Босанска вила

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 135

Иначе нам се »Кршњак« допада, па дај му Боже дуга вијека! Србин Пеција.

Карта руско-јапанског рата у размери 1:2,000.000. По

најновијим руским, њемачким и француским подацима

саставио, нацртао и издао артиљ. инжињерско-тех-

нички мајор С. 1. Бошковић. Цена 1 динар. Поло-

вина прихода намењена је руском црвеном крсту. Ре-

продукција картографске радионице Гл. Ђенералштаба. Ова карта обухвата цео Јапан, Кореју, Манпџурију и велики део Кине и Русије. При дну карте, у десном углу, уметнут је детаљан план Порт-Артура, апри врху скица Србије такође у размери 1:5,000.000, као пример за упоређење теренске величине. Уз ово вредно је још напоменути, да је сама Манџурија за 20 пута већа од Србије, а горди Амур, који дели Русију и Манџурију, дугачак је 4.480 километара; дакле, већи је за 2 пута од нашег Дунава.

Карта је израђена у 7 боја и усваком је погледу добра и поуздана, јер је израдио наш најбољи тригонометар, топометар и картограф. Нарочиту похвалу заслужује израда орографије, која са хидрографијом репрезентује интересантну и верну слику физичке каквоће дотичног терена. Кад при посматрању ове слике узмемо у обзир комуникацију, сигнатуру и номенклатуру, онда добијамо заиста потпун и јасан преглед целог терена и тачно видимо: у каквом се односу и положају налазе поједина места а с обзиром

на њихову стратегијску важност и културно-трговин-

ску вредност. Жалити је само што аутор није унео мало више споредних места, бар у области (с обе стране) доњег Јалу, као и у околини Мукдена и Лјао, јер северо-западни део Кореје и западно-јужни део Манџурије представља главни терен ратног попришта.

Издање оваке карте и са таком погодбом њен аутор заслужује општу пажњу и двојаку похвалу. Прво, за то што је половину прихода наменио руском црвеном крсту и тиме дао леп пример Србинова пожртвовања п братске љубави; друго, што нам је за овако малу цену дао тако добру и поуздану карту, помоћу које се можемо тачно упознати са оним огромно пространим тереном, на коме се води тај, ва нас Словене, судбоносни рат. ЖЖелети је само да оваком примеру следују и други наши културни раденици и књижевници.

Гв. М. Клајић.

СЛОВЕНСКА И СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ.

Бугарска књижевност.

Бугарски омладински лист. Бугарска великошколска омладина ради живо и озбиљно. Лијепа идеја српско-бугарског споразума занима сву бугарску омладину, а нарочито бугарске великошколце. За то су одмах послије састанка са српским великошколцима, бугарски студенти на вишем училишту у Софији основали ново друштво. Зове се: »Болгарско студентско дружество »Напрљедакљ.« Главна му је задаћа да претреса научна, друштвена и политичка

пштања пи да пропагира идеју балканскога споразума и аутономију Маћедоније. Друштво ће имати п свој орган. Оваки гласови о живљем кретању и родољубивом раду братске нам бугарске омладине веселе свакога Србина, јер од слоге и сагласности та два братска народа зависи будућност и једнога и другога.

Словеначка, књижевност,

Трговачка. академија у „Љубљани. Наша браћа Словенци воде очајну борбу противу туђинске навале. Откада Словенци траже да се у Љубљани оснује словеначко свенаучиште, па све узалуд. Немају доста ни средњих школа, у којима би наставни језик био словеначки. За то је љубљанска трговачка комора својим трошком отворила словеначку трговачку академију у Љубљани. И између осталих корисних наука у тој школи, уведен је и српски језик као обавезан предмет. Словеначка омладина живо ради на томе, да српски језик продре код браће Словенаца као књижевни језик. Осим тога евјесна словеначка омла-= дина ради на духовном и културном уједињењу Словенаца са Србима пи Хрватима. Сада покрећу у Љубљани нов омладински лист, који ће претресати социјално-економеска питања и радити на слози и заједвици са Србима и Хрватима. Лист ће се звати »Омладина« и стајаће 4 круне годишње. Ову лијепу идеју браће Словенаца треба да помогне сваки свјестан Србин колико год може више, јер само на тај начин могу сва три народа очекивати срећнију и љеппу будућност — ако Бог да!

Руска књижевност.

Руска драма у овогодишњој сезони. Када се код нас говори о руској књижевности, увијек се мислио руском роману, који је кров задњих 30 40 година освојио свјетску књижевност. |ургењев, Толстој, Достојевски, Гончаров и у задње вријеме Горки свима су нам врло добро познати. Пушкин и Љермонтов већ мање, али руска лирска појезија ипак нам је из превода доста позната. О руској драми скоро нам ништа није познато. Додуше хоће у нас да се каже, да је она незнатна, пошто Руси имају само дара за роман а слаби су драматичари. Али то не стоји. У задње вршјеме руска драма осваја позорнице п ван Русије, нарочито у Француској и Њемачкој, а Горково позоршшно парче »Ноћни азил« освојио је све позорвице свију народа. То је био први велики уснјех руске драме у великом свијету ван Русије. Но осим Горкога има Русија п других драматичара. Прије свега овдје треба забиљежити, да је Горки са својим »Ноћним азилом« направио школу. Под утјецајем ове драме ничу као печурке нове драме, које истичу сличне теме.

Од сувремених руских драматичара истичемо овдје Четова, п у нас познатог руског приповједача и писца скица. У овогодшшњој сезони престављана му је нова драма под натписом: Вишњева башча. У њој износи Чехов своју омиљену околину: стару властелу, која лагано пропада, у својој невољи свађа се са самом собом и са читавим свијетом. У дјелу истиче критика фино цртање карактера, са финим ниансама, али драми фали идеја, а најглавнија замјерка јесте, да дјело нема праве драмске живости и радње. У овогодиштњој сезони приказала се једна драма кнеза Александра Сумбалиова под натписом: Издајство. Дјело је историјског садржаја и дешава