Босанска вила

Бр. 17. и 18.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

СВАШТИЦЕ.

Црногорско барско пристаниште биће паскоро Про о као слободно пристаниште ва евјетску трговину. Браћа Словенци покренули су нов политички лист у Штајерској, који се зове »Словенски Штајерац“ и брани словеначке интересе од навале туђинаца. — Ђаци који сврше реалку, сада ће моћи учити у свенаучишту, коју хоће струку, само морају · унапријед положити неки испит. — Изишла је нова брошура »Наше женске шкеле и како нам користе« од Ане Милчиновићеве; цијена 70 потура. — У Вршцу је умро 25. јула тамошњи српски прото Алек-= сандар Стојадиновић. У Биограду се поново покреће давно упокојени лист Саве Шпибалића »Народни Лист«. — Срби у М. Киспорту, у Сјеверној Америци, основали су српску читаоницу. — Хрватски првак и родољуб Еразмо Барчић у Фијуми, пзабрат је од московског словенског добротворног друштва за по-

часног члана. — У Старом Бечеју умро је тамошњи срџеки учитељ и сарадник многих српских листова Јован Михајловић. — Године 1905. одржаће се у

Москви школска изложба. = Уредник » Трговинског Глаеника« г. „Буб. И. Ћирић добио је државну службу и престао уређивати тај ваљани лист. — Велика православна Русија плива у радости, јер је 20. јула _ руска царица родила сина, а земља стекла нашљедника престола. — Главна: скупштина свештеничког удружења у Србији одржата је 18. августа у Биограду. — Одбор срџшеког занатлијског удружења у Мостару прославио је нарочитом забавом ев. Илију, као своје крсно име. — Руски педагог гроф МусинПушкин послат је од руског министра просвјете да прегледа ередње школе у Аустро-Угарској. —- Група карловачких богослова и гимназиста била је на Цетињу и одржала конецарт. — У 88. броју »Славјан= ског Бијека« пзишла је слика хрватског пјесника А. Тресића-Павичића. — Државиој гимназији на- Цетињу треба пет наставника п то два професора за лалински пи грчки језик, један за природне науке, један учитељ за цртање: и један за музику. У Халу на Сали, у Низоземској, одржат је скоро међународни конгрес учитеља за слијепе. — Јула 15. ступио јеу Црној Гори у живот закон о измјенама п допунама у закону о устројству министарства упутрашњих дјела и административној подјели државе. — Од септембра вапочиње излазити у Биограду »Музвички Лист« двапут мјесечно. — У Србији су изатиле нове дописне карте од 5 пара на бијелој хартији п марке са државним грбом. =— Брат рускога цара, велики кнез Михајло Александровић, вјериће се са Ксенијом, ћерком црногорског кнеза — Комисија за преглед српске химне пи по други пут одбацила је све послате химне. — За министра правде у Русији постављен је гроф Никола Валеријановић Муравјев. — У пошљедње се вријеме селе /МАидови пз Русије у Америку по 10—20.000 на дан. У Сјеверној Америци раде, да се оснује засебно русинско владичанетво. У Угарској бјесне страховити пожари; велика опћина Топанфалва код Абрудбање КОЈРЛА је сасвим, штета је 1,000.000 К. — У Биограду је била учитељска скуп= штина, на коју је дошло 100 учитеља и учитељица. — У Опави демонструју Нијемци против словенских паралелних курсева. — Воде се преговори између Француске и Шпаније, да се за десет година направи транспиринејска жељезничка пруга. — Кошутњак код Биограда удешава се за становање преко љета, али само за здраве. — Краљ Џетар примио је

племо од свога брата Арсена, који је на Далеком Иетоку у руској војсци пуковник козачки. Писмо је путовало мјесец и по дана. У октобру ће њемачки цар. Виљем ићи да походи румунског краља Ларола. = У Шпанији се спремају за прославу тридеветогодишњице, од како је »Дон Кихоте,« штампан. — Савез Вемљорадничких Српеких Задруга у Загребу хоће да покупује сву земљу у околини Сегедина од Маџара. У Маџарској су ушли у траг лажним петокрунатима, којих има много у промету. — У Њу-Јорку је сврштена подземна жељезница, која је дуга 20 километара и спаја средину града са сјеверним предграђем, а стала је 170 милиона франака. — У Биограду су пуштепе у саобраћај нове дописне карте од 5 и 10 пара дип. мјесто лика је државни грб црне боје. — Бивши турекиш цар Мурат умро је 16. августа опростивши се У5-родишњег заточења. — У Инебруку је одржан конгрес њемачких правника, на коме су учествовали

900. изасланика и гостију. — У Бечу је одржан но--

винарски конгрес, на коме бијаше 12.000 чланова, новинара из цијелог свијета, а Србина ни једног, Ове ће године у Бугарској бити врло добра жетва, с тога влада хоће изванредним приходима, колико

могне, да усаврши војску. — Јављају из Русије, да је у појединим губернијама врло добра жетва тако, да ће Русија имати доста хране. — „Кељезница око

бајкалског језера свршена је за 7 мјесеци и има 19 ту нела, 189 мостова и !0 вијадукта, а стала је 58,600.000 рубаља. — Италија плива у радости, јер је краљица Јелена, кћи црногорског кнеза Николе, родила престолонашљедника. УРА Лао

Антон Драше. У Бечу је умро 12. августа један од пајславнијих научењака и професора бечког медицинског факултета, професор Драше. Многи Србин доста је од њега научио, а и многи болесник нашао је код њега лијека за своју бољу и мудра савјета. Више од пола вијека бавио се медицином и у научном истраживању учинио је врло много, а поред свега тога створио је и своју школу, из које изиђопе многи медицински научењаци. Бавио се унутрашњом медицином, а био је специјалиста од срца. Написао је много научних дјела у својој струци, а највеће му је »Библиотека медицинских наука.« Више пута је лијечио колеру, те је добио одликовања од скоро свих европских држава. Лака му црна земља!

Јован Марковић. У Карловцима, послије тешког боловања преминуо је 1. о. мј. у 84. год. Јован Марковић, бивши трговац. Овај ваљант покојник својим трудом и усталаштвом стекао је лијепо имање, те је и могао дати Српетву сина ваљаног и честитог професора г. Пају Марковића, који већ двадесет и четири године његује српски подмладак у гимназији. Покојни Јован уживао је љубав и поштовање од свега грађанства, како у Сасама, гдје је трговину водио, тако пи у Карловцима, гдје је пошљедње дане проводио код сина, а та љубав видјела се п при спроводу, јер многи дођоше да покојника отпрате до вјечне куће. Иза себе оставио је два сина п унука. Бог да га прости пи помилује!

Јово хаџи Дамјановић Септембра 18- преминуо је у Сарајеву трговац-ћурчија Јово хаџи Дамјановић у 78. години. Иза себе оставио је два сипа, допе снахе и шестеро унучади. Сахрањен је уз многобројио присуство грађана из свију сталежа Бог да га прости и помилује!