Босанска вила

Отр. 320

1904. БОСАНСКА ВИЛА. 1904.

Бр о и 18.

Кад би било поруке с оне стране гроба = 8а-= –

цијело би нам наши мили и драги поручили :

»Не дижите нам камените, него живе споменике милосрђа, јер су и Богу и нама угоднији!...«

»Подај у жива уста!« — вели народна филозофија.. ђ

Не треба мислити да улична свјетина нема овјећаја. Има. Али на свој начин. Она ће капу скинути п побожно се прекрстити при. сиротињском погребу, јер у њему види и своју трагедију..

Али шта ће ту свјетину па от при погребу богаташа, који никада није ништа допринио општем добру; коме се и у мртва уста меће, док толика жива гладују!!... |

У индустријским државама, таша служи сиротињи као извор заслуге — може се та парада оправдати бар с тога гледишта, Али код нас — никако! Јер новац, који се овдје на то изда, одлази у пноземство и тамо циркулира. | -

Ако и на даље раскош тјерамо, — можемо на=

прајед, па чак и у томе прорачунати, кад ће руда

ударити у бријег... НЕ –

Сасвим је, пак, што друго, кад умре човјек, који је велике заслуге стекао по свој народ, па му мјеродавни фактори приреде величанствен погреб и подигну сјајан споменик. | | У томе случају цио народ. осјећа губитан, па и

она улична свјетина, која је дио те цјелине.

Маса народна, баш за то, што је маса — не може својим мислима и осјећајима дати пзрава. Зато њој тај погреб и споменик годш, јер. види у

пије раскош бога=

њему израв и свога пијетета према покојнику. Тај је великан и њу задужио овој ПА јона ов за опште добро.

До пијетета, који извире из душе цијелог народа, не допире ни сјенка друштвених предрасуда, а тако исто ни људска сујета; јер над тим шијететом, над тим вјечитим спомеником == трешти звијезда народног признања...

Можда ће се за те бесмислене параде код

_ обичних богаташа и неваслужних људи рећи:

»Е, па шта ћемо, кад је свугдје таки обичај!

То није никакав разлог! Њиме се нећемо ни. мало оправдати! Ако ко чини криво — пз тога баш треба да црпимо поуку а не да се на њега угле= дамо ш за њим поведемо! А морамо и то узети у обзир да су евугдје — друге прилике.

Сриска је сиротиња извор, из кога наши богаташи црпе. Џа ако буде једнако тако ишло = извор ће се писцрпсти, па шта онда7!... | |

Највеће благо једнога "човјека јесте — његов

народ; а највеће благо једнога народа Јесто = 6 пова држава.

Али како да. процвјета она држава, чији народ. нема смисла за А ПП пој сваки рад

Па свако себи вуче = ту је Ур

равуло народце снаге у свакоме погледу!..

Јао што је општи морал темељ. моралу појединаца, тако нп благостање једнога. народа служи ва основ благостању његових чланова... у 5

И а Савка С.

Елсогдб 41 Мепегла.

______(Писмо другу Дутану Јездић) - ( Руму 1 |

б „Мепиае-а. Хитро, устасмо, | спремисмо и изађосмо на кров лађе, да ПО видимо Венецију. Хитри Венус већ је пјенушио море у Гранд каналу. Овиждање лађе означи да смо већ ту. Ево насу Венецији.

_ Тек мљетачка вила дизаше вео магле с

| ници окупана јаком јутајњом росом. Уз јаспи "08 ла са торњева сјајних цркава, који зову на _јутрењу мису, показа нам се дивна и чудновата · Венеција. - -

На сјеверо-вападу Јадранског 5 мора. подиже се овај знаменити, свјетски град не мање од 118: лагун-

ских острва, од којих су Риалто и Гиудека највећи,

заузимајући обим од 1 ки. Број је становника 160.000: При крају ХУШ. вијека Пе (65 56: 000 становника

== енеција, Венеција! будио нас је камаријер || | брже 66

број достиже стару висину. · 160 капала, а 400 мостова спајају острво са острвом

: уквасити ногу.

· чаробног града, оставља) јући нам га на повор-

подавило за вријеме "великих поплава. 1540. године бјеше 107.000 становника, а пошљедњих година њихов

Кроз Венецију п пролави

тако, да пролазећи кроз свих 2100 улица, не морате У Венецији су: коњи, кола, велосицеди и аутомобили непознате и непотребне ствари. Само на Лиду, између (Свете Јелисавете и морског купалишта има. коњски трамвај. Чамци, гондоле, барке п лађице то су саобраћајна средства за Мљетке, опш

"замјењују вожњу у правом смпелу. Канали суп репуни "чамаца п у њима ПА Пи рибе. -

Ако се погледа како је подигнут овај град,

_ може ве с правом рећи да је варош на кољу. Овдје

се може видјети, шта "је У стању дуо ери људска марљивост ш снага. Ове ове охоле палате и богате _ које стоје“ тако 10800 леже наду боком те-=