Босанска вила

Бр. 17. и 18.

СЛОВЕНСКА ИМ СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ,

Чешка књижевност.

Каролина Овијетла заузела је међу највиђенијим_

чешким литератима видно мјесто, не само по количини својих литерарних радова, него и по вриједности ш богаству идеја, које у тим њеним радовима налавимо. Чешка читалачка публика високо цијени све што се зачело у срцу и уму ове даровите списатељке и што је из њеног пера изашло: Њезина су дјела пуна мекоте п благости, пуна су оне праве женске племенитости, која привлачи и очарава. Чеси имају већ спремну своју читалачку публику, која се не задовољава са стварима ефемерне природе. Чешка читалачка публика приготовљена је и васпитана и за озбиљније проблеме људскога жи= вота; с тога нас ни мало не изненађује што Чеси имају импозантан број својих издавача, који са велаким успјехом издају све што су стварали њихови бољи, домаћи писци и што се појавило на тржишту признате свјетске литерарне продукције. Образованији Чех може наћи на свом матерњем језику готово све литерарно и научно благо културних народа, зашто треба само захвалити издржљивом и неуморном раду својих књижевника, који знадоше правилно оцијенити вриједност књиге у развитку чешкога друштва. Код нас још и дапас и најбољи наши књижевници рђаво пролазе, јер нема ко да их чита! Назад тридесет или четрдесет година и код Чеха тако је било. Можда би и до данас тако остало, да се код њих није нашло људи, који су увидјели да је потребно један народ пробудити и упознати га са вишим сврхама живота, преко ког је више од два стољећа прелазила свака невоља и на ког је кидисавало свако зло. Први чешки литерарни радници колико су год писали, још су више учитељовали т. ј. пропагирали су живом ријечју у ширим друштвеним

редовима о значају писане ријечи у подизању и обра=

зовању свију народ, који се у свјетској утакмици боре за опстанак. И рад је донио плодове. Сваки Чех данас појима важност књиге и црпи из ње поуку како је човјеку најбоље радити, па да своје стање побољша, а свој живот преуреди и учини олагороднијим. |

Дјела свију признатијих чешких писаца издата "су више пута у разним јефтинијим и скупљим издањима. Издата су и сретно распродана, а то значи да Чеси воле књигу и да им је она постала животном потребом, то доказује да су Чеси у истину културан народ.

Тек су четири године од како је умрла Кајолина. Свијетла а већ њена дјела дочекала су цјелокушно пејање! Како нас изненађује плодност; којом се украшавао живот те велике жене! Она је папи сала за вријеме свог литерарног рада тридесет покрупних свезака. У тих својих тридесет књига она није трпала што му драго, већ све што је написала добро је промотрила п проучила, о свему је паметно размислила и све је тако углађено исказала, своје мисли у таку је умјетничку форму обукла — да је то дивота!

Радове Каролине Свијетле издала је позната књижара Ј. Ону Пошљедњој је књизи — по реду тридесетој — натпис: Из литерарне усамљености и други ситни радови, Та кљига управо могла би се назвати мемоарима славне списатељке; У њој опа

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 881

износи своје доживљаје и приказује своје односе према другим књижевницима и народним радницима, из година педесетих минулог стољећа, од ког се доба и датира јачи и живахнији покрет и полет чешкога народа. Ко хоће да позна Каролину Свијетлу нужно му је да ту књигу прочита; њом се допуњује њезип рељеф, од ког је свака црта племенита и красна. У тој књизи доста је пригодних и пропагаторских чланака, којима су Чеси подстицани на зближавање и користан рад.

Каролина Свијетла долази међу оне ријетке велике људе, који не раде само за то да постану популарни и да им се диже име на велика звона. Опа. је држала свој рад као дужност, па зато и није налазила за њега. побуде у похвалама и ласкању, већ у савременим потребама свога народа. Она није ни трпила фраза јефтиног и отрцаног патриотизма; зато и јесу организаторски и пропагаторски радови њезини увијек стајали над површношћу исцијеђене пш празне славе и популарности. Те ријетке особине тијесно је вежу и данас са младим генерацијама, што ће остати и у будуће најдрагоцијенијим обиљежјем њеног умјетничког профила.

У овој пошљедњој књизи Каролине Свијетле налави се доста привлачних епизода; она нам износи живу слику како је друштвени живот четких писаца текао прије педесет година; ога приповиједа о својим шитерарним симпатијама и споровима, што их је тада имала, 0 својој лектири, о томе како је довријевао

"пи како се без пренагљености формовао њезин богати

дух и како су ницали њезини радови. Из те књиге упознајемо се и са другим чинитељима који су тада избијали из народног живота у престоном граду Прагу. Каролина Свијетла прича нам и о себимо другима неусиљено, отворено и иекрено. Као и у осталим њеним дјелима, тако и у књизи: Из литерарне усамљености, налазимо врелу и племениту њезину тугу за познањем свега што је добро и лијепо, напредно и истинито.

Каролину Свијетлу називају највећом Чехињом; дјела њена свједоче да она то име и заслужује. у овој поштљедњој књизи њених радова има и чланака, који се искључиво односе на жене п њихово стање. Један од таких чланака носи назив: »Листови женама о женама« а: други » О) васпитању жене.« Кад се упустимо у читање тих састава, ми познајемо мисли= тељку дубоку и свестрану; познајемо жену са ријетким свестрапим образовањем. За поменута два чланка вели један чешки литератор: требала би да остану стално као еванђеље чешких жена, јер ништа сјајније, ништа напредније, ништа свестраније пије написала чешки жена о женском питању.

Каролина Свијетла схваћала је значај литературе и списатељску задаћу сасвим друкчије но што је схватају други књижевници, нарочито код нас Срба. 0 тој задаћи у равним приликама она нам казује, е је она свој списатељски рад сматрала као неко свето посланство. Пошљедње мудре ријечи, које су изишле из душевне радионице ове заслужне и вресне жене гласе: »Књижевник треба вазда да предпоставља, да говори људима, код којих је васпитањем и особним премишшљањем већ стечен пи развијен извјестап фонд моралних појмова, начела и самосталног расуђивања и да се они неће одрећи своје мисли, ако се не увјере е је мисао пјесникова боља и краснија. Та књижевпик и није ништа друго до пријатељ п вођа читаочев, он је само тумач између

Ја У Мошо