Босанска вила

"Бр. 19. и 20.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 349

—-

Реците, Лидија Павловна, ви сте цио свој живот посветили игрању са најсветијим осјећањима човјечијим > ; |

— Какод — уплашено га погледа, а затим рече: | Ако кајање називаш игром, онда ја играм.

— Вас нико не меже равумјети, рече он за-

чуђено гледајући је. — Хоћеш ли доћи 7 (дн задрма главом, -одрицајући. А ти знај, —= и глас Љиљин постаде суви оштар; — ако ејутра-не дођеш мени, ја ћу доћи

прекосјутра теби и предаћу прстен твојој жени са

одговарајућим коментарима.

= Ви то нећете учинити!

— Ти знаш мене. Кад кажем да ћу доћи, то ћу сигурно и учинити, макар морала и умријети послије тога.

Поштен ОЈЕК не може вам испунити жељу.

— А зашто нег Ако будеш провео дан са мном, нећеш за то престати вољети своју жену и ничим __ нећеш порушити своју срећу, а сјутра дођи такође и ради њега... да ти вратим прстен.

— Зашто вам је све то потребног — изнемогао вапита. је; |

Љиљине очи опет васијаше фосфорном евје:лошћу. ју

= дато, што хоћу да будеш једном мој гост. Кунем ти се, да је то пошљедњи пут!

Приближе се Петрограду.

== Та било је доста шале, Лидија Павловна, сада ми вратите прстен — озбиљно јој рече.

Али под погодбом... — (воз се заустави).

Дај ми ријеч да ћеш доћи. Ја вјерујем твојој ријечи, и одмах ћу ти вратити.

Мисао о сусрету с Наталијом; њена питања, он се од тога просто уплаши.

— Дајем, — рече и пружи руку.

= Часна ријеч часног чонјека, да ћеш бити код мене у 10 часова > гледајући му у очи, упита га Љиљи. |

— Часна ријеч, — он узе претен, навуче га, и када подиже главу, Љиљи већ не бијаше ту.

Он протрља очи.

„Да ли је ово сан или јава“,

(Свршиће ове).

пе 1222 5 009“

„Босанчица“

«ињеница је, да су у Херцег-Босни Муслими

и присташе католичке дркве много упоМЕ требљавали брзописну ћириловицу, а за [20 ру97А. то обличје Ћирилове азбуке нијесу по-

знавали друго име до »српска писмена«. Тек у новије доба неки писци подарише ту азбуку неподесним називом »босанчица«: неподесним тога ради, што се то писмо утполиребљавало у свим- крајевима, гдје Срби живе, па, дошљедно, нема узрока, да се истиче каквим провинцијалним именом. Још је неподеснији назив »босанско-хрватска ћирилица«, име; које је особито волио Иван Кукуљевић-Сакцински, па, ако је вјеровати његову „Ату“, он јој га је, бев икакве 08биљне подлоге, први надио. У најновије доба руски "писац П. А. Сетрку предложио је за тај споредни

облик ћириловице бесмислено име »босанска глаго-

лица«! Како су у томе били много увиђавнији људи из заглушне старине! Њу није растављао од ћириловице ни Амвросије Тевеј (Тћезец),1) ни Иван Крст. Палатино, ") ни дубровачки историк Мавро Орбини. •)

5) Китодпс о та сћадајсаш Ипопат, Зумасаш, ађапе Атшетсат ећ Чесет абав Ипепа5, 1589. стр. 11 6. и даље.

=) Тарто, Мејапа! 5' завела 4 егпцег оста вотке Јебега, Рим 1950, под рубриком „Реш абца Ацтоте Суго“.

8) Џ герпо де ен 5јау!, Пезаро 1601, стр. 47

„босанско-хрватска Ћирилица“ и Дубровчани.

Адаму Бохоричу (Воћогхћ) она је, оправдано, облик: „ситгеп(без“ +) ћириловице, а тако и Ђурђу Средовскому. •) Па, најзад, и нашинац Џетар Катаниће) истиче је тек као „уатегаз“ Ћирилових лисмена.

Познато је већ, да у дјелима Матије Дивковића, католичког фрањевца из Босне, чешће сретамо ријечи »исписавши сарпеки“. По модерним резултатима науке о српској књижевности, сад смо на чисто, да то значи колико и »преписавши српским писменима, бива Бириловицом с латинице (а ваља да и с глаголице)< а прије се из тих ријечи изводило, да фра Малија свој језик крсти српским именом. Тако је свећеник Матија Совић (тј 1774.) у своме латинском преводу _ граматике виленског монаха. Мелетија Смотрицкога писао: „|“ Бос сесопдо пипог Шго (т. ј- мањи »Наук Карстиански« розе Кајепдамца раг. 8. Алзебог егулапо 1Шоштаје 5егтрајазе - ртоћтебит, упалауј5 зегшо ешш5 Орела пшћо расјо а семпопе тоатот 8 оре ФШегаћ, шпо ргогаиз 1п опћиз еопогпак. Опате уе! Зегујаваш Плаје кб т опишпо еапдет е55е сшш Возпепз, уе! рглаит орџз поп уеге Вогпепзала Шпеша землриша Фијззе табетеддит езб, еиш ге-

4) Атпсае ћокшав зиссестуае, де Капо Сатптојапа, Шегабога, Витемберг 1584, стр. 1. у

8) Заста Могаујав Назбота, Золађасј 1710, стр, 216.

8) Ре Тафто етапе аасон 5 сопитепфа(то, Будим 1790, стр 275

+ у ша е=_ј ње ________ |. ____ _-|! ||11