Босанска вила
г
није на вријеме знало ва њен долазак, шпак се "на
_ станици искупио приличан број Срба грађана да до-
чекају п виде високу путпицу. На станшци је дочекао
Њено Височанство г. Бенко, цивилни адлатус и пре-
дао јој диван пукет цвијећа. Висока путница задјзнала се на станици пб сахата, а за тим је наставила пут даље, испраћена многим жељним погледима,
Општи српски. учитељсни зборови. На ХХТ. Учит..
скупштини у Биограду, која је љетос одржана, оило је говора и о општим учитељским зборовима, у којима "би се окупљали учитељи из свију земаља гдје Срби _ живе. Том приликом учитељ Јов. ШП. Јовановић држао је читаво предавање о том, како би ве ти зборови
савивали и шта би био њихов главни задатак; ту би.
се говорило: »(0' заједницама српског учитељства ван школе; — Расправе из области методике за поједине паставне предмете у срп. народ. школи; — Договор
споразум [0] штрењу српеке књиге, и српских про=
_свјетних листова; — Договор и споразум о издавању _
и уређивању једног листа за школе и. учителљетво, преко кога би се, као општег органа свега сршеког учитељства, одржавала трајна веза међу српским _ учитељетвом, и у коме "би се доносили извјештаји 0 · просвјевним приликама из свих српских покрајина; Вијећања о наставним програмима за српске народне пшколе; — Договор о прикупљању и публиковању српских, народних умотворина и "обичаја, — Рас-
прављање питања о приређивању популарних књига ·
ва народ, ва школеку омладину за школе и учитеље; — (0 прикупљању, проучавању и објављивању статистичких просвјетних података«.. (сим свега тога на тим општим српским учитељ. зборовима. расправ= љала би се још и многа друга важна питања. "Од своје. стране можемо српским учитељима само пожељети, да се што прије и оствари њихова тежња. Општи зборови српских
Босни и Херцеговини, о који
учитељи у | "већ да отпочну радити
не стара, требало би једном
на својој органивацији, јер само на тај начин подигнуће _
свој значај а и своју узвишену задаћу у народу
вршиће са већим успјехом. 5
Нова вњига. Издањем Јевте М.
ком. изашла је књига под натписом: Хигијена плућа здравих и болесних. Ову је књигу превео ЛА. Стојадиновић од др. |. пл )
доктора. Шредговор овој књизи "написао је др. М.
Јовановић-Батут. Новине пишу да је превод тачан а
о унутрашњим болестима говори са свим опширно и разложно. : |
читати, у опште ко год пази на своје п свога ближе њега здравље. Ако је пи ми добијемо, приказаћемо је нашим читаоцима, а ако добијемо у два примјерка би што више продрла
прикаваћемо је ошширно, како у овамошњи народ, О коме мало ко води рачуна. о тим болестима, па рећи, подлегне прије времена.
Нова српска школа. Трудом пи "родољубивим ваувимањем Срба Гачана, а уз припомоћ свега Српства, подигнута је нова српска школа у Гацку У Херцеговини. Школа је свечано освећена, на крунидбени дан краља Послије свете литургије, на којој оу чинодјејствовала
четири свештеника, а пјевало српско пјевачко друштво
»Вастава« из Невесиња, кренула се свечана литија, кроз главне улице, у нову српску школу. Ту се осве= тила водица и сва школа, Иза освећења Срби Гачани
пена 2 ~ ==
__ 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
учитеља замста би. много допринијели, да се српска просвјета подигне. И српски ма све- нико“
"нуфактурне, трговачке радње г. Димитрија _вића, засијала је г. Максима Прњатовића, па ста—___кларска радња Ставишића и друга, па трговачка Тавловића п
Шретера, чувеног бечког.
Препоручује се сваком ко год зна.
_раху да је ово туђинска варош,
ва то сваки десети, може се
Србије, 98. септембра ове године.
приредили су свечан ручак својим гостима, на коме је пало неколико лијепих, родољубивих. здравица.
· Весељу народном није било краја, у вече је била забава са лијепим програмом. Декламације и пјесме ·
испале су на опште задовољетво, а и дилетанти су
одиграли без приговора Кнеза Арвантина од кнеза
Николе |. Послије тога настало је српско весеље до бијеле зоре. Хвала Богу кад шу овом корачисомо у напријед. (ве се може кад се хоће. |
Читаоцима у Краљевини Србији. Како нам се дешава да врло често плаћамо глобе на писма, која примамо отуда, зато смо овако принуђени најучитивије замолити свакога да пази колико треба марака при лијепити на писмо или дописницу. На обично писмо треба ставити марку од 25 пара, а кад је теже од обичног, онда треба упитати чиновника на пошти, колико је потребно марака. На дописницу треба
ставити још једну марку од о пара, а на затворену. дописницу треба прилијепшти још 15 пара. Молимо -
свакога ко нам пише, да пази на ово, па нам се
"неће десити да плаћамо честе глобе, нити ће се ко
љутити кад вратимо неплаћено писмо. ____Мовинари на крунисању. | треме око крунисања дао је великих олакшица п0-
- винарима и њиховим "павјештачима тако, да су _ могли све видјети из близа за вријеме цијеле све-
чаности. Осим тога бијаше им одређено и мјесто у. свечаном спроводу 9. септембра, као и свима другим.
" корпорацијама. Тако су новинари били свуедје п све. лијепо видјели, а 12. 0. мј били су примљени у ау-
дијенцију код краља. =<Х
Сарајево напредује Оно што смо изгубили прије двадесет ш осам година, било ужасним пожаром, било туђинском навалом и конкуренцијом, то нам се сад
_ повраћа — повраћа се трговина, и ако у малом у "српске руке. Некадашњи стари Ташлихан, то језгро
српске трговине, а: садашња Франц Јосифова улица, добива све љешши изглед, јер се ту отвара једна по једна српска трговачка радња. Поред најстарије ма-
Д. Кочо-
радња мушког одијела Јове Пешта и друга а у
"најновије доба отворише се овдје још двије српске _ "радње. Прва је модерно уређена кројачка радња
младога, а вриједног Србина г. Цетра а. Хрисафо= вића, дражђанског апсолвираног кројача= Друга је мануфактурна младог, искусног Србина Душана (ртшкића под фирмом: Јовановић и Сршкић. До сад смо слушали од наши пријатеља, који би путовали
"кров ове српске крајеве, разне изговоре, што се не.
задржавају у шехер Сарајеву, а највиша се пзговасве стране“ фирме,
нигдје брпеке и зато одмах путују даље. Ето сада
тога изговора неће бити, што им нас, а и сваког
другог мора веселити. __ | –
__ Вечерња забава. Пододбор друштва »Проввјете« у Брчком приредио је вечер! у8 судјеловање пјевачког друштва »Вијенац«, у славу бесмртног српског пјесника Змај Јована Јовановића. Програм је био са четири тачке и у другом дијелу. шашива шгра Шросидба од А. П. Чехова. 0 српском пјеснику, Чика Јови говорио је др. Љ. Мирковић.
__ Општа историја. Наш земљак професор“ Лука Зрнић нашисао је и трећи дио »Опште историје« и
предао га у штампу У њему је нови вијек. Књига.
-се штампа у државној штампарији у Биограду.
Главни одбор за при
вечерњу забаву 9. септемора
Бр 17 па