Босанска вила

Бр. 17. и 18.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904

Стр,. 813

А | | Помоћу тетке, Шала у 1 чину.

По туђој замисли написао Лукијан Тривунов Бранковић.

(Наставак.)

Појава У. Пређашњи п Тереза.

Т ереза: (Ступа на поворницу) Ево ме тетка. (Код улава ва часак изненађено застаје).

Докто р: (ивненађено за себе) Опа је!

Мила: Драга моја Тезо! Ово је мој сестрић доктор Драгутин Грлић, варошки физик. (Доктору) Госпођица Тереза Николајевићева, кћи моје пријатељице. Доктор: Даго ми је.

Тереза: Мило ми је,

Мила: (Терези) Где је Јулка

Тереза: У кухињи.

Мила: Децо! Извините ме само на часак. Рада сам видети, шта је све купљено на пијаци. (Тереза скида шешир) Уједно да дам наредбу девојци, ради ручка. Драгутине! Ти си данас мој гост!

Доктор: (Поклони јој се) Молим, драге воље; прима се! —

Мила: Децо, само на часак извините ме. (Оде у собу лево) |

Доктор: Мени је, госпођице, особито мило, што сам срећан упознати се с Вама, нарочито с Вама, = јер ми је тетка причала о Вама —

Тереза: (О) мениг

Доктор: Да о Вама, госпођице, и то, толико п тако, да сам једва чекао, да се с Вама упознам. Тетка ми је већ причала, да сте наиме љубитељица реалних студија.

Тереза: Реалних студија 2

Доктор: Тако бар разабирам из теткиних речи.

Тереза: На против, господине докторе; најнемилија студија у школи била ми је математика п физика.

Доктор: Чудим се; то су бар главне студије једнога мерника.

Тереза: Томе свакако приговора нема; али мени су то у школи били увек немили сати.

Доктор: А у животу2.

Тереза: У животу2 — Ја вас господине док= торе не разумем. Шта тиме мислите рећи

Доктор: За себе) Добро парира! (Гласно) Ја, госпођице, баш математику мислим, односно рачун, куБевни рачун; тетка ми бар вели, да је госпођица изврстан рачунџија, нарочито што се тиче кућевног рачуна.

Тереза: (у кеприлици) По не знам; сама о себи судити не могу. —

Доктор: Ви сте, госпођице свршили средњу школу 2

Тереза: Јесам, положила сам и испит зрелости. Доктср: Штета што нисте походили вишу школу.

Тереза: Отац ми није имућан, због тога писам могла ни наставити науке.

Доктор: А да запреке није било, коју бисте струку, госпођице, били изабрали 2

Тереза: Филозофију.

Доктор: Зар није лепша техника 2

Тереза: (За себе) Шта само хоће увек тиме 2 (Гласно) Мени није.

Доктор: Госпођице јесте ли сада први пут у нашем месту 2

Тереза: Још као дете, била сам једном са матером овде код тетке у гостима.

Доктор: Чудим се, Ви сте госпођице већ осам дана у нашем месту, а само сте један пут излазили п то, ако се не варам, у Михајловој сте улици ушли у радњу модискиње Маринковићке —

Тер еза: (Угодно изненађена) А то, господине докторе мислите онда, када сте од оне девојке, баштованке куповали ону дивну камелију! —

Доктор: (Изненађено) То Ви знате, госпођице 2

Тереза: Исто тако, као што и господин доктор вна, да сам била у радњи модискиње Маринковићке.

Доктор: Можда ипак не исто тако! Госпођица, пролазећи мимо оне девојке, што је продавала цвеће, спазивши оне камелије, већ из љубопитства бацила је поглед на онога, који Ке купити ону лепу камелију.

Тереза: Да је то једино љубопитство било господине докторе, пре бих можда желела дознати, која је толико сретна била, те је камелију добила 2

Доктор: Ког Нико! Ено је код мене дома. Данас је већ сасвим увенула.

Тереза: Још увек дома!

Доктор: Зар сумњате, госпођице 2

Тереза: Не, не сумњам; али, да није било конзула, то =

Доктор: Конзула2г Опростите госпођице, каквог Ви то конзула мислите 2 (Терсва уздахне) — Зашто сте госпођице сада уздахнули 2

Тереза: Уздахнула 2 Ја сам уздахнула 2 Ја ето п не зпам, биће да је нехотице.

Доктор: Можда ипак вије нехотице. Можда има томе и разлога. Човек уздахне, када, рецимо = несретно љуби; када љуби а — (Тихо удахне.)