Босанска вила

_ Бр 17. и 18.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 321

мељу 8—9 метара, а саграђен је од храстових наслаганих стабала и исјечених греда, на коме је тек сазидан други темељ од дивних мраморних плоча и чврстог камења. На њему се уздижу гигантске грађевине. Ове је ово урадила човјечија рука без машина, без сложених парних справа, са примитивном, простом справом. |

Венеција носи име од старих парода Венетер, Келтеко-Илирског стабла, који за вријеме владавине старих Римљана бјеху насељени у крајевима данашње Венеције. У својим земљама бјеху Римљани подигли више градова, од којих тада бијаше најважнија и најзнаменитија Аквилеја на сјеверу, близу границе данашње Италије. Кад Атила, хунски краљ, предаде Аквилеју мачу и огњу, становници побјегоше на сјеверо-западну обалу Јадранског мора и подигоше па кољу град, на лагунским острвима, који бијаше згодан како за трговину тако и за одбрану.

Републиканско стање налазимо већ у седмом вијеку под управом неког херцега (Дука, Доге) Власт се републике убрзо пружала преко границе Венецијеке. У срећним ратовима са својим моћним су= сједима. Ђеновом п Пизом, ојача тако да у креташ= ким војнама бјете она у првом реду. Ширењем своје моћи с поља, развијала се она п унутра. Тако је већ у дванаестом вијеку обравован сенат, а мало доцније пи велики савјет. |

Највећи сјај доживље република под управом Доге Енрика Дандало (1192.—1205.), знаменитог човјека и великог ратника, који би пзабран за херцега тек у старости Необичном срчаношћу и храброшћу једног младића, и својим заносвим говором поведе своје суграђане, старац од 94 године, скоро слијеп, против грчког царства и почини јунаштва у грчким водама. Заузе Цариград и основа латинско царство. Њему не би понуђена круна Умрије 1205. године, а сахрањен је у светој Софији у Цариграду.

У 14. вијеку пријетпла је опасност републитт у рату са' Ђеновом п савезницима, али у битци код Шаогија доби сјајну побједу Доге: Контаринш. Моћ Ђенове и савезника бијаше сломљена. Обруч гвоздени, који је стезао републику пренуо је. . Годие 1381. Падуа, Белуно, Фелтре, Басано, Веропа п Виценза а доцније Удине, Фрпаул, Бергамо, Бресцна, Крема и Кремона, Јонска сестрва и Ципар падоше под Мљетачку републику.

Мљетци се бораху за превласт. У републици се изроди борба између племства. Она се стиша уста= повљењем савјета десеторпце, гдје сваки трибунац имађаше неограничено право-и власт у савјету. Нестаде обзира у савјету на положај и ранг, страх, обзир п приватне интересе. Тим дјелом бијаше република достигла врхунац

Настаје доба падања периоде, али тихе пи“ ла-

гане. Откривење морског пута за Источну Индију.

оштети трговину и пад бпјеше пепзбјежан. Пошљедњи

Доге Лодовико Мапин положи своје достојанство 16. маја 1797. године пред француским походом. Град бјеше од Француза посједнут и предаде се. Године 1849. паде стара република под Аустрију. Год. 1866. 1. повембра Виктор Емапуел 1. као владалац ушао је у Венецију, пошто она, према уговору у Бечу од 8. октобра, бијаше додијељена, Италији.

Сила мљетачке републике и неограниченог ла-= тинског царства, бијаше изврена основа за развијање и њене културе а нарочито вјештине, која је тако бујно двјетала и развијала се, да од њемп сада Венеција живи, јер јој је то најдрагоцјеније п највеће нашљеђе. ,

Израда мозаика бјеше већ у 11. вијеку веома његована. Белини (+ 1516.) и Цима да Конеглиано (7 1517.) бијаху највећи вјештаци и са њима та вјештина достиже врхунац и остаде ненадмашна у Мљецима. Е

Антовије да Мурано и Ђиовани са својим ученицима у половини 15. вијека припремише сјајну ставу у сликарству Тетрегатајете! и Оетајегет златној перподи талијанске вјештине. Вјештаци а етђегосп — Гпоргионе (1 1511) Палма Вехио (у 1528.) Тициан (+ 1576.) Пордепоне (+ 1589.) Бордоне (1 1570.) Тинторето (+ 1594.) Паоло Веронезе (7 1588.) Јакобо да Понте оснивалац гепгтајеге! (+ 1592.) испунише палате и цркве дјелима бесмртне љепоте и ненадмашности и издигоше Венецију на ступањ првог, умјетничког града. Са њима сликарство достиже врхунац, послије овог настаде периода опадања, али охоло још даваше по ког умјетника првог реда Тиеполо (| 1770.). Тек у 19. вијеку појавише се прави умјетници, који са новим жаром увдигоше мљетачку вјештину Шпиавони (+ 1858.) Санти (7 1866:) Липарини (7 1856.) Индини, Гианхи ит, д.

Упоредо са сликарством развијало се вајарство, Од чувених вајара истичу се Ђиакомо п Пиерпаоло; даље Масење, Антонијо Ризо (1 1476.) Канова (7 1822.).

Архитектура слави највиши триумф у готском и ренесанс-стилу. Јако у њој свијетле имена Јакопо Сансовини и Ломбардији, а не мање чувени су Буоно; '. Бергамаско,“ А. Виторија, Лонгхена п Скарпагњино (15. и 16. вијек.)

Свака је палата у Венецији дјело вјештина, ума, мопумептални споменик њених твораца. Свака је дрква збпрка споменика, слика; вјештина све што је могла дати, као и то што даје Венеција, тамо се то слаже као у каквом музеуму. Свака палата, свака прква, свака улица, свако мјесто од значаја је у Мљецима, свако од поменутог има нешто у себи, нешто за се тако лијепо, тако дивно, да се човјек чуди да ли је то човјечија рука створила или нека невидљива сила. Фотографски су снимци врло слабе копије; сви су описи и путописи недовољпо јасни, често мрачни; из њих се не може видјети Венеција. Ко хоће да је позна, треба да је види и све да прође,