Босанска вила
1908. БОСАНСКА ВИЛА 1904. |
Бан 17. и 1
пена и (ел У 206! џенета (бтр. 18. 38. 166. 1
178.) шандуда (стр. 198. и 184), шаргија (стр. 169. 5049 ); шенлук (стр. ПА шалта. (стр. 185 169. п. 1) ширила (стр. 190).
____Пале суми уочи грешке, у којима је Ћоровић _овде доследан, те по томе нити су омашке перу, нити преступи влагача и коректора, него Ћоровић држи јамачно да тако ваља. Прво лице једнине у аористу помоћнога глагола битши свуд је без 2 (н. пр »да би ја« (стр. 87.), »умрла би« (дваред на стр. 6), уја не би мого« (стр. 18.) »ја би њу објесио.. на вјешала би.. (етр. 119) и т. д. један једини пут (стр 198.) стоји правилно 627.) Квалтативан генитив, који у нашем језику може стајати атрибутивно, у Ћоровића је овде махом погрешно употребљен адвербијално, 1 место квалитативног инструментала (н. пр. »обоје су мрачна изгледа, оборених глава, гледали преда сем ћутали« (стр. 3); »оборене главе приступи му« (стр. 10; »оборене главе изађе« (стр. 48);
оборених глава осјећали на себи« (стр 75); у Ћо_"ровића је на дневном реду: ошетупише (стр. 28.), от= суство (стр. 400 отскачу (стр. 14.), отекакала (стр. 92.), отскочивши (стр. 183. и 198.), отскочише (стр. 234.), натскакивао се (стр. 169.), потскакујући (стр. · 100.), потекакиваше (стр. 285.), огскакишвао (етр. 2341, отејео (стр. 47.), отејече (стр. 158.) огојечно (етр: 96. и 215.), потејећале' (стр. 195), шечезе (стр. 175]. ми 175), шечезну (стр. 176., исчезне (179. крај правилног аачезавати (стр. 205.); јавља се и: »молећим гласоме (стр. 28.) »модећим погледом« (стр. 44), »околостојећима« (стр. 158., »дречеће« (стр. 285.), а има и: »викајући« (стр. 28.), »чељадима« (стр. 26), »сво цвијиће« и др. А-никако се не Бе лепо да заоквире овде: »сплуета« (стр. 1.) ">конкуренат« (стр. 4), »конкуренција« (етр. 116), »модерно« (стр. 94), »атлет« (стр. 139.) »брилијант= ски« (стр. 60.), »бомбардирање« (стр. 100), тизам« (стр. ПА »монотоно« (стр. 178.), »колосални « (стр. 207.) и др.
-__ Све ове замерке тат Ћоровић примш без замерке и уважи, критичар« са 186 стране у овој вбирци његових прича, него искрено му одани стари пријатељ
ЈЕЋ Сад. –
- | Ј _ Лоти
| Пјесме Лавара Симова, Ђурића. Издање | уреде
ништва. »Слободе.« (Сан-Франциско, Кал. 1 Поесвећене српској омладини. Стр. 158. и ХХГ 9. Боке-
љев сан у Америци. Слика. у једном чину. 1 арта.
Лазар Симов Ђурић. За позорницу удесио Вељко
_ Радојевић. У Сан= Франциску, 1904. Стр. 20. Цијена 2:
Обје ове, доста скромно израђене, и пуне штам-
__парских погрјешака и апострофа, књижице, немају. "толико литерарне вриједности, да би се 0 њима мо-
гло много, надугачко и нашироко говорити. Издане су обје у Америци, и као што се види — авгори су
им Срби пресељеници, доста нејаки и невјешти на.
"литерарном почасном, но веома трудном, попришту.
Но оне нијесу ни за осуду, сурову и немилосрдну.
осуду, багателисање. Има нешто у њима што при-
влачи пажњу читалаца, што их интересира и наводи
на доста горка и сјетна размишљања, Прилично. невјешта и непјесничка рука дала нам је доста материјала, прта и боја, до душе блиједих ш не особено ИД
какве слике 0 животу наше браће.
ни ријечи с њоме не би о -
»скрштених рука повуче се у страну« (стр. #7.), »те су га сељаци и.
врлине и надијонални осјећај, него и облик ху: "просвијећенога- свјетлошћу. хришћанства човјека. кад
> еум а“ _
јер му их не казује »какав српски
_ничаки комбинированих, по којима можемо, _вјесним напшрезањем воље пи маште,
6 оне стране Океана.
Тежак је и мучан | кивот Срба досељеника. Ни код освоје куће, у отаџбини, гдје сунце љешше сија,
небо је милостивије, гдје се тако слатко сања о ве-_
ликој српској будућности — није Србин миран и задовољан; Нека носроћа, неки зао удсс мори српске
_ груди. Заштог Зато што има добре и јасне очи и "види Српство онако — како је. Идеал се сударио с
горком јавом; напушта,
дом се оставља, рођено се огњиште и на ороду По; водама, туђим Ми вјечним,.
· Србин лута, тражећи себи бољега и безопаснијега
к та.
= Олато, влато, шње ти неки глас у дубини
_ душе, као и пашем пјеснику, злато, богаство, двори, ·
почасти. слава! И сања себе српски емигрант у
одјећи Крева, сања, како се богат и обновљен враћа
у своју јадну отаџбину, у свој завичај, да помогне својим блиским, просвјету шири да заловољан гледа ојачање и сребу. новога покољења. | племенити снови, који кређу у нап ријед, но сударају се са суровом стварношћу и у резултату — горка
страдања, малаксалост. испуштање светога народнога, 5
знамена, и ишчезнуће у мору туђинштине. Сам је пјесник најбољи преставник тога реда људи, он нам најискреније говори о томе. Преварен у својим надама он се обраћа јаворовим гуслама, и труди се да помоћу њих каже искрену и горку ријеч свима
__онима, који трче туда, као и он, занесени лијепим,
но варљивим сновима. Биједа, сурова неприлика живота,. кад се у борби за опстанак, губе не само панога,
се кида са традицијама п гледа се »само на себе,« — така биједа прати и нашега пјесника. Н0 оп није од слабих, неспособних за борбу; није оп подлегао. Он је и у рудокопима исти Србин као и у Српству,
тон се моли Богу, мисли о отаџбини, о своме народу. -
Он свуда носи у срцу своју отаџбину. Прочитајте пјесму »Под земљом у Амерпци« (стр 15.) Нађиће-
_ те нешто што ће вас доста пријатно изненадити ;: то
је она часност_ мис, које радник гаји према земљи,
истина туђој, но земљи, која му хљеба даје. Не ваља
против земље говорити, Која но је међ другим земљама, Као сјајан мјесец међ звездама 'У напретку, у праву и реду, _ Пу сваком осталом погледу (стр 17)
ш гдје је пјесник- могао много видјети, чути и мно=
_гоме се научити.
у А у доста лијепој пјесми Па јтна сјена« при= тодној „Нема мане неоправдане,« видјећете, да се пјесник умије разговарати са светињама. срца и душе своје. Пјесник сам сједи у хотелу. Напољу врева дана, шум великога града: по улицама врви народ, сваки се жури шеелу свом. А у соби; у тишини пјесник се сјећа своје матере. Он мисли о њој и излива своје срце, своју д а највише за српски језик, лијепи српски језик, чију љепоту, нажалост, вам писац у туђини није сасвим сачувао. Но и мати је пјесникова Српкиња. Писац се МА њених савјета; |
са пастворити које=
Лијепи п
душу »првоме учитељу свом. благодари „Му. » на домаћем васпитању;