Босанска вила
О.
= Довта, доста, — пресјекох га. — Говориш као заљубљен а не као паметан човјек. Шта се десило "тој твојој моми |
— Отели су ми је Арнаути — рече јецајући. = Отели»2 — упитах, прилично зачуђен. — Да, — одговори непрестано јецајући.
= Умири ве, немој плакати. (Остави то бабама. Човјек треба да ради, Србин не смије бити малодушан. Видиш, и ја сам Србин, само друге вјере. Него испричај ми све, ко ти је и како отео драгану.
= Изашла је јутрос с другарицама да се прошета крај језера. Тек што су прешли неколико корачаја, кад се појави наспрам њих чета Ар"наута на коњима у галопу. Престрављене дјевојке "стану бјежати, али Арнаути јурнуше ва њима и стигоше их. Један од њих приђе мојој заручници, диже _је са земље, метну је поред себе на коња и одјури б њом у галопу. Остале (дјевојке нијесу дирали, те се оне вратшше кући и донијеше ми ту тужну вијест.
= Кад се десила та отмица» — упитах младића,
= Прије два сахата. И никакву другу дјевојку нијесу отели, овим твоју заручницу 2
— Никакву.
— Онда је јасно да је то наперено било про_тиву ње саме. Ту је јасна намјера да ти отму за= ручницу. На кога сумњаш 2
Не одговори ништа.
— Је ви ли случајно опазио да је неко бацио.
око на ту дјевојку и да је хтио узети за женуг
()н се малко замисли, па онда рече: У колико је мени познато, нико.
= Али промиосли добро. Је си спазио кога да је кадгод прати 2
— Сјећам ве да је Абдер:бен Селим-ага прије три мјесеца тражио од родитеља. Али она није хтјела, поћи за 5.
= Ко је тај ата
— Бивши официр, Арнаутин, који станује у Битољу и долази често овамо.
= Сад знам све, — рекох.
—-Штаг — упита жељно младић. |
= Он је нашао Арнауте, обећао им повећу своту новаца, ако му отму дјевојку и доведу кући.
— Зар је моја заручница, моја Јања, у рукама оног крвникаг — викну Наум као изван себе. Афедерсум, беже! Него шта ћу сада »
= Спреми се на подуљи пут. Нађи коња, узми собом оружје, нешто новаца, мало јела и гледај да си овдје што прије можеш. Чекаћу те, па ћемо заједно путовати.
а = Куда 2
— У потјеру за твојом заручницом. А бе:
Немамо се кад разговарати. Младић изађе с игуманом. Ја се спремих, Ријешио сам се да, по што по то, пронађем ту дјевојку.
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
Бр
Макнеј се на скоро врати у манастир. Ја му испри=
чах догађаје. (н пристаде да иде са мном у потјеру | за дјевојком. Оседласмо коње и опростисмо се са калуђерима.
На Наума нијесмо дуго чекати.
= Идемо ли у Битољ, бежер — упита он одмах,
— Џолако младићу. Ко ти рече да се дјевојка, налази код агег
Он ме зачуђено погледа,
= Зар нијеби ти сам мало прије рекао..
= Ја сам само казао своје мишљење, а не знам да ли је тамо.
— А знаш ли мјесто отмице, гдје бе то догодило 2
= Знам.
— Хајдемо тамо!
Изиђосмо из манастира, прођосмо кроз каљаву путању и дођосмо до обале језера. Туда смо ишли скоро четврт сата, док не стигосмо до малог једног сеоцета, које се пружало у њ.
— Стигли смо, беже.
Сиђох с коња да разгледам положај. Земљиште бјеше покривено финим пијеском, те се могао лако распознати траг од више коња. Повнавао се и траг дјевојачких папуча.
= Отимачи су Арнаути на коњима — рекох, пошто сам разгледао добро трагове.
Наум ме погледа зачуђено вртећи главом.
__= Зашто Пи тако пажљиво земљиште 2 Шта ВИДИШ туг — упита ме. Е
= Рекох ти. Заручницу су ти отели Арнаути
= Џа то ми је било већ познато. Устани, беже остави се тога разгледања.
=— Ћути — рече Макнеј, који по неку ријеч равумијеваше српски, путујући дуго по Истоку. = Бег зна боље од тебе шта ради.
Насмијах се.
= Науме, знаш ли колико је било Арнаута > уплтах заручника.
= Не знам, беже.
= Било их је двадесет.
= Ко ти то каже 2
= Пијесак.
— Машалах! — викну Наум изненађен.
= Пијесак ми је казао и то да су им коњи били одморни.
= Ти се, беже, са мном спрдаш, ја бих рекао.
=— Брзо ћеш знати да ли се спрдам или не.
= Онда опрости, молим те! 5
— Батали разговор, Науме, него пођимо трагом Арнаута. Не надам се да ћемо их стићи, али ћемо. бар дознати, гдје су одвели твоју Јању.
И ми пођосмо.
Арнаути су отшшли путем, који је водио у Ох= рид. Тај је пут био приличан за ове предјеле и простирао се поред обале језера.