Босанска вила

_ Отр. 912.

_190% БОСАНСКА ВИЛА. 1908.

_ су чавови када сам изнепада, без икаквих спољашњих узрока, осећао непојмљиви душевни немир, страх, неку слутњу, као да се тамо, код моје куће, десила

страшна несрећа: умрла мати, или ко му драго из.

куће, или тако нешто, што ми по вас дуги | није давало мира ни станка. ·

ЏИ у таковим "часовима. нарочито сам тражио ма кога од својих познаника, само тек да не будем _ сам. Шлашио сам се самоће и врло често себе самога.

К. Д. Попов, најинтелитентнији међу свима срп= ско-бутарским емигрантима, а по својим душевним

особинама склон фатализму и мистицизму, Ошио ми је у оваквим приликама најмилијт друг. С њиме сам

понајвише ходао, 6 њим сам претресао о нашој за-

једничкој ситуацији, па најзад, с њиме делио и по коју пару, која би се у ретко сретним. | мене или њега нашла. = _______ __ Међутим у Србији и Бугарској. ствари су се развијале све дубље у правцу "реакциономе. Сло-

бода штампе угушена, цензура мери сваку реч ш

тумачт по своме нахођењу, уставна права грађанска

стављена под најстрожију полицијску контролу; у приватном и јавноме животу рука »дрвене качкете« " осећала се свуда, чак и у најзабаченијим засеоцима, где је полиција, по својој вољи чинила 110 по општинама. Полиција, бира, поставља ш збацује кметове, а у сеоској школи фамулоз контролише учи= _теља. 0) политици је могао говорити и писати само онај, који је странци у спољној и унутарњој политици.

- Није чудо што се, услед таквога стања у Србији, створило међу нама уверење, па крај Милан. све

„изазвао,

своје

"имала

био: одлучан противник. радикалној "и имао што да каже против њезина Пери

__Бр (и 18. ово радт. само не би ли, ма у коме. крају "Србије

макар и у најмањој мери, догађаје сличне

· Грљанекоме покољу или Зајечарској буни. Такви су

догађаји њему били потребни, као чаша воде жедноме, те да, у очима необавештена света, оправда,

оне, за које је држао да су душа народнога отпора.

Шта је емиграција, ван Румуније, мислила и радила није ми познато, али шта смо ми покугтавали да радимо на супрот овакој реакцији, у неколико. | Казао сам већ, да нас је румунска полиција. на оку, 'ала око нас се врала и полицаја српске и бугарске владе; то ву биле уходе, које су покушавале да мотре на сваки наш покрет, те

ако

'оптазе ма какав наш смеђ, против. тамошњих ПРЕ

да о томе известе своју владу.

Ту је било и ухода плаћених и случајних, шп такових, који су, из службу. Ми се, Бог зла колико, нисмо трудили да се оградимо од тих људи, у толико више, што је у ономе шаренилу, које се око нас вртело, тешко било распознати мо је од њих поштен, а ко ухода, Нарочито је Мартиновић западао често међу такве

па

људе, једно због својих послова а друго, са отворена.

и жучна карактера, те се није устручавао ни у најтугаљивијим тренуцима, да са својим мислима пред

свакога иаађе. =

Са те његове поверљивост, коју Је. често поклањао људима, 5 којима се тек упознао, умало што се не догоди па нам полици] ја разори наше смтигрантско затапије. Случај је вавимљив те неће бити згорега

да га И (Наставиће се).

а ПН дошли! |

– Гостима на. Југословенској. У метвичкој Изложби у Београду. —

; Браћо, добро дошли са далеких страна, Да један другоме братски руку дамо.

На дело нас зове ток озбиљних дана, Да будемо спремни и да се познамо..

На дело нас зове свето обтварење | | Вековне идеје што чека на слогу.

Наш велики поклич до неба се пење, Да, сакупи браћу растурену. многу. -

На дело нас зову опе свете сени = _-- Које ће се Богу за потомке моли.

- Уједините се сви Јужни веш | Познајте се штрво, па ће те се волит'.

___Схватамо ли дужност у сложноме раду, Знамо л шта је слога и моћ чудна њена, ___Надајмо се опда, верујмо у наду, И у живот и ј будућност. Словена.

И гајимо љубав и. мстрајност јаку И будимо свесни својих, старих мана. Не станимо одмах на првом кораку, Сетимо се вазда заклетих душмана;

Београд. »Словенски Југ«.

Јер помоћи нема од суза и ваја, || од лажних снова, без рада и воље. Наш духовни живот све нека нас спаја, (н је наше прво за сретање поље.

Браћо, добро дошли са далеких страна, Доста су нас мржње трошшле и трле. Поздрављамо освит веселијих дана, · И сву браћу што се данас братски грле.

И словенску целу омладину свесну, На бранику рода што стоји ко стена. 7 Заробљена браћа кад окове тресну, Ко ће бити јачи од Југословена 2

| Купимо се, децо Словенскога Југа, Будућности лепштој оплетимо венац.

На њу су чекања и надања дуга, Њу “чека Бутарин, Срб, Хрват, Словенац,

Одраво! Што вас љубав и одушевљење Са далеких страна све опамо крену.

Наш велики поздрав до неба се пење, Порлрав сваком брату, сваколе (Словену.

Влад. Станимировић,

освете, вршили штијунску

насиље а, у исто време, врати у тамнице све

обележићу