Босанска вила

Скр. '850

тега Чегујапат |птег ећ Возпспоет Фтајесћил песе5затјо а етеп ат пеегсееге орогееан (У овој другој

мањој књизи, иза календара, на стр. 9. автор каже,

да пшше српским језиком, ш ако му се језик у овоме дјелу никако не разликује од јевика у већем »Науку

Кришћанском«, но се у свему потпуно слаже. С тога.

се мора извести, или да је српско нарјечје исто што и (босанско, или да прво дјело није. било писано језиком Бошњака, јер, збиља, мора бити нека равлика међу српским и босанским нарјечјем)« 7). Мислим, да ћу особито угодити синовима попосне Босне, ако изнесем руковијет доказа, како оу Дубровчани, Срби

__католичке вјере, то обличје брзопшене Бириловице,

којим су и опи, свеједно као и у Босни, писали, редовито звали српским именом.

1597. задарски католички свећеник и књижевник, Шимун Будинић- (Видтец=) штампао је у Мљецима дјело „Вгете 15тилопе рег шарагате Ш сатаџеге. Черттапо, 6 ја Ппрца К ад еф Ипеташт. Шутсаш“.5) У Дубровнику се одавно писало Бириловицом, а ба шта се особито поносимо, католичке књиге и први почеци српске књижевности писапи су у овоме граду српским писменима. Осим службене преписке, за што упореди вборнике Миклошића, уцића и Јиречека, бирилицом су се служили и у шриватним стварима, па и у питањима чисто породичне "природе, како бе доказати збирка споменика, што

КЛусва; аге Вгеујо 1р5ези со сопфаесепдит сћагастегет е7бани,

ће их до мало штампати вриједни српски историк,

проф. Антоније Вучетић. —> Да пријеђомо на доказе. На регистру српских писама, што их је сабрао ре.

публични писар Руско Хрисгофоровић (ХУ. в) стоји | пој

натпис: „Џа Шђео 4: рмуПегј !п сагабем Оегутат (Књига повластица српским словима). Кад је г. 1514.

члан угледне дубровачке породице, која је и цркви. и држави дала вриједних раденика, писар Лука П.

Примојевић (Че Ргипо). молио венат, даму допусти отворити овдје штампарију, ") нагласио је, да би се у њој штампало и »ерпским писменима « како их употребљују српски калуђери у својим црквама, истим словима, којим су били. почели штампавати Црнојевићи, а "штампа им је била свугдје хваљена и уважена (1. јемеге газзјапе а! тодо, еће изапо | саПосем деја теђејопе газзапа

а јого ећјезте, сће ћапеапо сотепхајо Дагпоеатећ, еће рег бабо ега Јапдаја еб артестака)«. Год. 1591. штампао је Анђело

Рока (Косеђа) своје дјело о ватиканској књижници.

Сарадњом и савјетом помагао му је, сјем других

Дубровчанин, исусовац Марин Темперица, па му је

%) Рукописи у љубљанској. лицејској баблаотеца под 60. 165. и 185. Шитат дугујем „Ву бавноста. Рајоднола олавиоте, г ВО.

Шинтара,

8) Алекса ораси (Нотаљу), Ота Метога одраволота еЕ ртоузлета оп 5еттри5 пођотит Т, Пешта 1792, стр 625.

9) Ђелнић, Т соли 4: Таћејј, стр 37. _

У осталом на обалама. влаћајла Јадрана то и иначе није било ријетко. Год.

"де више Јебеге,

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

" Јесиптиг Шутеа Ивета еђ зегујапо сћагасћота "Јат егаб Содех ге. · Чћеорћић

"својом – руком,

Лала ега!

стр.

Бр. 19, и 20,

написао католички »оче нашт« Бириловицом и исписао ћириловску азбуку, коју редовито зове »АЛрћађевот. Зегујапош « »|бегао Зегујапае«ло) Знамените су и ове ријечи из те ријетке књиге: »Позта уего |пгег сећегав (Тепфев Зекоатат Медан адћђептез, ратом еф ејесапном (одџела! (огта 08 зојећ... 5106 2 Матео Тетретаага Вргдаштто 8 Зостеђрће РА БРЕ

· Гпуна(т) ортле саЏете ассерг (Босна. се, међу осталим

народима, који употребљују српски јевик, обичаје чистом и кибенијом формом у говору... како сам чуо од Дубровчанина Марина Темперице, реда Исусова, који тај језик изврсно повнаје)«. Год 1671. пот дум Никола Фиоровић написао је у Дубровнику вавјештај, српскијем словима, да се боље разумије«. Мало ва тим, год. 1611. дум Иван Матов

"Загурановић метнуо је на олтар парохијске католичке

цркве у Лисцу (дубр. приморје) свој грб с ћираловским натписом »волим умријет, него се огнусит«, па је касније неки Дубровчанин, сабирач епиграма, тај грб с натџисом пресликао и ставио биљешку »т сагабем ег02210«.) У доминиканском манастиру у Дубровнику има и сад један Бириловицом писан лекционариј, који се како бемо одмах видјети, употребљавао по калоличким црквама. у Дубровашку и његовој околини. На крају тога рукописа има неколако записа, што се тичу историје Дубровника, па. је те записе исписао латиницом потоњи представник

„класичне српске књиге у Дубровнику опат Игњат

Ђорђић и пропратио их овим ријечима:!=) >»[а пп Ббго еруапо Фоше у1 зопо | ера о)Је, с Папе: КП еће

51 Јесеопо реку (вео | | аппо 1р зегалато Порд. рог. раг та сегтато 5 јетее сом (У једној српској књизи, | гдје су посланице п јеванђеља, што се српски читају преко цијеле године, чита се, на концу, српски ово)«. А и Серафим Ћерва у својој »СВугостарћогеса«:5) каже о истој књизи: »ХИ. Ертбојае, ЕуапсеНа ег. Рторћепае, фазе рег бовшт аппит засга (огер шузгема

у ехагабаб.. | а пета бабе Каси аппо 1532, зе! јопсе апнаише

е5ћ (Посланице, јеванђеља и пророштва, што се преко“ цијеле године читају за божје службе.

пљирским_ језиком и српоким писменима.

ја Саепобјо

Пиване Тај је 10)Е Вар оћеса а Ууашсапа, Ри 1591. стр.

- 41) Реп.“ „Еастеватит Тасегтр општ Оопесно“ Ајузисвића. Упореда моју биљешку у „Срђу“ 1903, бр. 3) Ркп „Аппофазоне Бос

168—17%1. г Баце

таћсће рег зегузр ат Тора

Пи Фа Васиза, 41 си тотће глауабе Чај зет ви деј ађ: Топагјо _ Стога!“ у библ. Мале Браће бр. 300. (прије 312 ) стр 185. Истачем

још, да је Борђићево мишљење, да ми пишемо „Таајјст' (0 јез

роушша“, а По зове својом, „слонинском“ авбуком, Упор. прикаа „шттиоцу“ „ Мандаљениним увдасима“. 15) Ђерван автограф у библиотеци дрмавиканаца у Дубр 57. Упоред- бате ХХУШЕ (1896), стр 4. Истичем још, да се тим рукописом служио као: исторачким извором 0. Сав. бСладе

(Ројећ) у својој расправи „Бе Вагиз Атећтер зсораћи= ап уцшате“

- (Јавин 1761. етр ХК), па га ибгорак ПРЕ (Морате 155.

ст. Т, стр 74). зове у содјсе Бетујапо“,