Босанска вила

Стр. 388

_ Бр. 17. и 18.

моћи спремати своје чланове за пректични живот, помагати им у нужди и подизати српску трговину, држећи се општега начела свој своме. На тај начин подизаће се овака друштва и по другим мјестима српским у Војводини и тако стварати чврст и васпитан - трговачки подмладак. Кад ли ђе се, Боже, код нас увидјети потреба за стварање трговачких и занатлијских удружења 2

- _Добротвор. У селу Белегишу, у Сријему, озидали су врло лијепу српско-православну. капелу па тамошњем гробљу белегијшки свештеник Спиридон Мауковић и супруга му Катица. Осим тога онп су снабдјели ту своју задужбину свим утварима, које требају за свето богослужење. А кад је капела посвећена, позвали су на част преко 50 сеоских дома= ћина. Остали дио свог лијепог имања поклонили су свештеничком копвикту у Карловцима. Слава и хвала тако свјесном свештенику и народном добротвору заједно са честитом му попадијом. Такови свештецини требају српском пароду.

Једна молба > Босанска Вила« моли све српске књижевнике и пријатеље да јој помогну да може изаћи у свечаном руху прослављајући краљево крунисање и стогодишњицу устанка. Она се нада ли= јеном одзиву, тим: прије што би се на тај начин дала прилика да изнесе и покаже овамошњим Србима ту ријетку свечаност, то свесрпско славље, јер многи и многи не могоше доћи у Биоград да то све виде, а _то би се још боље могло постићи кад би могли до"бити на послугу слике, пили клишета разних сцена. Пошто пијесмо добили доста радова, ни клишета а ни слика, то не могосмо издати ова два броја, у свечаном руху, као што смо мислили. пи желили. Зато молимо све пријатеље да нас помогну у том послу.

Учитељи код краља Петра. Краљ Петар примио је све учитеље п учитељице, који су били окупљени на учитељској скупштини у Биограду. Краља је поздравло предсједник скупштине Урош Благојевић, учитељ из Биограда. Краљ је изјавио, да је потпуно задовољан са радом учитеља п учитељске скупштине п са пнтересовањем распитивао се о раду и напретку школа, учитеља ш просвјете у народу. При поласку краљ је рекао, да учитељи могу на њега п владу му рачунати увијек као на пскрене заштитнике по учитеља п просвјете. (Он много полаже па учитеље, јер ови треба да спреме и подмладак 1 народ за самосталан п слободан развитак. У њиховим је рукама будућност Српетва, ш он се нада да ће је онш умјети чувати. На крају им је зажелио срећап пут и замолио да народу однесу његово поздравље. Заиста лијеп примјер, како треба учитеље цијеншти. УНА (6.«

Наши повјереници. У Тутрији нашим читаоцима јављамо да су нам повјереници гг. Страшимир Гемовић, књижар и Радисав Митровић-Седларац, свештеник. У Чачку: г. Ђока Живковић, књигозођа завода. У Шиуоту: г. Драгомир Божовић, свештеник. У Ваљеву:т. Недељко 0. Савић, учитељ у Бранковини. У „Тишу: гтг. Светозар Рувидић, апотекар и инжињ. ппоручвик Вукасовић. У Смедеречу: т. Коста Тимотијевић. У Лозници: г. Влад Д. Илић, пресједник Т-во степ, суда. У Биограду: Књижара Вел. Валожића. У Гор. Пилановцу: г. Тихом. Мијушковић, пешад, порузник. У Јагодини, за учшт. приправнике; г. Страшимир Б. Ружић. У Крагујевцу, за грађане: г. Д. Стефановић, свештеник, а за ученике гимн, г Божидар С. Рашић. У Крушевцу: г. Милан Мужа, професор. У

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

узимали су перо у

Параћину: т. Ивап Радојковић, мопоп. контролор. У Ужицу; т. Светозар Мојковић, школ. надворник за школе, а г. Дамјан Џ. Чађевић, трг. за грађане. У Алексинцу: т. Дупан Петровић, учит. приправник. У Крражевцу: г. Драгутин Пешић, учитељ. У Обреновцу: г. Станко Тривић, писар општин. У Забрежју: г. Бор. Л. Ценић, цариник, У Зајечару: гл. Јоца Марјаповић, књижар за грађане и Милан Аранђеловић, учитељ ва школе У Дел. Градишту: гр. Коста Петровић, олатајник за грађане а Миливој Башић, школеки надзорник за школе. У ЈПапцу: гр. Божо Малановић, трговац за грађане а Милутин Сокић, учитељ за школе. У Лесковцу: т. Крста Димитријевић, учитељ. (во јављамо и молимо гл. претплатнике да повац слободно предају именованим лицима, јер је сваком лакше у мјесту предати но на пошту. И у другим мјестима, гдје имаднемо повјеренике јавићемо их овако. Лијеп примјер Блоградска је опћина памјераваша о краљевом крунисању подигнути триумфалне капије. Краљ Петар међутим изјавио је жељу, да оп= ћина оним новцем, који би издала на капије, пошаље два младића на студије у иностранство, јер ће веће користи по државу и народ донијети два образована и спремна младића, него само за онај дан начињене капије. Е —7.Књига о Маћедонији и Маћедонцима Пољак Антоњи Мјечњик написао је и издао у Варшави дјело под насловом: Маседопја 1 Маседопсљусу. Књига се појавила у варшавској »библиотеци за свакога«. ( Маћедонији писано је у Европш доста, али већим дијелом неисправно и тенденциозно. У много случајева руку људи да пишу о Маћедонији, који никако и пе познаваху ни земље ни народа у њој. Они опет, који су познавали донекле земљу и народ, писаху страначки, јер их је с пута истине свео -— бугарски новац! Мјечњик не долази у истакнуту групу писаца о Маћедонији, Он је. провео у овој земљи дуже вријеме, па је тако позно предмет о ком ће шисати. ( тога је он п успио да својим сународницима пружи ваљану књигу, из које се могу потпуно упознати с народом из Македоније п Старе Србије, како у погледу културном, тако ш политичком. Његово је дјело написано систематски, због чега је то једна добит и за (рбе и Бугаре. јер им се ту расвјетљује многа страна живота њихових сународника Писац је изложио врло детаљно географију Старе Србије и Македоније, указујући на природна богаства земље п њену велику плодност. Затим је прешао на историју, износећи поријекло Старих Македопаца и све фазе, које је народ те земље до сад преживио. у У!. дијелу књиге приказује Македонију под владавином турском: па овом периоду писац се задржао дуже и детаљно је описао све уредбе турске. Говори даље у свом дјелу о вјерској еманципацији п подизању школа и просвјете од стране слободиих балканских држава п о најновијем устанку за ослобођење. Мјечњик је знао вјешто да избјегне размирице међу Србијом и Бугарском, пе нагињући ни једној ни другој страпи, с тога му разлагање и јест објективно. Антоги Мјечњик писао је своје дјело о робовима са епмпатијом, као да је сам осјећао стегу њихових окова. Мио путник. Њено Височанство Књегиња Милица, црногорска престолонашљедниковица, на повратку из Биограда, пропутовала је кроз Босну п Херцеговину пругом до Дубровника. У Сарајево је стигла 18. септембра у 80 мин, из јутра. И ако се