Шошто је у томе износио своје естетско становиште, прелази Фонтен на саму умјетну критику и тражи од ње, да она истражује ова својства у дјелима. умјетним.

Даље се писац дотиче питања, ко све може бити критичар и изражава мисао, да на критику има права. и сама публика; а да умјетници сами никако не би смјели бити критичари ни своји ни туђи, јер су пристрасни како према себи, тим витле према. својим — конкурентима.

То су главне мисли овог Француза, па и ако оне нијесу свестране, нити истичу све моменте кри= тике и сва начела којих би се критичар требало да држи, ми их овдје износимо, ако не као што друго, то бар као потстрек на размишљање нашим критичарима ш као лекцију, 0 којој би они прије писања критике требали пзбиљно размишљати.

Лех Петтех. Тако се зове пово покренути п ДО сада најоригиналнији озбиљан литерарни часопис у Паризу. Овај лист неће излазити у одређено вријеме, већ сасвим неуредно, кад се осјети потреба да лист

" изађе. Редакција овог листа неће силом и под мо-=

рањем писати ма 0 чему, само да испуни стушце свог“ писта, већ хоће да ради на тенане и да пшше само о интересантним стварима и то онда, када се оне саме натурују Онда када свој материјал на тенане комплетно паради, онда бе и лист изаћи, али увијек само са пнтересантним садржајем. =

Талијанска књижевност.

Габрил Данунцио. тридесетак година почела освајати руска и екандинавека књита сву Европу, говорило се прошло доба германских и романских народа,-и да више не умију продупирати ништа од значаја на.

пољу књиге пи умјетности. Но прије двадесетак го-

Када је оно прије својих

"како је.

дина јави се у Италији лиричар, романсијер и дра-.

матичар све у лицу Данунциа, и сви уједаред погледаше у њ као избавиолда романског престижа кљињему угледаше препород латинског шлемена, а у његовим дјелима бољу будућност романске књижевности. Као дјечарац од 14 година почео је пјевати, ш када пјесме четрнаестогодишњег младића,

_ угледаште свијета, у часу дијете. постаде 'славан пје-=

сник. Још у почетку свога рада изрекао је Дануншио, да писац мора проучавати матерњи језик, на ком шише, и треба да створи свој стил. Данунцију је топ испало за руком. Ријеч му је символ овјећаја, чежње,

мисли п свега; што човјеков дух покреће. У његову језику имаде силе, полета и музике, као ни у једног

до сада пјесника. Стил му је пун музикалних елемената, и Данунцио хоће да му је јевик оно, што је Вагнеровој музици оркестрација, да снажним ријечима, пластичним стилом, који се уздшже до идејалне му-. зичке снаге, узбуди све оне осјећаје, што може само музика учинити. Данунцио је највећи модерни виртуов стила. Он својим стилом све оживљава и са чије да узбуди ш занесе. На крају овогодишшње сезоне шрестављала се О Данунцијева под натишсом: би Јоријева (Еуба 4 0 - : |