Босанска вила

Стр. 134

190 БОСАНСКА ВИЛА 1904.

фановићу, да он има у себи несвјесни нагон за. пјесничким сликама, али изазван МИ Пи утјецајем, нема умјетне, јасне форме. ·

Лазу Костића такође хоће Стефановић. да пмитира, али пошто му недостаје смјелих мисли, то имитира само спољашњу форму „азиних пјесама и то у — ковању ријечи. МИ пр. несавлад, устрај, олет, трај, продор и др.

У Бури чак хоће Шекспиђа да имитира. доказ наводимо ове стихове:

Еј, витојре ! Немаш ли, што не отмеш силу срдитога Бога Да потопом пи огњем сатариш гневдо мрке У ком се гмизавци „легу. Тако Стефановић а Шекепир овако: Дувајте вихори.. И бјесните, салпаритие уједаред сваку клицу, ид које се људи легу. (Краљ Лир Ш. Акт П. сцијена). Ово није пуко имитпрање то је и нешто друго. Ми нећемо, за сада, ићи даље за лектиром Стефановићевом.

Ва

Када упоредимо све ове разне стихове п отуд изведемо закључак — излази, да Стефановић нема

никакове пјесничке индивидуалности, шта више ни.

одређеног правца у свом укусу. Шта се њему свиђа да ли бујност, снага, сентиментално сањање > све, како. је кад расположен ушљед лектире.

Ми смо чврсто увјерени да пјесника сачињава његова индивидуалност и његов стил.

Ови стихови одају писца несређена укуса п још

младе, непрекаљене нарави. Да је несређен, то смо.

ево сада доказали, а да је још млада, недозрела и непрекаљена нарав, свједоче и осјећаји у љубавним пјесмама и они изрази у којима се не огледа кри= _ тички суд. Има вам у тим пјесмама шуно бомбаста

у фразама, какове употребљавају стихотворци из.

"ђачких кругова. ИН, пр. израв: Ти љиљан — красе вјери ми смионој, стр. 12. Да загрљајем винемо се петом поднебној сфери, никлој у јауку. Пучину цепај незнаног му јаза, стр. 17. Или:

Зачујем ли шапат гробљанскога цвећа Што ве ко јецање светином разлеже. стр. 9. Или: Месец посрће и клеца.

Све је ту бомбасто, претјерано ш екотравагантно. Исто тако младеначки су и сликови. Н. пр.

Цвет — свет, куг = пуг, олага = драга. тобом = - собом, клица, = сузица.

Када свему томе додамо, да су ови тешки тромш, без живости и слаби стихови- пуни нејасних слика, сплетених или тривиалних упоређења, а мало осјећања, а још мање илузије — онда емо од "при= лике опртали слику ове књиге Стефановићеве, која носи натпис пјесама, а које нити уху годе, нити срцу | говоре.

Додуше избије по гдје-год и које једро зрно н. пр. у пјесми: »Чежња« и по гдје-гдје међу осталим редовима, али то; да баш сасвим не учинимо криво писцу, ево могли би рећи на основу ово нешто мало што ваља у дјелу, да се можда у Стефановићу, ушљед силне лектире, није развила, и није се ни могла развити индивидуалност. Можда се свето није могло десити због тога, што је био и сувише под ввијездом других величина. Но да Стефановић има у себи ин=

дивилцуалности и свога ја, | ом се временом могло

развити, о томе би нас могао увјерити Стефановић у другој свесци својих пјесама. Прије свега требало би да докаже да шма свог душевног живота, да тај. душевни живот умије на свој начин исказати. Тоби. пак тако могло бити, да се Стефановић најприје одрече досадање лектире, да "учини малу паузу, и нека онда почне пјевати, па ако му онда буду пзби= јале какове пјесничке теме, нека их испише и пада у новој збирци. Ако умије, нека учини то.

Едгар Пое у преводу Стефановшћеву испао је сакат. Због тога није вриједно даље говорити 0 том преводу. Стеванов.

Кршњан, брчански календар за преступну 1904. год. Година !. Српска штампарија у Загребу. Стр. 28. Цијена 2 Уредио П.М.

Овијех дана дошла нам је до руку књижица» која носи истакнути натпис, ла како су књижице ове. руке за нас Србе у Босни и Херцеговини од вријед= ности, јер нам оне сачувају многе драгоцјене ствари од заборава; у другу руку оне показују и будну свијест Срба Босанаца, који с поносом могу рећи:

»Лекла вода куда текла, Ми смо Срби од порекла. «

(0' тога ћемо календар »Кршњак« у нашој дичној »Вили« с неколико ријечи приказати.

__ Садржај је » Кршњака « календарески дио, | Брчко српска народна пјесма »Ко крено шме слави, ономи помаже,« »Од када Срби крено име славе 2: Исказ кренијех имена. појединих породица у Брчком.

_ Уредник нам је у одјељку »Брчко« у кратко изнио извјештај о бројном стању православних Срба, као и летимичан поглед културно-просвјетног живота. српеког грађанства, Брчко околни сељаци зову »Брчкие странци »Брчка,« а најправилније је »Брчко,« јер и у "Српском раштј Вука Ст. Караџића на страни 47 стоји:

»Да би ишли Брчко ! По далеко је бјежат низа Саву.« и

__ Брчко шма 915 српско- православних | породица,

о 1487 душа; живља трговина почела је 1850. год.

тада као пш данас трговина бјеше у рукама правовл. Срба. Од 1889. год. Срби имаду цркву и школу српеке установе п тековине; школа, прква, пјевачко друштво »Вијенац« ш српска читаоница на добром су ослонцу и све је материјално осигурано.

Лијеџо је п у српском духу изложено »Од када Спор крсно име славе=« а завршује се: »Док се гласак српеких гусал чује, Српека пјесма док се из њих снује, Српеки гуслар докле шјесму поје, Око њега докле Српчад стоје, Име српско неће потавњети, Крен« свијеба неће престат сјати, Србу мора љепших дана бити! « У псказу крснијех пмена требало је додати и занимање сваком домаћину, п означити Србе домабине странце, т. ј. навести одакле је који п из ког је српског краја. Надамо се да ће до године није прозборишти о Брчком, и обичаје о креном шмену, додавши и „коју

»Кршњаке општитр= да ће описати своје народну

"славу п здравицу.