Босанска вила

-- још извозило у Италију и Грчку, троштило би се го

· 1904 БОСАНСКА ВИЛА 66.

Змајева статуа. Млади врпеки вајар Јован Џе_шић, који је израдио споменик Војислава Илића у Биограду, сада је спремио и израдио врло лијепу. статуу покојног Змаја. Статуа је висока 256 цм. а ижљевена је од гипса (ако буде купаца излиће се и од

камена). Стаје по комаду 2 круне. Така Змајева слика |

биће лијеп украс за сваку српску кућу, "етан, пјевачко друштво и др.

Краљ Едвард. библиофил. Енглески краљ познат "је као пријатељ и скупљач књига. Он покушава да прије свега скупи прва издања енглеских класика. Али при том скупљању старих књига, види се да

особиту пажњу обраћа ономе, што има везе са буди

каквим спортом. Тако је прије крашког времена уз велике трошкове набавио најста грију енглеску спортску књигу, која је изашла у 17. вијеку „Мите Басусорефа об. Зрогве.

Браћа се Хрвати буде. Кад је скоро дошао у СОпљет пресједник московског словенског добротвојрног друштва г. Череп Сппридоновић, браћа Хрвати дочекали су га са особитим одушевљењем, кличући:

· »Кивила Русија“ Кад се послије њега појавио

спљетски бискуп Накић, који се бори противу глаго-,

љице у римокатоличкој цркви и противу словенске службе, Хрвати су демонстрирапи вичући: »Доље са "римском куријом, живила глагољица!« Тако се по мало буди словенска свијест и код Хрвата, а са њом ће, ако Бог да, прогледати другим очима и другим путем поћи, заједно с нама, Орје мото и љештој 6у-

дућности. -

Творница жигица у пл Гори, „Лтбвавека Шоуд“ доноси о томе лијеп чланчић, у коме трговачким "рачунима доказује како би се лако могла и требала подићи творница жигица у Прној Гори. Он рачуна на 800.000 становника дневно на свакога по 2—6 комада, онда би се дневно потрошио · 1.500:000 ко_ мада, или пет сандука по 5000 кутија. Кад би се дишње 41. 5:0 кр. А кад би то све држава узела у своје руке, имала би лијепе користи, а поред тога тропита. би се дрвета у земљи и 60—100 радника. нашло би зараде у творници. Ако неће држава, могло би какво друштво, или трговац какав то учинити.

Стогодишњица цензуре у Русији. Ових дана навршило се 100 година како је изишао први царски укав ради објаве закона о цензури у Русији. Најтеже доба за руску штампу било је за владе цара Џавла.

За вријеме царице Катарине 11 штампа се почела

нагло развијати, нарочито кад је гроф Завидовски израдио основу закона о цензури. Ту се, између оста_ лога, јасно вели: »Законом о цензури не ограничава се ни у којој мјери слобода мишљења и писања, већ се постављају границе злоупотреби штампе«. Пи по ред свега тога руски би новинари вољели и најср-

дачније поздравили слободу штампе. И код нас се осјећа. потреба укидања превентивне цепзуре. А је већ да добијемо закон о штампи.

Бугарски се језик поправља. Као што смо Ба није јавили, сада је у Софији била главна скупштина свију бугарских учитеља. На њој се вијећало каквим _ се начином може најлакше поправити бугарски језик и правопив. Скупштина, је ријешила, да се што прије. изда правописни рјечник и да се У основним шко= лама скреће већа пажња чистоти језика и изучавању

бугарске траматико – Ни И

· Нрсно“ име Или слава. Повнаљи опека трговац 19 Џетар Николић у Загребу, који је до сада умножио и растурио толике српске слике, обрадовао је српски свијет опет са једном новом српском сликом. Оригинал је израдила гђа Б. Вукановићка из Биограда. Слика представља највећу славу сваког српског дома — крсно име. Воштаница гори на столу, а гости долазе на честитање. Весео домаћин дочекује их пиљуби | - се с њима, а дјевојка послужује кољиво (панахију).. Слика је узета из питоме и слободне Шумадије. По вамисли и изради она је тако. лијепа, тако величанствено и живо представља крсно шме, да на први поглед видиш како све на слици изгледа свечано и

_ весело. Ова: с. шка биће лијелт украс сваког српеког ·

дома, за то је најтоплије препоручујемо свакоме Ср бину и Српкињи. Цијена је слици у великом златном оквиру 28 круна,

"0 црквено-шнолском штатуту. Рета лао славне Далматинске Цркве« доноси из Цариграда ову биљешку: »Штатут за уређење црквене управе у Босни п Херцеговини био је ових дана предметом | расправљања у цариградском св. синоду. Босанско херцеговачким митрополитима признаје се врховна; "власт у цркви, и од њихове потврде зависи све што се буде радило у питањима, која се тичу конфесио

- налних школа. Чланове централних црквених власти

„именују самостално и неодвисно надлежни : митропо=

_ пити, а потврђује их државна власт. Сва управа у

_ Босни и Херцеговини има строго епископални карак"тер. Покренута је мисао о аутокефалности православне " босанско- херцеговачке цркве, и као да би васељенска патријаршија склона била, при извјесним условима, призпати дабро-босанеког митрополита нашедником некадашњег пећског патријарха. « >

Забава у корист „Просвјете“. Ђачка омладина у Санском Мосту приредила је нарочиту вабаву у корист друштва »Просвјете«. Да би забава што. боље испала, помогло им је тамошње српско пјевачко друштво >» Цобратимство«. О значају друштва, > Тросвјете« поворио је Васо Глушац, филозоф. Ово је прва забава ђачке омладине у корист »Просвјете«, коју ће похвалити сваки Србин. Оваких забава могла би омладина чешће приређивати по свима крајевима Босне и Херцеговине, јер > Просвјета « заслужује да је помсгне сваки Србин. -

Добротвори. Господин Пахомије Николајевић, протостиђел у Чајничу, поклонио је друштву » Просвјети« 22.000 круна. Овај честити слуга божијег "олтара штедио је цијелога вијека, да би могао сада помоћи срискоме народу и његовој (зданици, српској омладини. Слава му и хвала! — ЏИ загребачки >Прив- · редниш« опет је добио једног добротвора. Шотпресједник друштва »Привредник«. госп. В. АЕ навршившш 50 година живота, даровао је 20.000 кр „Привреднику« и тиме дао доказа колико му је на _срцу васпштање и изучавање српскога подмлатка у равним корисним занатима. Матијевић је пи иначе душа тога свега призреднога покрета, а сада је за= служио двоструку захвалност. Слава му и хвала и од наше стране. Надамо се да неће заборавити и нашу »Просвјету« кад му је Бог дао па има откле.

„Узданица“ Чика Јови. Српско омладинско коло Ал а у Панчеву, да би се достојно одужило сјени великог српског пјесника, родољуба ш првака _ народног Змај Јована Јовановића, одржало је 25. јула _ свечану сједницу у спомен Змају На сједници је било више пева метије и свечан (о лој [ој Змају, који