Босанска вила

1904. БОСАНСКА. ВИЛА 1908.

5 17 п о

_ њега п живота, а никако непогрјешног оракла.« —-

У тим је ријечима обухваћено читаво животно и умјетншчко вјеровање списатељичино, код које бијаху дивно, неравдвојно и хармонијски спојени живот и умјетност.

Велики би добитак по њас Србе. био, нарочито по наш женски свијет, који се трује са бљутавим и опекурпим њемачким и француским романима, кад би смо које дјело од ове чешке списатељке више превели на наш језик. Њена дјела васпитавају а нама је тако потребно васпитање! | ___Е. Мајкић.

| емачка Као

ратује сјер РРИУ у Берлшну почети излазити лист, који Бе имати задаћу, да критику стави под критику. О сврсм овог листа говори се у програму овако: „Мора се аутору дати прилика да му се изложи што је погрјешно п насграно, да се брани од неправедних нападаја _фељтонске критике, да му се даде право, има п лупеж. Мора се дати прилика младим талентима, које једнострана критика. потискује и упшштава, да и сами дођу до ријечи. До сада су аутори има= ли мало прилике да цјелокупну критику па своја. дјела и сами подвргну критици. Ову очигледну“ правишну хоћемо да испунимо са пашим листом. Јаван пепарташчан форум нека буде наш: лист, сло· бодна ријеч наџаднутом, а правда пеправедно нападнутом. Лист треба да буде слободно уточиште свију. умјетника, писаца ш музичара и оних који стварају, п оних који приказују; ми ћемо (без икакве клике

слободно напријед. корачати. _ Непартаичност п пра=

вичност наш је једини циљ“. Судерман је први од. њемачких писаца устао против декадање критике, а. данас се ево оснива лист у Њемачкој, који ће стати у одбрапу аутора, То је знак да сувремена. критика данас не стоји више на висини, а и познато је, када се узму у обвир силни листови, од. којих сваки критикује и мора да има свога критичара. У тој огромној ПА И 1 О ПИ РОА листова. лежи. | рок

скоро не наступили потреба п и Код нас брат. (о од надри критичара непотребних листова, или бар · непотребних критичара. — Стеванов.

Енглеска књижевност.

Најстарији енглески лист, Па Париза јављају, да се тамо њежно преселио у. УЈЕ НО и престао излазити лист „Паја. Мезвепсег“ пређе „ Меззепсег“, најстарији енглески дневни. лист на кон= тиненту. стари лист има историјски значај;

Овај ; основа: је 2. јула 1814. под властиштвом и уредништвом браће Галињани, ш први претилатник његов било је херцог Велинктон. "Рај лист играо је улогу, у дјелима многих енглеских писаца, _ читао један чланак, 0 коме је рекао: ма ве пробу=. дим једнога дана, п осјетим се славан“ "осим тога изашла многа птема Бајронова. На том ву писту браћа Галињани стекли имање од 100 ми= лијуна круна, које је већим дијелом употребљено за филантропске циљеве. У поштедње вријеме конкуренција „Њу-јорк Хералда“, тако им је сметала, да. приходи „Меззепсега“ нијесу били толико сјајни.

'Ш ЈЕ: __

Под тим натписом ускоро бе

на које -

Сабетапв |

као Дикенса, Тикери-а, Вилкла Колина, У Меззепеегу је лорд Бајрон _

у њему су

о ПИЖЕВНЕ : УУЛТУРНЕ ВИЉЕШНЕ,

| Поштовање великана. Дан кад је Зола умро ава изгледа постаће памјатним даном француским у "великом стилу, то ће бити управо као неки светац. сверепубликански. Бар ове године приређује лига људских права 2. октобра свечаност и позива народ, да у читавим масама посијете гроб Золин на гробљу монтмартском и да тако ода пиету великом шреставнвику француске књиге, славном романсијеру п поборнику лиге за људска права. Ми Срби треба да се. од " Француза поучимо, како се народни великани штују- О тога Французи и јесу велик, слободан и славан народ, јер З8АДу да поштују, што је њихово.

Нов: лист. Са почетком школске годипе покренут је у Биограду нов лист под ишменом- Дом и Школа. _ Ио самом натпису види се, да је лист користан ва. васпитање српске омладине. За. садржину јамче, осим уредника г. Др. Миливоја Јовановића, проф. још и _ пар. Др. Светозар М. Марнаса, пткол. "љекађ, Мирко М. Поповић и Лука Зрни!, професори. Шрва два броја, изашла ву са одабраном садржином, а нарочито нам бе А чланак Т. |. Њ М, = | сваки Бодитогн па и ако ве »лимо сваки, ипак -ваглашујемо: нарочито родитељи у нашим МОРИН Дом и Школа излави сваког [| и 1о-у мјесецу, година му је од !. септембра до !. јула Цијена је писту, за 10 мјесеци 8 дин. или 10 круна, на по кидине # дин. или 5 круна Претплату ваља слати на | администрацију, а може се претплатити и на пошти. Ми га сваком топло шрепоручујемо.

Највећа земљописна карта на свијету: Енглеска | војена власт довршила је огромиш земљовид Енглеске и то након 20- годишњег рада, Карта се састоји из

130.000 дијелова (мањих листова) п тако је опширна, да се на зој виде, не само поједине вароши, села, путеви, њиве и жељезнице јасно, него чак ш поједине куће, ограде, зидине, јендеци, па чак и поједина дрва у пољу, савијутци на жељезничкој 1 Е диреци и Г јавне. таблице. питА

_ Радосна“ вијест. Пашу нам из. ПДитебурга, у Америци, да су Срби, "који. живе тамо. закључили подигнути на акције по. 100 долара велику и лијену

_ зграду, а зваће се »Српски Доме. "На првој сједници

окупили бу око. 4000 7 долара. (во нас врло весели, | туђини, гдје је шака Срба добиће дивну величанствену зграду, а стаће 50.000 долара, на којој ће св лепршати српска застава, а ми овдје, глје нас је вебиша немамо ни српске читаонице. По овоме се. види да чврста воља може све.

Патријархов поклон По "крунисању ЊЕ Краља _ Петра |, цариградски патријарх Јоаким 1. поклонио“ = је- Краљу икону Св. Џетра и Павла. Икона је рађена “ Св. Гори код чувених црквених живошисаца браће а ПА Висина је иконе 40, а ширина 80 ум. Са

другу је страну иконе израђен бијели двоглави орао -са круном, а пад њом је грчки натпис: Њ,В. Краљу КГ Џетру !. а између крила потпис: Патријарх Јоаким ШТА 1904 Икопу са својеручним _ писмом патријарховим донио је г- др. Милап Пећанац, секретар српског џобланства у Цариграду и предао краљу.

_ Новосадска. трговачка омладина. Шримили смо правила ове корисне српске установе у Новом Саду. Тако Бе рта српека омладина 1 доље п више