Босанска вила

| Бр. 15, и 16.

__је говорпо проф. Милан Мандровић, пресједник _ »Узданице«. Бо = | |

Стјечај за позоришне комаде. Управа биоградског

народног позоришта, по одобрењу министра: просвјете,

расписала је стјечај за оригиналне комаде из српске.

историје, или из српског живота. Награде ће се да· вати према вриједности дјела. Прва је награда седам процената, а друга пет процената од укупног прихода прве преставе, а даље од сваке преставе, кад се даје тај комад, писац добива петнаест процената. За дјело особлте драмске вриједности, по једногласној оцјени чланова књижевно-умјетничког одбора, даје се сав приход прве преставе а даље сваки пут 25 процената. Ако би који комад заслужио награду, али одвив публике не би био добар, онда писац добија “0, 50, пили 80 процената од свега прихода те вечери, а даље 15 процената особне п 10 процената прве и друге награде. Рукопшсе ваља слати управи бпоградског _ позоришта до !. маја 1905. бев пмена или са њиме. Комади могу бити трагедије, или комедије, у прози, или у стиху, Који год се комад прими, управа га мора у тој севоли шграти и за све то вријеме писац га не смије уступити коме другом позоришту. | Сликари св икона Књижарница Пахера пи Кисића у Мостару јавља српском свештенству и ери– ским општинама у Босни и Херцеговини, да је сту= пила у везу са сликарем св. икона Симом Вукојевићем.

Он је почео учити сликарску школу у Фиоренци.

(Италија) а довршио је у Кијеву (Русија) у чувеној Печерској Лаври. Књижарница прима поруџбине икона, и по комаду и читаве иконостасе. Ми би уз њега за такав рад препоручили п академског. сликађа Шппра Боцарића у Сарајеву, који је радио више иконостаса по Босни, тако, да је свак био задовољан. И цијена је код Боцарића умјерена. Боцарић је свршио сликарску академију у Атини, |

Педагошко дјело. Биоградски учитељ и уредник »Учитељског Вјесника« г. Јован Максимовић штампао је нову књигу: »Основна настава крајем деветнаестог вијека« извјештај са свјетске изложбе у Паризу. Та је књига озбиљна новина у српској педагошкој књижевности, У њој је лијепо и прегледно изнесен напредак на наставном и васшштном пољу у свију културпих народа Азије, Африке, Америке и Аустралије. Јасно и лијепо описивање зачињено је равним сликама. Књига има 14 табака обичне осмине. Цијена је 15 динар. Ми је не добисмо.

_ Земљолисни атлас. По упуству Стјепана Широле израдио је Фран Џајер нарочити атлас за основне школе. У њему су: 1. Школска соба и околина школе; 2. Земљописна престава облика; 3. Нацрт града Загреба; 4. Хрватска и Славонија с пограничним земљама (горе и ријеке); 5. Хрватска и Славонија (по литичко раздјељење); 6. Аустро-Угарска (горе ријеке); 7. Аустро-Угарска (пол. подјела); 8. Европа (горе и ријеке); 9. Европа (државе); 10. Земаљске полутке (планиглоб) Осим тога има 25 слика из свију тих крајева, међу њима градови: Загреб, Ријека,

Пешта и Беч. Цијена је атласу 120 кр а укоричен

140 круна.

Ћивот и мошти св. Стевана. Биоградска „Штампа « доноси ову биљешку: »У манастиру Студеници чувају се мошти св. Стеваша Првовјенчанога, краља српеког, у једном сандуку од кедровине, са печатом св. Саве. Мати нашега краља, књегиња Персида, била је још за живота као књегиња Србије и поклонила манастиру ћивот за пренос моштију св, Стевана,

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

(1 308

Ћивот је до лани био сакривен у манастиру. Он је

· веома скупоцјене израде. Кад се отвори заклопац,

види се у самом сребру израђен грб српски, двоглави орао, који је нешто виши од садашњег наштег грба. Џоред грба види се крунисање св. Стевана Првовјенчаног и св. Сава. На круни, која је такође сва од сребра, стоји написано име дародавца и коме се даје. У Кивоту се.налаве. и одежде у које треба мошти обући, све од кадифе, па оперважене. златом. Пренос костију у нови сандук извршиће се, чим стигне одобрење од архијерејског сабора « __Драмско дјело Иве Војновића. Ово драмско дјело Иве Војновића зове се »Еквиноциј« и било је штампано у издању »Матице Хрватске«. Пошто та је писац поправио и прерадио цио четврти чин, откупило га

је биоградско позориште, а сада га јеод позоришта“

прекупила књижевна задруга, па ће га издати у својим књигама.

Хрватски лест „Школа“. Овај педагошки лист хрватски излази у Осијеку има већ 14 година, Уђређује га Стјепан Широла, учитељ у Загребу. »„Школах се уређује врло добро, скупила је око себе најбоље педагошке раднике. Хрватска земаљска влада препоручила је за набављање учитељима и учитељским и школским књижишцама. Излази мјесечно на читавом табаку, а годишња цијена само # круне,

Прештампано. Из 156. књиге „Вада Јисогјоуепзке АКадетје“ оштампана је расправа: Ђорђа

Магарашевића »/ЖКшвот и књижевни рад Никанора ·

Грујића, владике пакрачког«. — Из »Просвјетног Гласника« прештампано је: »Списак птица у музеју српске земље«. — Из »Бранича« је оштампано: »Право на закони дио у њемачком праву с погледом на римско,« по Конраду Коваку и Хајнриху Дернбургу израдио Драг. Вељковић — Из »Дјела« је оштампано:

»Радијум,« јавно предавање дра Марка Т. Леко. —.

Из »Гласника Земаљског Музеја« оштампан је засебно чланак Томе А. Братића: »Одломци народних правних обичаја у Херцеговини«. — Из »Пољопривредног Гласника« оштампан је засебно чланак М,Н. Лукићевића: »Луцерка«. — Из »Ратника« оштампано је: »Подаци за историју рата па Дрини 1876.« од Стевана Луковића, почасног ђенерала. — Из »Бран= кова Кола« оштампапе су: »Трп приповијетке Стевана Сремца и то »Идеал,« »Дим у дим« и »Микица«.

УН 5 Др. Владимир Тројановић. У Шибенику, у Далмацијп, умро је 3. јула један од најистакнутијих Срба у Праморју — др. Бла-

димир Тројановић. Покојник је био врло интелигентан Србин, који је радио и у књижевности. ШТест година био је ваступник на далматинском сабору и ту се живо заувимао за српски народ и његова права. У потоње доба почео је умно поболијевати, па се лијечио у Грацу и Шибенику, али све узалуд. Бог да га прости и помилује!

Николај Федоровић Дубравин. У Петрограду је умро још 12. јува чувепи руски историчар, секретар амператорске акаде“ мије наука, генерал-лајтнанг Пиколај Федоровић Дубравин. ППокојник се родио 1887. а васпитао се у војним школама, Први знаменитији рад његов бијаше распрака „ТроФ Ростопчин и Москва у 1812. години“ штампана у „Војеном Зборнику“. Он је први употребио богато благо руских архива ва историју српекаг устанка у почетку прошлог вијека. Користећи се тим подацама, написао је два дјела: „Српско питање ва вријеме царовања цара Александра 1.“ и „Студија о руско-турском рату 1806.—1812,“