Босанска вила

Бр. 1.

190% БОСАНСКА ВИЛА 1904

Стр. 9

Недалеко од Охрида спазих једног рибара. Он бјеше бацио удицу у воду.

Назовем му Бога.

— Јеси ли шта упецаог — упитах га.

__— Још ништа — рече тужно. — Гладан сам,

а и дјеца су ми без хљеба. Богме зло је ако им што не донесем.

Њеров жалостан и биједан поглед, као и подерано одијело бјеху најбољи доказ искреног говора.

Дадох му четврт меџидије.

— На — рекох му. — Купи хљеба себи и дјеци!

Погледа ме збуњено и хтједе ми вратити новац.

— Ти се шалиш, ефендија 2

— Зашто

— Вар је све то за мене» То је много, ефендија, много. — Узми слободно! — Ти си, бива, богат човјек. — Јесам. — Машалах! — узвикну радостан. — Сад ћу имати хљеба и ја и жена и дјеца за неколико дана

У овим крајевима свијет је прилично сиромашан. У новцу је доста велика оскудица, тако да се са мало новаца може притећи у помоћ великом броју сиротиње. Али треба имати новаца!

—- Одговарај ми на питања, емшерија. Ако будем задовољан, даћу ти још толико — рекох му.

— Питај, Хазредине. Гледаћу да те задовољим

—_ Јеси ли видио да су прошли овуда мало прије неки Арнаути 2

— Јесам. Прошли су овуда прије два сахата. Водили су собом неку жену увијену. Могло их је бити дваестина.

— Убио их Бог!.. — викну Наум.

— Ћути Науме. Пусти мене — рекох му осорно,

па наставих питати рибара.

— Да ли су ишли правцем Охриду“

— Не, ефевдија. Мало даље одавде скренули су на друм, који води у Битољ. — Ако се не варам најкраћи пут за Битољ је што води преко резенске и преспанске равнице. — Јесте. — Је ли ти добро познат тај пут2 — Врло добро. __ А колико има одавде до Битоља 2

онај,

— Ако путујеш данас до заласка сунца а наставиш пут сјутра рано, бићеш око подне у Сафеду.

— Је си ли био који пут тамо

— Неколико пута. —

— Познајеш ли тамошњи свијет

— Познајем, мање више, све виђеније људе.

— Внаш ли агу Абдер-бен Селима >

— Внам га врло добро. То је један од најбогатијих људи у Битољу.

—- Је ли то добар човјек»

—- Је ли добар јастријеб, вук, тигар 2

— Шта хоћеш тим да кажеш 2

— Да је тај човјек гори од сваке животиње.

— Ах!

— Он је био арнаутски поглавица. Тада је починио много зла. Пљачкао је, убијао, клао. И на тај се начин обогатио, те је данас, може бити, богатији од самог падише, коме нека Алах подари хиљаду година живота! Ефендија: Падишах је у Стамболу, а Стамбол је далеко одавде. Скоро никада лелек раје не допре до његових ушију, али ту скоро допр'о је ипак. Ага добије батина и изгуби паје. Повукао сеу Битољ и сад живи тамо као кнез. Свако га поштује и свако га се боји.

(Наставиће се).

Сељанчице. | Очекивање.

558

Уа ће мој суђеник, зуб Доћи ће на суђен дан, Доћи ће мој вереник,

Доћи ће ми и незван... Доћи ће на суђен дан!

Доћи ће мој суђеник, Донеће ми прстен мој, И с прстеном шарен цвет, Нека види цео свет... Донеће ми шарен цвет!

Доћи ће мој суђеник; Доћи ће ми један дан, Мој премили вереник, Доћи ће ми и незван... Доћи ће на суђен дан!

Дуга ноћи, драгог чекајући, Да ми хоће бар у зору доћи, У зору је зорли миловање.

У зору. Док ме једном под грло пољуби, По две траге остане од зуби, Зора ћути, ал се на дан љути.

Звона брује те буде славује, А славуји уздишу кроз грање: »У вору је зорли миловање!«